Izvor: Politika, 18.Feb.2011, 11:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sto godina olimpijskog posta
Poslednju (zlatnu) medalju u fudbalu Velika Britanija osvojila je 1912. godine u Stokholmu, a priliku da se na Igrama 2012. pred svojom publikom vrati na olimpijski tron bojkotuju fudbalski savezi Škotske, Velsa i Severne Irske
Britanci su izmislili fudbal i on je, nesumnjivo, najbolji britanski izvozni proizvod, ali cena koju za to plaćaju britanski ljubitelji fudbala, bez obzira da li su Englezi, Škoti Velšani ili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Irci (severni) je izuzetno visoka. Engleska je samo jednom, još 1966. bila svetski prvak. Nikada ni jedna reprezentacija sa Ostrva nije sigla do finala kontinentalnog prvenstva, a kamoli do titule šampiona Evrope.
Praktično, britanski fudbal bio je najuspešniji na Olimpijskim igrama, ali u doba kada se ostatak sveta tek učio novoj igri.
Prvi fudbalski turnir na olimpijskim igrama 1900. u Parizu bio je demonstracioni (MOK ga je kasnije ozvaničio), a tada je bilo dovoljno da Olimpijski komitet Velike Britanije pošalje na igre klub Apton park (ugašen 1911) da dođe do prvog olimpijskog zlata – jednom jedinom utakmicom i pobedom sa 4:0 nad Francuskom, koju je reprezentovala ekipa USFSA 11 (treći učesnik bila je univerzitetska ekipa Belgije). Domaćin drugog olimpijskog turnira u fudbalu bio je London 1908. učestvovalo je šest ekipa i Britanci su nadmoćno trijumfovali (igrom slučaja u sastavu su bili samo Englezi), kao i 1912. u Stokholmu kada su odbranili prvo mesto u konkurenciji 11 nacionalnih reprezentacija.
Tri učešća i tri zlatne medalje i od tada – ništa. Sto godina posta. Zajednički fudbalski tim Velike Britanije i Severne Irske (olimpijska organizacija Ujedinjenog kraljevstva zove se Olimpijski komitet Velike Britanije i Severne Irske) učestvovao je još šest puta na olimpijskim igrama, a najbliže medalji bio je, ponovo u Londonu, 1948. godine kada je stigao do polufinala. Tada je zajednički tim Engleske, Škotske, Severne Irske i Velsa vodio legendarni menadžer Mančester junajteda Mat Bezbi, a protivnik u polufinalu bila im je Jugoslavija.
Ishod je poznat svim našim ljubiteljima fudbala – 3:1 za Jugoslaviju. Strelci su bili Stjepan Bobek, Franjo Velfl i Rajko Mitić, a za V. Britaniju Donovan. Jugoslavija je osvojila prvu srebrnu fudbalsku medalju na Olimpijskim igrama, pošto je u finalu izgubila od Švedske sa 3:1, a Britanci ostali i bez bronze posle poraza od Danske sa 5:3.
Britanci su u Antverpenu 1920. ispali u prvoj rundi, u Berlinu 1936. u četvrtfinalu, u Helsinkiju 1952. u prvoj rundi, u Melburnu 1956. u četvrtfinalu i u Rimu 1960. godine, opet u prvoj rundi takmičenja. Zajednički fudbalski tim Velike Britanije pokušao je bezuspešno da se kvalifikuje za Igre 1964, 1968. i 1972, a onda su se fudbalske federacije sa Ostrva definitivno razišle dobivši pun suverenitet pod Fifinom zastavom. Time su sebe eliminisale sa olimpijskih igara, jer Međunarodni olimpijski komitet ne priznaje ni Englesku, ni Škotsku, ni Vels, ni Severnu Irsku.
Uz to, ni jedna od ovih ekipa nije bila ni blizu uspeha na evropskim prvenstvima za mlade reprezentacije – kvalifikacionog takmičenja za Olimpijske igre, tako da se tek u ovom, 30. olimpijskog ciklusa pojavila šansa za povratak britanskog tima na olimpijsku scenu.
Domaćin Igara 2012. je London i Olimpijski komitet Velike Britanije i Severne Irske ima pravo da, bez kvalifikacija prijavi svoju fudbalsku reprezentaciju.
To je prilika da posle punih 100 godina britanski fudbal osvoji zlatnu olimpijsku medalju, ali fudbalska Britanija se ujediniti ne može i, kako stvari zasad stoje, odbrana časti britanskog fudbala pala je na pleća Engleza.
Čelnici fudbalskih saveza Škotske, Velsa i Severne Irske odbili su da učestvuju u zajedničkom olimpijskom poduhvatu i da daju igrače za reprezentaciju Velike Britanije, prvu posle četiri decenije, iako bi – prema predviđanjima fudbalskih stručnjaka – kompletan ostrvski tim imao dobre izglede da posle 100 godina osvoji olimpijsko zlato. Zvanično, razlog za bojkot je strah od gubitka nezavisnosti u Fifi i gubitka samostalnog učešća na svetskim i evropskim prvenstvima, mada se mediji u Velikoj Britaniji, kao „London ivning standard”, ne libe da kažu da je reč o idiotskoj opstrukciji i prokletim (krvavim) namerama...
