Izvor: RTS, 28.Jan.2014, 14:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Španske titule „na crtu"
Megalomanske kupovine, neverovatni transferi i najlepši fudbal na planeti, sve to može se videti u španskoj Primeri. Ipak, sav glamur Reala, Barse i ostalih timova ima svoju cenu koja bi uskoro mogla da dođe na naplatu. Španski klubovi su ogromni gubitaši i nalaze se među najvećim poreskim dužnicima. Evropska unija, koja pokušava da izvuče Španiju iz krize, sve učestalije traži od države da prestane da pomaže >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << klubovima.
Proteklih nekoliko godina u evropskom i svetskom fudbalu obeležili su Španci. Barselona, predvođena Mesijem, je već dugi niz godina „drim-tim" svetskog fudbala, Real je sa Ronaldom i drugim superzvezdama magnet za sponzore i publiku dok je reprezentacija Španije neprikosnoveni vladar kontinenta i planete.
Ipak, ovi uspesi imaju svoju cenu koja će, kako se čini, uskoro doći na naplatu. U vreme veliki ekonomske krize, pojedine države EU, pre svega Nemačka, ogorčene su ogromnim svotama novca koje najpoznatiji klubovi troše uz blagoslov i podršku države.
Nagomilani dugovi podstakli su Evropsku komisiju da otvori istragu protiv sedam španskih klubova za koje se sumnja da ih država nelegalno finansira. Ipak, ovo je samo vrh ledenog brega, imajući u vidu da su španski fudbalski klubovi jedni od najvećih poreskih dužnika i da se njihov sistem poslovanja izgleda temelji samo na nagomilavanju dugova.
Samo za neplaćene poreze državi klubovi iz prve dve španske lige ukupno duguju više od 750 miliona evra. Ovim ogromnim minusima treba da se doda još oko tri i po milijardi evra duga, mahom bankama, na konto pozajmica i kamata. Najveći dužnici su naravno Real Madrid i Barselone za koje se procenjuje da dugudu 550, odnosno 450 miliona evra.
U trenucima kada se Španija nalazi u velikoj ekonomskoj krizi i kada evropski partneri pokušavaju da pomognu oporavak ekonomije, dugovi španskih klubova i njihov način poslovanja počinju da smetaju mnogima.
Pojedini evropski političari su besni zbog činjenice da Španija traži oko 40 milijardi evra za oporavak privrede i spas banaka, dok istovremeno ta država toleriše gomilanje poreskog duga fudbalskih klubova. Slično se odnosi i na španske banke koje su finansirale klubove, a koje sada potraživanja sve teže naplaćuju, dok traže novac Brisela da bi preživele.
U zemlji aktuelnog evropskog i svetskog šampiona, premijer Marijano Rahoj ima sve više problema da narodu objasni teške ekonomske rezove, štednju i otpuštanje dok klubovi i dalje troše ogromne svote novca na pojačanja i plate fudbalera, izbegavajući plaćanje poreza.
Pravu navalu besa izazvala je i nedavna neoprezna izjava španskog državnog sekretara i predsednika Sportskog saveta te zemlje Migela Kardenala da će dug poreski dugovi španskih klubova „nestati" do 2020. godine, što su mnogi protumačili da je država spremna da ih oprosti.
Najoštrije kritike su došle iz Nemačke čiji građani, svojim porezima, finansiraju izlazak iz krize mnogih evropskih država, uključujući Španiju.
Na samu najavu takve mogućnosti ustao je predsednik Bajerna Uli Henes koji je bez dlake na jeziku rekao: „Ta prosjačka filozofija je prevršila svaku meru. Mi (Nemci) dajemo stotine miliona evra da bi im pomogli da izađu iz s..nja, a španski klubovi ne plaćaju porez".
Kardenal je odgovorio da su njegove reči pogrešno protumačene i da nije mislio da će dug da se oprosti fudbalskim dužnicima, već da će klubovi postepeno da uplaćuju zaostale rate do kraja ove decenije kada bi konačno trebalo da izmire sve obaveze.
Da li je u pitanju sportska ljubomora zbog dominacije španskih klubova koja je trajala do nedavno (i reprezentacije koje i dalje traje), ali Henes nije jedini koji smatra da španska država labavijom poreskom kontrolom prema klubovima daje prednost koju nemaju fudbalski klubovi iz drugih zemalja, tačnije klubovi iz zemalja u kojima moraju da plate porez.
Uticajni nemački magazin Bild čak je imao naslove poput: „Oslobađanje dugova Reala i Barselone: Da li bi Nemački građani koji plaćaju porez trebalo da finansiraju Mesija i Ronalda?", gde jasno iznosi ogorčenje tolikim trošenjem novca u zemlji koja grca u dugovima.
Profesor sa Univerziteta u Barseloni Hoze Marija Gaj de Liebana rekao je još ranije da će sistem u kojem su klubovi nemilosrdno pozajmljivali novac od bivših štednih banaka, koje su kontrolisali lokalni političari morati jednom da se uruši. On je saglasan sa stavom Ulija Henesa.
„Henes je u suštini u pravu. Ako ne plaćam porez, onda vlasti dolaze po mene. Ali tako nešto se ne dešava kod španskih klubova prema kojima se vlasti ne odnose kao prema ostalim kompanijama", kaže Liebana.
Zaštita konkurencije je jedan od motiva i Evropske komisije koja već duže vreme drži na oku, pre svega španske klubove, koji se direktno ili indirektno finansiraju iz države, ili uz garancije države.
Pod udarom Evropske komisije već je došao holandski PSV iz Ajndhovena i još četiri kluba iz Holandije. Naravno, Holanđani su odmah prstom pokazali na Špance, gde je poslovanje fudbalskih klubova uz obilatu pomoć države na snazi decenijama.
