Izvor: Blic, 18.Nov.2011, 15:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srcem čuju aplauze publike
Fudbal kao muška igra podrazumeva i česte verbalne duele, dovikivanja i poneku psovku na terenu. Da se fudbal može zamisliti kao sport u kom vlada tišina, tolerancija i tapšanje po leđima protivnika, pokazuju fudbaleri kluba “Gluvi Olimpija”.
Ovaj tim takmiči se u trećoj beogradskoj ligi i čine ga igrači koji su delimično ili potpuno oštećenog sluha. Iako često ne čuju instrukcije trenera, aplauze >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ili kritike sa tribina, sudijski zvižduk, igraju srcem i ne odustaju od svoje misije - da pokažu da mogu da budu ravnopravni u svemu.
Pre utakmice svi sede na klupi za rezervne igrače, a trener Aleksandar Radenković, takođe oštećenog sluha, postavlja taktiku za predstojeći meč. Dok se protivnički tim "Busije” iz Ugrinovaca motiviše za predstojeći meč uzvicima "Idemo”, "Napred”, "Ajmo da pobedimo”, igrači "Olimpije” odeveni u crveno-bele dresove grle se u krugu i rukama objašnjavaju jedni drugima kako ko treba da igraju u napadu i gde da se postave u odbrani.
Nakon prvog sudijskog zvižduka čuje se samo udaranje lopte. Umesto standardnog fudbalskoj dozivanja, igrači "Olimpije” rukama obaveštavaju saigrače gde da im dodaju loptu. Napadač Nemanja Simić uspeva da pobegne odbrani fudbalera iz Ugrinovaca, dobija loptu, trči sam desetak metara do gola i šutira za vođstvo "Olimpije”. Raduje se podižući ruke, u zagrljaj mu uskaču saigrači. Ipak, bio je ofsajd, a niko od "olimpijaca” nije čuo sudijski zvižduk.
- To je najveći problem našeg tima. U inostranstvu, ako su u timu osobe oštećenog sluha, sudije imaju obavezu da nose beli peškir kojim mašu kad prekidaju igru. Evo, sad se desilo da naši igrači misle da su dali gol, a u stvari je sudija mnogo ranije zaustavio napad. Slično se dešava i kada su prekršaji u pitanju, dobijanje prednosti. Zanimljivo je i to da je fudbal prepoznatljiv po tome da igrači stalno nešto dobacuju sudiji i tako vrše pritisak. Naravno, pošto mi ništa na terenu ne pričamo, protivnički tim često ovako dobije prednost. Ipak, rezultat je za nas u drugom planu, takmičimo se, trudimo se, ali je najbitnije da se ljudi druže, igraju, okupljaju, da vide da to što ne čuju ne mora da im bude za sve prepreka - priča Milan Drageljević, sekretar FK "Gluvi Olimpija”.
Najveći problem je što moraju sve da dogovore pre utakmice i na poluvremenu jer ne mogu da pričaju u toku meča.
- Bilo bi lepo da kad damo gol ili uradimo neki lep potez, čujemo aplauz sa tribine ili uzdahe publike... To bi nas teralo da igramo bolje - objašnjava Simić.
I "Olimpiju” muči finansijsko stanje. Sponzora, osim "Državne lutrije”, nema, igrači se takmiče volonterski, nedostaju lopte, patike, kopačke...
- Imamo uskoro Ligu šampiona za gluve u Španiji. Nemamo uslove da odemo, ne znamo kako da skupimo novac, a svoj ovoj deci bi značio taj turnir- kaže sekretar kluba Drageljević.
Stariji od večitih
FK Olimpija postoji od 1937. starija je od Crvene zvezde i Partizana. Bio je ugašen sedam godina da bi ga ponovo aktivirali pre dve godine. Inače, Olimpija je sportsko društvo koje u svojoj organizaciji ima 12 sekcija za osobe sa oštećenim sluhom, poput kuglanja, folklora, pikada... ali se trenutno u fudbalsku ekipu najviše ulaže.
