Izvor: Sportske.net, 24.Jul.2017, 18:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smrt prokletog - Golman koji nije imao pravo na odbranu!
Tog julskog popodneva nekoliko Brazilaca je sebi ispalilo hitac u glavu, društvo zasnovano na nasilju nad slabima je izabralo žrtvu. Prokleta "La Sarija" je srušena, ali golmanov život je uništen. Savremenici su mu na leđa natovarili krst koji je morao da nosi i za sve druge...
Najteža stvar na svetu?
Biti brazilski golman, pre svega jer vam to lepi etiketu nekoga ko nije dovoljno dobar da igra fudbal. I nije samo to, taj fudbalski narod ima čudan običaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportske.net << da u blato uvek prvo uvalja nemoćnog, nema to veze sa samom igrom više sa društveno prihvatljivim nasiljem nad slabima.
Noćas je umro Valdir Peres, valjda najtragičnija figura u galeriji prokletih koja je u Brazilu stalna postavka. Heroje pamte, ali nedostojnima ne opraštaju.
Stadion "La Sarija" više ne postoji, 15 godina posle fudbalskog samoubistva Valdira Peresa srušili su prokletinju u Barseloni, mesto gde je sahranjena karijera jednog čoveka, ali i ideja da će lepota spasiti fudbal.
Valdir Peres je osuđen na prekom sudu, optužnica je bila jasna, uništio je drugu najveću generaciju u istoriji "Selesao", prva je onaj nestvarni tim, Peleov poslednji čin 1970. u Meksiku.
Mnogi će se zakleti, da je taj, 12 godina kasnije bio bolji, sa Zikom, Falkaom, Ederom, Sokratesom, to su moja prva sećanja na igru, likovi su plesali fudbal.
Valdir Peres je izabrao najgori trenutak da išeta iz senke velikana, on je bio odličan golman, kada treba braniti penale. Tačnije, toliko ih je dobro branio, da je sedamdesetih osvajao titule u svim onim teško pamtljivim brazilskim regionalnim i državnim šampionatima.
Samo, na Mondijalima Brazil nije računao na penale, pa je dva u nizu, Valdir imao najbolje mesto za gledanje utakmica, klupu.
A onda je učinio nemoguće, godinu dana pred Mondijal, protiv Nemaca je dva puta branio penal Brajtneru, Tele Santana je te noći prelomio, Leao će biti rezerva, Valdir Peres konačno prvi golman. Te godine pred Mondijal, Brazil je na evropskoj turneji delio lekcije što je cementiralo njegov status.
Ko bi znao da će to biti najgore što je moglo da se desi Valdiru Peresu?
Jer, Mondijal je počeo loše, imao je ruke od papira, protiv Sovjeta pacerski gol, ali ništa što majstori saigrači nisu mogli da poprave.
Ipak, već tada je "Globo" pisao da je Valdir Peres čovek koji ne zna šta mu je posao i da je nevolja koja čeka da se dogodi.
A onda je došla tragedija na "La Sariji". Treba reći da gledajući ponovo te golove, Peres svakako nije bio krivac za tri gola Pablita Rosija, odbrana je delovala očajno, ali je odmah posut katranom i perjem. Zemljaci nisu mogli da prihvate da je antifudbal Italijana koji su bili ružno pače prvenstva pobedio raskoš južnoameričkog shvatanja igre, neko je morao da bude privezan za totem.
Legenda kaže da je nekoliko Brazilaca pucalo sebi u glavu na kraju meča, pa je i to strpano u prtljag nepravedno osuđenog. Jer, iako će ovaj tim poneti neslavnu titulu "najboljeg koji nije bio svetski prvak", Valdir Peres će biti žigosan, nemilosrdno.
Osvajao je titule i posle "Sarije", ali nikada više nije pozvan u reprezentaciju. Kada se krajem osamdesetih oprostio od fudbala, klubovi su bežali od njega kao da je kužan, nigde nije dobio šansu da bude ozbiljan trener, i ne samo to, svako njegovo pojavljivanje u medijima, pratila je ista priča, nema pravo na odbranu.
Najgore od svega što je nesrećnik video meč pre nego što će se odigrati, plašio se da bi Rosi, koji je posle dve godine zbog suspenzije delovao kao rekreativac u grupnoj fazi mogao da nađe "mojo" baš protiv njega. I kao da je prizvao lošu sreću i krenuo na fudbalsku golgotu.
Slično je prošao i Barbosa, lik koji je bio na golu Brazilaca na "Marakanai" protiv Urugvaja u najtežem porazu za "Selesao" u istoriji (hajde da istoriji ne pripisujemo još uvek onu sedmicu protiv Nemaca pre par godina). Ali, oni što pamte "Marakanazo" su pomrli, Valdir Peres je bio osuđen da živi sa savremenicima koji dugo pamte.
Zanimljivo, saigrači nikada nisu osuđivali Valdira, Sokrates ga nije voleo jer je Sao Paulo bio sve što demokratski Korintijans prezire, ali slavni "Doktor" je branio velikog rivala, rečima da se timski neuspeh ne može svesti na golmana i da je Valdir i najmanje kriv za ono što se desilo na "Sariji".
Ali pamtiće ga po poslednjoj predstavi za Brazil, što je nepravda, jer je među legendama Sao Paola, bio je proglašavan za najboljeg igrača Brazila, za svoj tim je branio čak 617 puta.
Kao trener radio je 22 godine po malim timovima širom Brazila, nikada ni Sao Paulo nije pomislio da bi mogao da mu pruži šansu.
Na kraju u 66. godini, na porodičnom slavlju Valdir Peres je u Mođi Mirimu završio noćas svoj životni put, srce nije izdržalo.
Golmansko prokletstvo sada može da pređe na nekog drugoga...
.jpg)
