Izvor: Politika, 13.Jan.2013, 14:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Trener koji je ni iz čega stvorio moćan tim

Tačno pre godinu dana je umro Miljan Miljanić, čiji rad može i treba da bude putokaz našim fudbalskim stručnjacima

Danas se navršava godina od kako je umro Miljan Miljanić. Juče, u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, porodica i prijatelji su osvežili sećanje na njega.

Bilo je skromno, ali je bilo i „zvezdaša”, i „partizanovaca”, i „ofkovaca”... I ljudi iz saveza...

Od običnog podsećanja na velikog čoveka koga više >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nema za naš fudbal bi bilo važno da se ne zaboravi njegovo trenersko delo. Jer, Miljanićev put do madridskog Reala i svojevrsnog patrijarha našeg fudbala zaslužuje da se izučava. To bi bilo od koristi trenerima (današnjim i budućim), klubovima (velikim i malim), reprezentaciji, savezu...

Kada je u polufinalu Kupa Jugoslavije 1955. promašio penal (pucao je, iako su u timu bili Mitić, Stanković, Šekularac...) i u 25. godini odlučio da prestane da igra, ništa nije nagoveštavalo da će da postane jedno od najslavnijih imena našeg fudbala. Ali, on se svim svojim bićem posvetio svom omiljenom sportu i dokazao da marljivošću i znanjem može iz ponora da se uzleti do zvezda.

Ono što bi naročito trebalo da se proučava u Miljanićevom delu jeste stvaranje tima. Danas naši klubovi kukaju na male budžete.

Crvena zvezda po budžetu nikada nije mogla da se meri ne samo sa španskim, italijanskim ili engleskim klubovima, nego ni sa švajcarskim, austrijskim ili belgijskim. Moglo bi da se kaže da je njen sunovrat i počeo kada je krenula njihovim putem, kada je pomislila da i ona može parama da pravi tim.

Kao svakom čoveku i Miljaniću može štošta da se zameri. Recimo, da je mogao nešto da preduzme kada su kola krenula nizbrdo kao Crvenoj zvezdi u polufinalu Kupa šampiona 1971. u Atini protiv Panatinaikosa ili reprezentaciji u poslednjoj utakmici u grupi na Svetskom prvenstvu 1982. protiv Hondurasa.

Ali, Miljanić je bio takav. On nije računao na proviđenje u toku utakmice, niti na trikove. On se uzdao samo u rad, u ono što je vežbano na treninzima.

Odavno su nas ljudi iz fudbala ubedili da smo osuđeni na neuspeh protiv onih koji su moćniji od nas, kako finansijski, tako i po uticaju.

Miljanić je, međutim, pokazao da ne mora tako da bude! On je ni iz čega, bez dovođenja fudbalskih zvezda iz ondašnje Jugoslavije, a na igrače iz inostranstva u ono vreme nije moglo ni da se pomišlja, stvorio je jedini tim, čiji primat niko u zemlji godinama nije dovodio u pitanje.

Miljanićeva Zvezda je od 1968. do 1971. tri puta bila prvak uzastopce (1968-1970), isto toliko ima i pobeda u Kupu Jugoslavije (1968, 1970. i 1971), osvojila je Srednjoevropski kup (1968) i za nevericu je kako se spotakla u polufinalu Kupa šampiona 1971.

I kada je počela smena generacija Miljanić je išao dobrim putem (prvak 1973, u Kupu šampiona pobeđen Liverpul i kod kuće i u gostima), ali krajnji domet tog tima je ostao tajna. Zvezdin trener je najpre dobio zadatak da vadi kestenje iz vatre u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 1974, a posle njega je preuzeo najslavniji klub na svetu – Real.

I. Cvetković

objavljeno: 13/01/2013

Nastavak na Politika...