Za sada Evropska unija ne raspolaže instrumentima kojima bi direktno uticali na zemlje članice da promene odnos prema klubovima i zaustave direktno ili indirektno subvencionisanje, ali Brisel je odlučan da se i u tom segmentu uvede red, posebno u zemlji kao što je Španija, koja je u dubokoj ekonomskoj krizi.
Krajem decembra prošle godine Evropska komisija pokrenula je seriju istraga da se utvrdi da li španski klubovi profitiraju iz nepravednih poreskih olakšica. Istraga će utvrditi da li je sedam španskih klubova, među kojima su i Real Madrid i Barselona prekršili pravila Evropske unije o državnoj pomoći. Osim njih na udaru su Atletik Bilbao i Osasuna.
Sva četiri kluba su specifična jer se na njih ne odnosi pravilo koje zahteva da klubovi budu preduzeća sa ograničenom odgovornošću jer su zvanično u vlasništvu članova kluba. Za njih važi da plaćaju poseban porez koji je pet odsto manji od onog koji plaćaju ostali timovi.
Još tri kluba, Valensija, Elče i Herkules nalaze se pod istragom zbog sumnje da su dobili garancije regionalnih vlada za pozajmicu od 100 miliona evra. Pored ovoga istraživaće se i uprava Reala koja je 2011. godine izvršila zamenu zemljišta kako se sumnja, suprotno važećim propisima EU. Slična istraga će biti usmerena i protiv Atletik Bilbaa.
Indirektno finansiranje klubova putem javnih televizija i pozajmica koje garantuju regionalne vlade takođe će se naći pod istragom Brisela.
Španski ministar spoljnih poslova Hose Manuel Garsija Margaljo krajem decembra prošle godine, kada je pokrenuta priča oko istraga već je zauzeo stav da će se protiviti bilo kakvim sankcijama protiv klubova. On je najavljene akcije Brisela najavio kao pokušaj da se diskredituju španski fudbalski giganti. Njegovo mišljenje deli i predsednik Reala Florentino Perez.
Ipak, ako se pogleda situacija u kojoj se nalaze pojedini španski klubovi, promena načina poslovanja možda će biti jedini način da mnogi ne bankrotiraju, ili da bankrotiraju i krenu od nule. U situaciji kada je španska ekonomija bila stabilna, poslovanje klubova nagomilavanjem dugova je funkcionisalo. U vremenu krize sve slabosti sistema pokazuju se u punom svetlu.
Tako se Deportivo Lakorunja, koji je pre deset godina bio šampion Španije i polufinalista Lige šampiona, dospeo u izuzetno tešku situaciju sa dugom od oko 100 miliona evra samo za porez. Oni se smatraju kao klasičan primer gde su nerealne želje uprave kluba, koja je iracionalno trošila ogroman novac koji je pozajmljivala, dovele klub na rubu propasti.
U Lakorunji smatraju da se njihov klub neopravdano našao na stubu srama iako ima i drugih koji su u još težoj finansijskoj situaciji. Kako je rekao jedan od zvaničnika kluba: „Niko neće da krene na Atletiko (Madrid) jer tamo navijači mogu da blokiraju ulice Madrida".
Šta tek reći za Valensiju koja nije uspela da vrati kredit za koji je garancije dala regionalna vlada. Valensija je tada pala u ruke „Bankija banke", ali je ova zbog ogromnih gubitka nacionalizovana, tako da je Valensija, kao veliki gubitaš, sada u posedu španskih poreskih obveznika (građana). Ista regionalna vlada dala je garancije i za Elče i Herkules koji takođe nisu uspeli da izmire dugove.
Dakle u Španiji postoji poslovanje u čijoj je suštini gomilanje gubitaka, konstantno pozajmljivanje uz pomoć regionalnih vlada i lokalnih samouprava i neplaćanje poreza. Real i Barselona kao najveći dužnici ipak nisu u opasnosti od bankrotstva, jer su to klubovi koji ubedljivo najviše i zarađuju.
Ostali klubovi skoro svi do jednog su u realnoj opasnosti od bankrotstva. Za takvu situaciju delimično su krive i španske televizijske stanice koje kupuju prava na prenose. Umesto da pregovaraju sa čitavom ligom, pregovori su pojedinačni, sa svakim klubom posebno. U tom slučaju najveći deo kolača ide najatraktivnijim klubovima, Realu i Barsi, dok ostali klubovi dobijaju mrvice. Da bi pratili korak i bili koliko toliko konkurentni ostali klubovi zarađuju prodajom igrača, ali i konstantnim zaduživanjem.
Ukoliko se nakon istrage Evropske komisije donesu mere kojima će se zabraniti dosadašnji način poslovanja, mnogi stručnjaci smatraju da će španski klupski fudbal doživeti egzodus. U tom slučaju veliki broj najatraktivnijih fudbalera napustio bi Iberijsko poluostrvo i sreću potražio u mnogo stabilnijim fudbalskim sredinama, pre svega na Ostrvu.
Takođe, ukoliko se u Španiji uvede tržišni način poslovanja klubova, pitanje je vremena koja će se sledeća zemlja naći na udaru. Najveća opasnost preti Francuskoj i Italiji gde su stadioni mnogih klubova u vlasništvima lokalnih samouprava i za koje se, kako se sumnja, plaćaju simbolične svote novca za korišćenje.
Kada se na sve to doda finansijski fer-plej koji bi trebalo da zaživi i gde bi klubovi smeli da troše samo onoliko koliko zarade, za desetak godina fudbalska mapa Evrope mogla bi da postane potpuno drugačija.
