Izvor: N1 televizija, 07.Jan.2018, 00:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stoni fudbal
Stoni fudbal
Đorđević kaže da od 2008. godine organizuje turnire širom Srbije, i da ih je do sada bilo na stotine. Godišnje, priča, bude desetak turnira - neki su deo Državne lige, a neki su lokalnog karaktera.
Federacija stonog fudbala Srbije je osnovana 2014. godine, a danas ima više od 200 igrača i igračica svih generacija, koje poseduju licencu međunarodne federacije.
Đorđević navodi da je federacija iz Srbije pridruženi član >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << Međunarodne federacije stonog fudbala (ITSF) od 2015. godine. Za taj kratak period postignut je veliki uspeh. "Mi smo trenutno od šezdeset zemalja koje su članice ITSF-a, negde u gornjoj polovini te tabele", navodi Đorđević.
"Već tri godine smo članica ITSF-a, neki naši klubovi postoje 7-8 godina, ali u Srbiji stoni fudbal još uvek nije zvanično sport, pošto je preduslov da ITSF bude članica Sportakorda (svetska krovna organizacija za neolimpijske sportove) i Svetske anti-doping organizacije. Taj uslov je ispunjen ove godine i ja očekujem da vrlo brzo Sportski savez Srbije i Ministarstvo sporta prepoznaju i nas kao sport. Naravno, mi moramo mnogo toga da uradimo unutar naše organizacije kako bismo ispunili sve uslove za kategorizaciju i definitivno dobili priznanje od strane države", kaže Đorđević dodajući da će predstavnici Srbije učestvovati krajem januara na generalnoj skupštini ITSF.
Slična ili nešto bolja je situacija u zemljama regiona. Stonofudbaleri Bugarske su proteklog meseca predali zakon tamošnjem Ministarstvu sporta za priznanje stonog fudbala kao sporta, dok hrvatski savezi ima sličan status kao srpski - nerešen, navodi Đorđević.
Da bi igra bila još zanimljivija, savezi regiona dogovorili su se da naprave zajedničke turnire, koji osim takmičenja donose i dobro druženje. "Već pet godina sa hrvatskim i slovenačkim savezom organizujemo turnire za igrače iz regiona. Pre tri godine je to preraslo u Balkan kup - seriju od tri turnira svake godine - po jedan u svakoj zemlji. Tada se priključila i Bugarska, učešćem njihove reprezentacije su ti turniri postali još ozbiljniji, nadam se da će naredne godine i oni organizovati jedan turnir Balkan kup serije. Ove godine su učestvovali i igrači iz Rumunije i izrazili želju da se i oni priključe. Zajedno sa Rokom Slokarom iz Slovenije i Antoniom Novačkim iz Hrvatske postigli smo zadati cilj - da Balkan kup bude prihvaćen na širem prostoru nego kada smo počeli i da osvajanje trofeja na kraju sezone zaista znači da ste najbolji na Balkanu", priča Đorđević.
Nedavno je organizovan taj turnir u Pančevu na kom je učestvovalo preko 60 igrača iz inostranstva, i gotovo još toliko iz Srbije, a Đorđević kaže da je plan da se taj broj udvostruči tokom ove godine. Pobednik Balkan kupa za 2017. godinu je reprezentacija Slovenije. Inače, reprezentativna ekipa se sastoji od 6 igrača i tri rezerve.
(Očekujemo da još neki igrači to urade naredne godine, kako bi smo na svetskom prvenstvu u Mursiji 2019. godine bili pravi. Verujem da će Nebojša već dogodine napraviti čudo sa našim timom")
Bavljenje ovim sportom je "igra" entuzijasta. Naime, odlaske na turnire i sve troškove koji to podrazumeva snose sami takmičari. "To je između sto i stopedeset evra po turniru. Sponzori će nas ozbiljno podržati kada i druge sportove - tek kada postanemo prvaci sveta. To je kod nas tako".
Od stonog fudbala eventualno mogu da žive prvih deset na svetu, kaže Đorđević.
"Danas su nagrade na manjim turnirima dovoljne da igrač pokrije troškove puta i smeštaja. Recimo, aktuelni svetski prvak Tomi Has učestvuje godišnje na 50 turnira. To su ogromni troškovi, ali verujem da uspe nešto i dodatno da zaradi. Sedamdesetih je u Americi postojala serija turnira čiji je nagradni fond bio i pola miliona dolara. To je tada bio baš veliki novac - danas bi to bilo gotovo četiri miliona dolara! A pobednik je dobijao i Korvetu. Danas to nije ni izbliza tako. Jednostavno, vreme pre pojave video igara je bilo zlatno doba stonog fudbala. Jedan od organizatora tih američkih turnira je pre desetak godina izjavio da je prva stvar koju je Pakmen pojeo bila stoni fudbal", navodi Đorđević.
Najmlađi član reprezentacije je Veljko Ilić i on ima dvanaest godina, a najstariji Vladimir Gremplinović ima pedesetdve godine, priča Đorđević. Tu je i desetak devojaka, od kojih tek stvaramo pravu žensku reprezentaciju Srbije.
Jer, stoni fudbal zaista može da igra svako. I jedan je od retkih sportova u kome devojčica može da pobedi čoveka od sto kilograma", dodaje.
U svetu, naročito u zemljama gde je ova igra popularna, takmiči se dosta dece ispod 10 godina.
Ovim sportom se bave i osobe sa invaliditetom. "Jedan od najboljih je Frančesko Bonano iz Italije. Postoje stolovi koji su nešto niži od standardnih, koji imaju i veći razmak između metalnog postolja, tako da je moguće da dvoje sportista u kolicima lako budu na istoj strani stola. Mi trenutno ne posedujemo ni jedan takav sto u Srbiji, ali jedan od ciljeva je svako i uključivanje para-sportista u stoni fudbal".
zahteva i određeni trening, a za siguran gol u rukama, potrebno je u ovu igru uložiti i više sati dnevno. Ni oni nisu imuni na povrede, iako bismo se zapitali šta tu može da se desi.
Povrede su uglavnom vezane za leđa ili ruke. Dešavaju se upale i istegnuća, naočito ako izvodite komplikovane udarce nezagrejani.
A šta će konkretno značiti za njih, kada ih ministarstvo prizna za sport? "Priliku da “zvanično” nastavimo ono što već radimo - iznošenje stonog fudbala iz zadimljenih buvara i podruma gde je tavorio prethodnih decenija pod svetlost velikih sportskih dvorana. Tamo gde se već nalazi širom Evrope i gde mu je, po meni, pravo mesto", kaže Đođević.
Pogledaj vesti o: Fudbal
