Izvor: Politika, 06.Mar.2014, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srce mi je ostalo u Srbiji
Kada sam prvi put stigao u Beograd, video sam da je srpski narod sličan nama Brazilcima. I jedni i drugi prevashodno vole sport i život
Za grad u džungli, Manaus u Amazoniji, do sada ni Srbija ni svet nisu mnogo čuli. Ali, od ovoga mundijalskog leta biće poznati čitavoj planeti.
Manaus, dvomilionski grad na dve reke (Rio Negro i Amazon), ostaće zapamćen po jednom od najveličanstvenijih stadiona na kojima će fudbalsko umeće prikazati najpoznatiji fudbaleri današnjice. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ova fudbalska arena se zove Estadio Vivaldo Lima.
Brazilac Pedro Samoes, rukovodilac izgradnje ovog stadiona, rado se odazvao da za „Politiku” opiše novosagrađeno fudbalsko carstvo u srcu džungle. I odmah je rekao da je njegovo srce ostalo u Srbiji. Jer, od 2002. do 2004. godine bio je naš „zemljak”, živeo je i kao predstavnik jedne brazilske kompanije radio u Srbiji, pa je i zavoleo.
– Uprkos razdaljini, trudim se da pratim vaš nacionalni fudbalski tim, odbojku i košarku, jer često igramo zajedno, a kada se to desi imam običaj da kažem kako navijam 51 odsto za Brazil, a 49 za Srbiju. Kada sam prvi put stigao u Beograd, video sam da je srpski narod sličan nama Brazilcima. I jedni i drugi prevashodno vole sport i život!
Svetsko prvenstvo u fudbalu 2014. održaće se ovoga leta u Brazilu u 12 gradova na 12 stadiona. Većina stadiona je u potpunosti renovirana. Samo tri su novosagrađena, kao Estadio Vivaldo Lima u Manausu čijim podizanjem ste lično rukovodili. Taj veliki posao je skoro završen. Kako izgleda stadion?
– U Manausu je izgrađen potpuno nov stadion i to je posao za koji sam zadužen. Novi su i sportski objekti u Nati, Kujaba, dok su renovirani stadioni u Fortalezu, Recifeu, Salvadoru, Braziliji, Rio de Žaneiru, Sao Paulu, Kuritibi i Porto Alegru. Gradnju stadiona u Manausu ugovorila je amazonijska vlada. Radili smo mnogo i nedavno je, pre desetak dana, izgradnja privedena kraju. Tačnije, završena je većina posla, 97 odsto. Građevina stadiona ima 83.500 kvadratnih metara, pet ulaza i 44.480 sedišta. Stadion je okružen duplim slojem fasadne membrane sa čeličnom konstrukcijom i belom PTFE fasadom. Na parking može da se smesti četiri stotine automobila. Upečatljiv park uokolo stadiona rasprostire se na 72.000 kvadrata površine.
Po čemu je poseban novi stadion u Manausu?
– Svaki novi fudbalski stadion je priča za sebe. Najvažnija činjenica za ovu arenu jeste lokacija: sagrađena je usred džungle i tu možete doputovati samo avionom i brodom. Dovoženje robe i vremenski uslovi predstavljali su veliki izazov za graditelje. Stadion prima gotovo 45.000 gledalaca, a koštao je oko 280 miliona američkih dolara.
Šta biste još dodali o stadionu kao menadžer i kao navijač?
– Stadion je jedna od najlepših arena u Brazilu, a izazov gradnje u srcu džungle pružio nam je priliku da u njegovoj izgradnji aktivno učestvuje mnoštvo inženjera širom sveta. Ključna tačka ostaje činjenica da je ova arena značajna zaostavština svetskog šampionata u fudbalu u Manausu.
Šta je važno znati o Manausu?
– Manaus ima 1,8 miliona stanovnika, nalazi se u srcu džungle, a njegova istorija je zaista zanimljiva. Još 1800. godine bio je svetska prestonica prirodne gume i tada se veoma brzo razvijao. Mnogi su odatle putovali u Evropu da se edukuju, a potom su naučeno donosili nazad u Manaus. Ali, kada se proizvodnja gume preselila u Aziju, grad je, kao i čitav region, počeo da propada. Oko 1970. vlada Brazila odlučila je da u Manausu uvede slobodnu trgovinsku zonu. Ukinuti su i porezi za sve industrije koje su bile voljne da dođu u Manaus. Danas Manaus ima niz poznatih industrijskih kompanija. Uveren sam da su politička veza između amazonske vlade i Brazilije, kao i draž džungle, pružili šansu ovom gradu da postane poznat širom sveta.
Šta je to što se mora videti u Manausu?
– Manaus leži na dve reke – Rio Negro, s tamnom vodom karakterističnom po tome što nijansira Amazon i daje sliku sasvim neobičnog pejzaža. Tačka u kojoj se reke susreću je ušće reke Negro (crna rečna kisela voda temperature 28 stepeni Celzijusa) i reke Solimoes (22 stepena). Dve reke pre „susreta” protiču jedna pored druge u dužini od pet kilometara! To je fenomenalno!
Pre deset godina proveli ste dve godine u Beogradu. Čega se sećate?
– Imam divne uspomene na taj period. Sećam se vremena provedenog s brojnim prijateljima koje sam stekao u Beogradu. Pamtim srpski restoran ispred stadiona Crvene zvezde, brojne restorane, Kalemegdan, sportske kafiće u kojima smo gledali fudbal, Arenu, splavove... I na početku i na kraju spiska nalaze se moji prijatelji iz Srbije. Nabrojaću bar neke poimence – Pera, Ljuba, Dragan, Miloš… Čuvam ih u srcu. Kao i Srbiju. A njima, mojim drugarima, i svima u Srbiji poručujem da sačuvaju ljubav prema sportu. Ne samo za Mundijal! I ljubav prema životu.
Branka Jakšić
objavljeno: 06/03/2014
