Izvor: Glas javnosti, 13.Dec.2009, 10:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Smrt Tatona oživela bol

BEOGRAD - Plakala sam kada je ubijen Bris Taton! Tog dana ponovo sam proživela stradanje mog Bojana. Obojica su imali po 28 godina kada su usmrćeni i to iz najneshvatljivijeg razloga - jer su navijali za "pogrešan" fudbalski klub.

Upozorenje

Kada su navijači Rada posle izricanja presude počeli da psuju i vređaju Aleksandra Kovačevića koji je osuđen na tri godine zatvora za učestvovanje u tuči >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << u kojoj je nastradao Majić, sudsko obezbeđenje je intervenisalo i izbacilo ih napolje.

Kako nam je Dragomir Majić rekao, njega su zamolili da sačeka u sudnici dok se "radovci" ne udalje zbog "njegove lične bezbednosti".

- Radnici u sudu su mi rekli da nije pametno da idem kući prevozom, jer bi navijači mogli da me presretnu. Pozvali su mi taksi i sproveli me do službenog ulaza, objašnjava otac.

Ne živimo i dalje

- Ne prođe ni dan da ne zaplačem ili da ne poželim da umrem i budem sa sinom. Imam sestrića, vršnjaka mog pokojnog Bojana. On sada ima ženu i decu. Svaki put kada ga vidim, pomislim 'moje dete je trebalo sve ovo da doživi'! Gledam i Bojanovu devojku koja se s njim zabavljala devet godina i koja je trebalo da se za njega uda po povratku s tog kobnog puta na more... Ni ona ne može da preboli, stalno zove mene i muža, ide na suđenje, ne nastavlja svoj život ni posle pet godina... Muž i ja smo se teško razboleli i svaki dan bez Bojana je za nas gora robija nego za njegovog ubicu u zatvoru, kaže majka slomljena od bola.

Okrivljene osudili i "radovci"

Dvoje Majića kažu da im je najteže palo što su njihovog sina posle ubistva pokušali da prikažu kao huligana.

- U osnovnoj školi je bio đak generacije, a posle srednje je upisao i Elektrotehnički fakultet i FON. Nikada nije osuđivan, niti je ikada prekršio zakon. Išao je povremeno na utakmice i nije bio nikakav ekstremni navijač. Čak su i navijači Rada u sudnici, posle presude, napali osuđene za ubistvo našeg sina, kažu roditelji.

Vera i Dragomir Majić pet godina posle ubistva sina tvrde da im je, kako vreme prolazi, sve teže da se pomire s tim da ga više nema.

Posle presude Okružnog suda u Beogradu, kojom je Hrvatin osuđen na tri decenije robije, kažu da su mirniji. Tokom tri godine, koliko je trajao sudski postupak, počeli su, kako kažu, da veruju da je pravda za njihovo dete nedostižna.

- Spokojni smo, jer znamo da će ubica biti iza rešetaka - gde mu je i mesto. Ta presuda ipak ne može da nam vrati našeg Bojana. Ja sam čak pokušao da pronađem razumevanje za Hrvatinove postupke, ali je on na svako suđenje dolazio sa osmehom na licu i bez trunke kajanja. Do kraja nije našao za shodno da kaže da mu je žao ili da meni i mojoj porodici izjavi saučešće, priča otac Dragomir.

Neutešni čovek, koji je već pet godina u crnini zbog smrti sina, i koji i danas jedva nalazi snage da ode na njegov grob, ispričao je kako se jasno seća kada su ga na jednom od suđenja napali Hrvatinovi roditelji.

- U Palatu pravde sam kao i uvek došao sa Tanjom, Bojanovom dugogodišnjom devojkom. Sa majkom i ocem optuženog bila je devojka njihovog sina. Posle suđenja Hrvatin je ustao sa optuženičke klupe i pitao sudiju da li sme da poljubi svoju devojku. Na to je naša Tanja u suzama rekla: "A ko će mene da poljubi?" Kada je to izgovorila Hrvatinovi roditelji su počeli da viču i da je psuju... Eto kakvi su to ljudi, priča otac dok jedva obuzdava suze.

Dragomir je tokom istrage zbog ubistva sina saznao da je već sa 19 godina Hrvatin bio poznat u podzemlju po nadimku Fabula, kao i da su se za njegovo ime vezivali prodaja droge, tuče i nasilničko ponašanje.

- Pre ubistva on nikada nije video mog sina. Kobnog dana Bojan nije čak ni putovao na utakmicu, već na more. I dalje mi je neshvatljivo da je "izbrisao" moje dete samo da bi dokazao pripadnost klubu, izgovorio je otac pre nego što su ga suze savladale.
Pogledaj vesti o: Bris Taton

Nastavak na Glas javnosti...

Kurir: So na živu ranu