Izvor: Blic, 31.Jul.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Televizor postao najdraža igračka
Beogradski klinci ispred televizora provode i do šest sati dnevno, najčešce ne poštoju znak upozorenja o emisijama koje su primerene njihovom uzrastu, a američki boks im je uzor ponašanja, pokazalo je najnovije istraživanje Udruženja vaspitača Beograda. Ipak, voleli bi da treniraju tenis, fudbal i plivanje, ali zato nemaju novca, a ni mogućnosti.
Odgovori 1.592 dečaka i devojčica predškolskog i školskog uzrasta, dovode do poražavajućih rezultata. Naime, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u toku radnog dana trogodišnjak u proseku ispred malog ekrana provede 95 minuta. Ovaj podatak dodatno brine, ako se ima u vidu da su ta deca u vrtiću uglavnom do 16 časova. Broj minuta koji deca provode gledajući televiziju povećava se sa brojem godina, tako da mališan star svega pet godina subotom i nedeljom TV gleda i 150 minuta.
- Istraživanjem smo obuhvatili decu u vrtiću, učenike četvrtog i osmog razreda. I prošlogodišnji i ovogodišnji rezultati jasno pokazuju da je televizor omiljena dečja igračka. Zabrinjavajuće je što ni deca, ali ni roditelji ne vode računa o znaku upozorenja na TV ekranu. Tako čak oko 60 odsto učenika četvrtog razreda nikad ne obraća pažnju da li je emisija koju gledaju preporučljiva za njihov uzrast. Takođe, polovina ispitanih mališana televizor ima u svojoj sobi - kaže za „Blic" Tanja Ćirić, jedan od autora projekta Uticaj medija, savremenih igara i igračaka na decu.
Na listi omiljenih igračaka, na mestu broj dva nalazi se kompjuter. Ovaj podatak ne čudi, ako se zna da već šestogodišnjak za računarom u proseku provodi provodi 75 minuta. Dok oni uglavnom igraju igrice, četiri godine stariji dečaci i devojčice već uveliko četuju. Ako se uzmu u obzir svi navedeni podaci nikog ne treba da iznenade sve veća agresivnost među decom, kažu psiholozi.
- Sedeći ispred televizora satima ili igrajuci igrice na kompjuteru, deca predškolskog i školskog uzrasta u velikoj meri narušavaju svoje psihičko i fizičko zdravlje. Strašno je što decu animiraju popularne serije, uglavnom španske i nasilne kompjuterske igrice. Krv i nasilje na sve strane, a deca to gledaju bez ikakve kontrole i nadzora. Međutim, u ovom slučaju sva krivica pada na roditelje, kojima je često lakše da dete „posade" ispred TV nego da s njim razgovaraju ili idu u šetnju. Dok se tu nešto ne promeni, bojim se da će novinari sve češće svoje strane puniti slučajevima čiji su akteri agresivna deca - obajšnjava Nevena Perić, školski psiholog.
Da nije sve baš tako crno i da ima rešenja, dokazuje da bi većina mališana želela da se bavi sportom. Nažalost, mnogi za to nemaju sredstava. Takođe, ni sredina deci ne nudi sadržaje koji bi mogli okupirati njihovu pažnju, pa tako, na primer, terene koji su pri školama koriste, uglavnom, odrasli. Dok su sportski klubovi skupi.
- Problem je što sredina ne nudi deci mnogo izbora. Zato je jako važno da škole ponude više besplatnih vannastavnih aktivnosti. Takođe i lokalna samouprava bi trebalo da se uključi i dotira neke sportske aktivnosti kako bi više mališana moglo da ih pohađa - dodaje Tanja Ćirić.
Roditelji svesni lošeg uticaja televizije
Većina roditelja zna da nije dobro što puštaju da im deca provode sate ispred televizora, ali takvo ponašanje pravdaju nedostatkom vremena.
- Sa svih strana nas bombarduju da deca koja mnogo sede ispred ekrana postaju agresivna i da se povećava mogućnost da im se pokvari vid ili iskrivi kičma. Međutim, kako da pored dugovanja za vrtić, stanarinu, račune, obuću, odeću i izdvojim novac i za neku sportsku aktivnost - priča Jadranka živković, majka dva dečaka predškolskog uzrasta.
.jpg)