Den Džons, komentator ovog lista, preuzeo je ulogu Stjuarta Pirsa, menadžera mlade fudbalske reprezentacije Engleske (na Olimpijskim igrama igraju igrači do 21 godine, pojačani sa najviše tri starija igrača) i sastavio idealnih (zajedničkih) 11 za predstojeće Igre.
U njemu su Džo Hart (Englez, Mančester siti), Kiron Gibs (Engles, Arsenal), Rio Ferdinand (Englez, Mančester junajted), Deni Vilson (Škot, Liverpul), Martin Keli (Englez, Liverpul), Geret Bejl (Velšanin, Totenhem), Džek Vilšir (Englez, Arsenal), Džoš Mekekran (Englez, Čelzi), Teo Volkot (Englez, Arsenal), Vejn Runi (Englez, Mančester junajted), Endi Kerol (Englez, Liverpul).
U ovoj prvoj postavi su samo po jedan Velšanin i Škot, a ostali Englezi i možda se sličnog zvaničnog izbora boje fudbalski savezi Velsa, Škotske i Severne Irske...
Bejl i Haris žele da igraju na Olimpijskim igrama
Objavljivanje satnice Olimpijskih igara i saznanje da će one, ustvari, početi u Kardifu 25. jula 2012. u 16 časova fudbalskom utakmicom, oživelo je rasprave o bojkotu zajedničkog ostrvskog tima. Glas su podigli i fudbaleri...
„Osećam da su olimpijske igre velika šansa za mlade fudbalere kakav sam ja da zaigraju na velikom turniru. Voleo bih da igram na Igrama, posebno jer bih bio član tima Velike Britanije.
Ja sam Velšanin i, naravno, želim da Vels uvek bude Vels, ali ako postoji šansa da zaigram u reprezentaciji Velike Britanije to bi bilo sjajno” izjavio je 21-godišnji Velšanin Geret Bejl (Totenhem), jedan od najcenjenijih mladih fudbalera na svetskom fudbalskom tržištu.
I napadač reprezentacije Velsa Gvenan Haris (Everton) želi da igra na „olimpijadi”.„Bio sam strašno razočaran kad je objavljeno da će igrati isključivo engleski tim. Ako postoji neko ko može to da promeni učinio bi briljantnu stvar za sve igrače, jer su Olimpijske igre tako velika prilika za svakog da ne verujem da bi ijedan sportista odbio da je iskoristi” rekao je Haris.
I Geri Satklif, škotski ministar sporta izjavio je da je „Igranje na našim velikim arenama na Olimpijskim igrama velika prilika za mlade fudbalere”, a predsednik Fife Sep Blater, još se nada da bi mogao da nagovori tri fudbalska saveza da se pridruže engleskom savezu u zajedničkoj olimpijskoj misiji...
Raš i Gigs nikad na velikoj sceni
Mnogi sjajni fudbaleri iz Velsa, Severne Irske i Škotske nisu uspeli da svoje majstorstvo dokažu na svetskim i evropskim prvenstvima (o olimpijskim igrama da i ne govorimo), a neki kao Velšani Jan Raš ili Rajan Gigs nikad nisu doprli dalje od kvalifikacija...
Škotska je, istina, osam puta igrala na svetskim prvenstvima (prvi put 1954, poslednji put 1998), ali je svih osam puta bila eliminisana već u prvoj rundi takmičenja odigravši ukupno 24 susreta (samo četiri pobede). Prva runda je bio i domet Škota na oba učešća na evropskim prvenstvima (1992. i 1996).
Severna Irska je samo tri puta igrala u završnici svetskog prvenstva. Na debiju 1958. stigla je do četvrtfinala, 1982. do druge runde takmičenja, a 1986. učešće je završila u prvoj rundi. Ni jednom nije izborila učešće na Evropskom prvenstvu.
Vels je samo jednom, 1958. uspeo da se probije kroz kvalifikacije na Svetsko prvenstvo i da igrajući u grupi sa Švedskom, Mađarskom i Meksikom osvoji drugo mesto i zaigra u četvrtfinalu. Tada ih je (zauvek?) eliminisao Brazil sa 1:0 Peleovim golom...
Gigs igrao za Englesku
Kapiten velške reprezentacije Rajan Gigs je bio reprezentativac Engleske!
Levo krilo Mančester junajteda je igrao za školsku reprezentaciju Engleske, budući da za školske timove nisu nadležni fudbalski savezi već to gde se nalazi škola koju pohađa.
Ž. B.
objavljeno: 18.02.0211.
Pogledaj vesti o: Olimpijske igre
