Izvor: Politika, 07.Jan.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri želje u novogodišnjem paketu
Selektor naše mlade reprezentacije Aleksandar Janković u 2012. godini očekuje: plasman na EP u Izraelu, da razigra fudbalere za „A” tim i da omogući lakši rad svom nasledniku. – Zbog loših poteza gubimo igrače na prelasku iz omladinskog pogona u seniore
Kada su članovi Odbora za hitna pitanja FSS 9. novembra 2010. za selektora naše mlade fudbalske reprezentacije imenovali Aleksandra Jankovića istakli su da od njega očekuju da oformi novu generaciju i da selekciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vrati na staze uspeha sa koje je skrenula pod vođstvom Ratomira Dujkovića. Vredan, ambiciozan i željan izazova, novi zadatak dočekao je spreman. Zasukao je rukave i krenuo ka ispunjenju ciljeva. Posle serije od sedam prijateljskih utakmica u kojima je isprobavao i igrače i taktiku, ušao je u kvalifikacioni ciklus za Evropsko prvenstvo 2013. u Izraelu siguran da je izabrao pravi put. Nakon pet mečeva Srbija je lider Četvrte grupe sa dobrim izgledima da tu i ostane i plasira se u baraž u kojem će učestvovati deset pobednika grupa i četiri najbolje drugoplasirane reprezentacije.
Kako ocenjujete 2011. godinu?
– Ona je bila posvećena stvaranju tima i postavljanju temelja za novi kvalifikacioni ciklus. Ekipu smo gradili od igrača koji prethodna takmičenja nisu završili na očekivanom nivou ni u mladoj, ni u omladinskoj reprezentaciji. Hteo sam kod tih momaka da vidim reakciju – želju, pa čak i inat i revolt, da s dodatnim entuzijazmom poprave utisak. Imali smo dosta vremena i kontrolnih utakmica. Pažljivo i planski smo birali protivnike, filtrirali i došli do tima sposobnog da iznese ceo ciklus, koji nije lak. Zato sam sveukupno zadovoljan.
Od februara do novembra bilo je dosta promena?
– To potvrđuje pogled na strukturu ekipe. Na utakmici protiv Severne Irske igrala su samo dva igrača iz prvog meča sa Izraelom. Uspostavili smo određene kriterijume ponašanja i igranja, tako da onaj ko pretenduje na mesto u mladoj reprezentaciji ima zadatak da se u njih uklopi. Selekcija nije zatvorena i svi su dobrodošli.
Kako ste rešili problem discipline?
– Razgovorom i dogovorom. Imam jasne zahteve. Da bi moja priča o zajedništvu imala smisla moram da budem pravičan i da zaštitim integritet ekipe. Kažnjeni momci su shvatili poruku, prihvatili pravila i vratili se u konkurenciju.
Šta očekujete od 2012. godine?
– Da završimo s konstrukcijom tima koji pobeđuje. Naš prvi rezultatski cilj je da se plasiramo na Evropsko prvenstvo. Drugi je da regrutujemo igrače za „A” reprezentaciju. Mislim da je realno da u 2012. damo nekoliko igrača za najbolji tim. Treći je da integrišemo momke, koji će za mladu selekciju da igraju i u sledećem ciklusu. Već sada imamo sedam-osam mlađih među 22. Želim da iza sebe ostavim bazu sastavljenu od igrača naviklih da pobeđuju.
Koji je domet ove generacije?
– Ne bavim se dometima i postavljanjem velikih ciljeva. To je posao za poslodavce i ljude koji gledaju konačan rezultat. Moja preokupacija je naredna utakmica protiv Farskih Ostrva. Dužan sam da učinim sve da pobedimo. U funkciji tog meča krajem februara odigraćemo prijateljsku utakmicu u kojoj ćemo probati ono što želimo da primenimo protiv Farana. Pokušaćemo da našem taktičkom arsenalu dodamo još jedno rešenje, da igramo sa dva napadača.
Da li imate rešenje da poboljšate efikasnost?
– Problem realizacije prati nas od početka. Stvaramo šanse, ali nemamo konkretan učinak i raspucanog strelca. Nekoliko igrača po svom profilu mogu da budu golgeteri, možda i za „A” tim. Neću da ih imenujem, da im ne bih nametao nepotreban pritisak. Probaćemo da u februaru i junu razigramo što veći broj napadača, da steknu samopouzdanje i postignu nekoliko vezanih golova. Da bismo napravili rezultat kakav pretendujemo potrebno je da neko od napadača povuče tim, da postigne gol iz prve šanse ili da praktično i bez nje prelomi utakmicu.
Zašto u mlađim kategorijama imamo uspeha, a posle on izostaje?
– Zato što zbog loših poteza gubimo igrače na prelazu iz omladinskog pogona u seniorski tim. Akcenat mora da se stavi na igru, a ne na boravak u velikom klubu. Jedino na takmičarskim utakmicama igrač se pravilno razvija i stiče ono što ne može na treningu. Ako ne igra gubimo ga u 20. ili 21. godini i on ostaje samo bivši talenat. Ove teme su osetljive i bolne, pošto u izboru puta, pored igrača, učestvuju i roditelji i menadžeri i razni ljudi, koji imaju neki svoj interes. Teško je povući pravi potez.
Đorđe Smiljanić
objavljeno: 08.01.2012
