Izvor: Press, 26.Mar.2013, 20:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski fudbal kao Koridor 10
Da se uzimamo upamet ili ćemo da palimo sveću i njemu i njoj. Naš mučeni fudbal zapravo je kao mučeni Koridor 10. Dok se u drugim zemljama, koje takođe nisu velesile, s loptom radilo, a na drumovima gradilo, kod nas su se jebavale ale. To što smo načinili podvig da napravimo autoput kroz ravnicu može, recimo, da se uporedi s odlaskom reprezentacije na prošli mundijal. U Južnoj Africi ipak se ne proslavismo. Pobedili >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << smo veliku Nemačku – to je ravno mostu kod Beške, ali se iz grupe nismo domogli osmine finala – kroz ravnu Vojvodinu je ostalo da se uradi krak od Kelebije do petlje Subotica jug od dvadesetak kilometara ...
Mučeni ministar Mrkonjić daje obećanja šakom i kapom, probija jedne rokove, a iz malog mozga postavlja nove. S vremena na vreme zaviri u komšijsko dvorište da vidi kako Rumuni i Bugari napreduju prema Turskoj, priželjkujući valjda da voda odnese most kod Vidina da bi Srbija i dalje ostala u igri za put na jug. Zato smo i u fudbalu i na Koridoru 10 neprestano u kojekakvim nebuloznim kalkulacijama.
Malo-malo, kad useremo motku, dešava nam se da posegnemo za računicom-zavrzlamom: ako ovi pobede one, oni pobede ove, a i jedni i drugi i treći izgube od onih – eto nas u najboljem društvu ukoliko savladamo i ove i one i njih i njih... I ako, naravno, Dunav nabuja. U kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Brazilu, međutim, digli smo ruke od državnog tima i pre naivnog poraza na Maksimiru. Usrećismo se i s Mihajlovićem. S njim je naša reprezentacija prošla kao bos po trnju i protiv onih i protiv ovih. Ništa bolje nije ni s dva najbolja srpska tima Zvezdom i Partizanom kad izađu na međunarodnu scenu. Naš fudbal nasušni odavno je zabagovao na putu ka Evropi i svetu baš kao što je Koridor 10 ustuknuo pred strašnom Grdeličkom klisurom. Iz nje kao da godinama odjekuje „Mrkoooo, odlaziiiii”...
Pošto je srpska reprezentacija opučila o fudbalsku Grdelicu, sve snažnije gnevno odzvanja „Mihooo, odlaziii”... Horski, ali skladnije nego kad pokorni hor Mihinih dečaka kakofonično sriče „Bože pravde”. Ostaje da se vidi koliko će još naši ljubitelji sporta da se pate s iritantnom Mihajlovićevom naravi i njegovom trenerskom ekstravagancijom. Kad se, pak, govori o rekonstrukciji vlade, Mrkonjić mu nekako dođe kao prvi pik za smenu, deleći sudbinu selektora, jer su i jednog i drugog više krasile reči (čitaj: mlaćenje prazne slame) nego dela. Tako su Miha i Mrka dva teatralna lika istog kova, koji se prepliću kroz sličnost srpskog fudbala i bajke o Koridoru 10 duž naše zemlje.
Obojica, recimo, nastoje da u javnosti ostave utisak britkog autoriteta. Kad Mrkonjić po sistemu subordinacije pred televizijskim kamerama podvikne sirotim šefovima i zapreti smenama, ovi postaju manji od makovog zrna. Čini se da će da učine i nemoguće samo da na tom mestu do srede bude most, a do četvrtka reka. Mihajlović je nekoliko puta stavljao na znanje reprezentativcima da s njim nema cile-mile. Najbolje je to na koži osetio Ljajić, koji je oteran iz državnog tima zato što nije pevao himnu. Iz Zagreba svi preživeše. Selektoru se nije dalo da u delo sprovede pretnju da će vrata reprezentacije biti zatvorena onome ko protiv Hrvata dobije crveni karton. Da je zapretio tako u slučaju da se lopta poklanja protivniku mimo svakog rezona ili ako se golman neodlučno drži u petercu, ostali bismo do kraja njegovog mandata bez Kolarova i Brkića, ali bismo Maksimir možda napustili s bodom nacionale.
Kad najvećem graditelju među ministrima ne ide na Koridoru 10, koji je sanak pusti njegove inženjerske karijere, on iz svoje prodavnice magle iščeprlja neki drugi autoput za strateško premrežavanje Srbije. Dok vodimo bitku s Rumunima i Bugarima oko prevlasti na putu za Orijent, E75 najednom pada u drugi plan da bi se na sva zvona govorilo o projektu druma u ćorsokak. Čim je postalo jasno da će srpski brod da potone u kvalifikacijama za mundijal, i Mihajlović je potegao za kecom iz rukava. Usred borbi za odlazak na Svetsko prvenstvo Svetsko prvenstvo više nije bilo važno. Selektorov alibi za neuspehe bio je da imamo mlad i neiskusan tim, koji pod njegovom rukom treba da stasa za značajan domet na Evropskom šampionatu u Francuskoj kroz tri godine.
Naravno da i Mrkina i Mihina priča piju vodu, ali za njom potežu da bi zabašurili sadašnje stanje. Zašto da nemamo i autoput od Pojata do Preljine, a svako normalan bi želeo i da se domognemo Platinijevog prvenstva i da tamo ostavimo i dublji trag nego na Mundijalu 1998, kada smo nesrećno ispali u osmini finala protiv Holandije. Ali, ne lipši, magarče, do zelene trave...
I siroti Dimitrije Pantić je imao sjajan projekat za turski motel na Koridoru 10, studiju izvodljivosti, elaborat, sve... Ali mu se, kao i svima nama, uvek ispreči neki Srećko Šojić... Možda je to usud ove zemlje – pogrešni ljudi na pravim mestima.
Pogledaj vesti o: Svetsko prvenstvo, Subotica
