Izvor: Politika, 15.Feb.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija uvek u srcu
U jednom momentu sam razmišljao da napustim fudbal, ali on je moj život a dres reprezentacije svetinja. – Nemam obavezu ni prema kome pa ni prema Mihajloviću
„U jednom momentu ozbiljno sam razmišljao da ostavim fudbal. Razmišljao sam: dosta je bilo, imam 34 godine. Od maja prošle godine imao sam dve ozbiljne operacije, mnoge neprospavane noći. Ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kada sam 18. decembra počeo ponovo da treniram, više nisam razmišljao o bolu, sve je odjednom prestalo i ponovo mi se vratila želja da igram. Pobedio sam uz pomoć porodice, koja je uvek bila uz mene, i uz pomoć saigrača, prijatelja, ljudi iz kluba koji su verovali u mene, davali mi platu iako nisam odigrao nijedan minut u proteklih devet meseci”, kaže u jednom dahu Dejan Stanković, jedan od najboljih igrača sa našeg područja i dugogodišnji igrač milanskog Intera.
Odavno Deki nije dao nijedan intervju jer, kako kaže, nije imao šta da kaže. Sada, posle povratka na teren, jer je nedavno odigrao petnaestak minuta protiv Kjeva, ponovo je aktuelizovan i njegov povratak u reprezentaciju.
Kakav je osećaj ponovo se vratiti na teren?
Želeo sam bar još jednu utakmicu da odigram za Inter. Moja trenutna mogućnost nije na nivou želje, dobro znam da mi je potrebno još utakmica da budem pravi. Ipak, atmosfera na tribinama bila je sjajna, dobrodošlica takođe. Imao sam osećaj kao da ponovo debitujem za Inter. Emocije su proradile.
Pauza od devet meseci je ipak duga, da li je postojao strah?
Strah uvek postoji, to je i normalno. Ali nikako nisam mogao da zamislim život bez fudbala. Skoro dvadeset godina sam u ritmu treninga i utakmica, a onda odjednom devet meseci bez ijednog treninga. U najtežim trenucima setio sam se tenisera Rafe Nadala koji je često umeo da kaže: „Ja sam najsrećniji kada igram tenis.” Tako je i samnom. Nisam želeo da se predam, ostaviću fudbal kada ja odlučim a ne neko drugi. Imam ugovor do 2014. i karijeru želim da završim u Interu.
Da li ima istine u pričama o vašem eventualnom povratku u Zvezdu?
Uvek sam bio Zvezdino dete. Zvezda je institucija, sa njom ne smeš da se igraš. Sigurno je da prolazi kroz težak period, ko zna, možda jednog dana budem trener, direktor, predsednik. A da se vratim da igram, to nije realno, ali jednu revijalnu utakmicu, zašto da ne. Zvezdi su u ovom trenutku potrebni ratnici.
Šta mislite o našoj reprezentaciji?
Ekipa sastavljena od mladih fudbalera je nešto sa čim treba da se ponosimo. Vidi se potencijal. Međutim, kao i obično, nemamo strpljenja. Kada bi ova reprezentacija mogla malo da udahne, gde bi nam bio kraj. Svidela mi se igra u svim mečevima osim u Skoplju, gde smo skroz podbacili.
Koliko je realno da se vratite i pomognete u kvalifikacijama za svetsko prvenstvo u Brazilu?
Ne možete ni da zamislite koliko volim dres i Srbiju. Sreo sam se sa selektorom u Milanu, razgovarali smo i o tome. Ipak, ja moram da budem zadovoljan svojom formom. Do 22. marta ima još vremena, ako budem odigrao još nekoliko utakmica, ako budem sto posto spreman – sve je moguće. U svakom slučaju, hvala selektoru na poverenju. Nikada nisam jurio broj nastupa u reprezentaciji, niti me je traka zanimala.
Koliko stvarno možete da pomognete reprezentaciji s obzirom na dugu pauzu?
Mogu da donesem iskustvo i mirnoću. Ne verujem da će u Zagrebu biti naelektrisana atmosfera kao 1999. kada smo igrali kvalifikacije za evropsko prvenstvo. Pre bih rekao da se van terena pravi veštačka atmosfera. Ne plašim se Hrvata, ali prema njima moramo da imamo respekt jer to zaslužuju.
Da li osećate neku obavezu prema Mihajloviću s obzirom na to da te je prvi prihvatio kada si došao u Italiju?
Moj odnos sa Sinišom Mihajlovićem je nešto posebno, poznato je da krštava moju decu. Ne osećam nikakvu obavezu, nemam kome šta da vraćam. Ako budem odlučio da se vratim, biće to isključivo zbog grba i Srbije.
Kakav ste odnos, kao mlad igrač, gajili prema starijim igračima?
Gledao sam u njih kao u bogove. Uvek sam bio spreman da poslušam savete starijih igrača. Sa mnogima od njih danas sam veliki prijatelj.
Šta bi za Srbiju pred meč sa Hrvatskom značio povratak Nemanje Vidića?
Najbolji defanzivac u poslednjih deset godina. Ako bismo mojim povratkom bili jači za 20 posto, onda bismo sa Vidićem bili bar jači za 80 posto. Od njega isključivo zavisi da li će se vratiti u reprezentaciju.
Koliko je pevanje i aplaudiranje himne važno za fudbalere?
Znam himnu Srbije i rado je pevam. Ipak, ne znam da li bih mogao da aplaudiram. Kada sam igrao u Zagrebu 1999. nisam ni čuo himnu.
Nekada ste zajedno igrali sa Balotelijem koji se nedavno vratio u Milan.
Ne bih želeo da komentarišem njegov povratak.
Mnogo ste naučili od Roberta Mančinija. Kakav je vaš odnos sa njim?
Čujemo se svake dve nedelje. Zvao me je pre neki dan i pitao me kada ću se napokon vratiti na teren. Veliki čovek i sjajan trener, prijatelj za sva vremena.
----------------------------------------------
O trojnom sastanku u Južnoj Africi
Posle debakla u Južnoj Africi mnogo se govorilo o neuspehu. Nedavno je predsednik FSS Tomislav Karadžić rekao da se bivši selektor Antić tajno sastajao sa grupom igrača i da su mu „radili iza leđa”.
– Zaista nisam razumeo Karadžićeve reči. Valjda je normalno da se uoči važne utakmice kakva je bila protiv Australije razgovara sa misterom. Pre toga imali smo stotine sastanaka, jedna normalna priča, razgovarali smo i o premijama. Sedeli smo u holu, govorili o važnosti meča i nikome nismo pričali iza leđa – tvrdi Stanković.
----------------------------------------------
Večera sa Štimcem i Bokšićem
Dejan Stanković je jedan od najomiljenijih fudbalskih likova sa ovih prostora, neko kome se iskreno veruje, neko ko širi prijateljstva i izvan granica Srbije. Nedavno se u Milanu sreo sa Bokšićem i Štimcem.
– Da, bili smo na večeri, razgovarali smo o fudbalu, ništa lično. To je bilo negde u avgustu, pre početka kvalifikacija, posle toga su me odvezli do hotela gde je Inter bio u karantinu.
Dragan Todorović
objavljeno: 15.02.2013.
