Izvor: RTS, 11.Apr.2014, 00:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudski proces pred okom kamere
Televizijski prenosi suđenja izazivaju burne reakcije kod gledalaca. Biraju stranu kao fudbalski tim i ostrašćeno navijaju. Kamere utiču i na sve u sudnici. Mada ne na isti način. Postavlja se pitanje da li bi kamere u sudnici mogle da utiču i na efikasnije suđenje.
Od suđenja čuvenom glumcu i još čuvenijem ragbi igraču Odžej Simpsonu, preko procesa Slobodanu Miloševiću, Sadamu Huseinu, i sada suđenju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << atletičaru Oskaru Pistorijusu, nije preduga istorija postupaka koji su se, praktično, u potpunosti odvijali pred TV kamerama.
Šta je to tv-suđenje, i možete li da zamislite da se i kod nas televizije uključuju u neko buduće suđenje, recimo, optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije.
Oskaru Pistorijusu pozlilo je kada je video fotografije svoje ubijene devojke. Prema broju naslova i izveštaja u svetskim medijima, čini se da nema važnijih priča od suđenja sportskoj zvezdi.
A kao prvo suđenje pred TV kamerama smatra se proces ragbi igraču Odžej Simpsonu pre dve decenije. I tada je milionski auditorijum posmatrao i navijao.
Iskustva iz tih dana opisala je Džerien Hejslet u knjizi "Anatomija sudskog procesa" i iznela detalje nepoznate široj javnosti. Njoj je poznato baš sve sa tog suđenja, jer je bila glavna spona između suda i medija.
Džerien Hejslet, medijski konsultant i publicista kaže da je njen utisak da publika nije mogla da vidi ono što je ona smatrala da je važno, često je fokus bio na trivijalnim stvarima - kako je izledao tužilac, frizura, garderoba, nevažne stvari za osobu koja će, ako bude osuđena, provesti život u zatvoru.
"Toliko prisustvo kamera u sudnici u tom slučaju bilo je potpuno pogrešno, jer su svoje mišljenje zasnivali na tome šta se dešava van sudnice, i što je još značajnije, van zgrade suda", navela je Hejslet.
Prema njenim rečima, to se moglo nazvati, cirkuskom atmosferom, sa gomilom ljudi i sa svima koji pokušavaju da osvoje nekoliko minuta na televiziji.
Televizijski prenosi izazivaju burne reakcije kod gledalaca. Biraju stranu kao fudbalski tim i ostrašćeno navijaju. Setimo se samo haškog suđenja Slobodanu Miloševiću. Ali kamere utiču i na sve u sudnici.
Mada ne na isti način. Dok kod sudija pojačavaju odgovornost, kod onih na optuženičkoj klupi sasvim su drugačije emocije.
"Za optuženog sa druge strane mislim da je izazov da pred kamerama dokažu svoju nevinost s druge strane verovatno je ogroman i psihološki pritisak koji se trpi", kaže psihoterapeut Nevena Čalovska Hercog.
Eestradizaciju suđenja tokom televizijskih prenosa teško je izbeći, jer šta je atraktivnije od poznate ličnosti na optuženičkoj klupi. Svakako, to nije ono što njima treba da se postigne. Transparetnost je njihov cilj.
Urednica "Politika" je rekla da kada bi cela nacija videla šta se događa u sudu, kada bi cela nacija znala da je sudija propustio da upita nešto što je očigledno važno, da je advokat propustio da pomogne svom klijentu, to bi se videlo na tv i to bi bilo vrlo neprijatno za ljude koji to rade.
A za sudije fer je i da suđenje prati više ljudi nego što može da stane u prosečnu srpsku sudnicu. Mada, do sada nismo imali čak ni javno čitanje optužnice. Izuzetak je suđenje atentatorima na premijera Đinđića, kada je prenošena završna reč i tužioca i optuženih.
Sudija Apelacionog suda Siniša Važić kaže da javnost tako i kontroliše rad sudova.
"Javnost ne samo da kontroliše rad sudova nego i rad tužilaštava, rad advokature, rad policijskih, inspekcijskih organa, finansijskih, zdravstevenih i svih onih organa koja učestvuju u suđenju i koji mogu na neki način da budu zaboravljeni ili prikriveni kroz samo jednu običnu novinarsku vest koja se objavi samo u pisanim medijima kako je teklo suđenje", smatra Važić.
Građane će informisati samo novinari, sve dok ne bude promenjen Sudski poslovnik, prema kome za ulazak kamera u sudnicu nije dovoljan samo pristanak sudije, već i svih strana u postupku. Što je, čini se, nemoguće.
.jpg)
