Izvor: MozzartSport.com, 08.Jun.2017, 21:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slaviša Jokanović iz drugog ugla
Neobavezna priča u kojoj su otkriveni neki zanimljivi detalji
Mnogo puta dosad Slavišu Jokanovića slušali smo i njegove izjave čitali u „radnom okruženju“, gde gotovo da nije bilo prostora za neku priču iz drugog, opuštenijeg ugla.
Međutim, entuzijasti sa portala Engleski fudbal uspeli su da stignu do jednog od najboljih srpskih trenera današnjice i sa njim obave razgovor uz kafu na Limanu >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << u Novom Sadu.
Jokanović je bio otvoren za mnoge teme, posebno za razgovore o ostrvskom fudbalu, ali i razlikama u sportskoj i životnoj kulturi u zemljama u kojim je radio kao šef struke. Od Srbije, preko Bugarske, do Španije, Engleske...
Na početku, razgovor se usmerio na neke finese koje engleski fudbal čine tako posebnim. Primera radi, žrebu FA kupa, gde Fulam za protivnika dobija Luton, a onda Jokanu u goste dolazi menadžer protivničkog tima Nejtan Džons. Da li se treneri poznaju međusobno, da li se druže, ispijaju kafe...?
"Ha, zanimljivo je što sam ja Nejtana nekoliko puta zvao da mi bude pomoćnik (smeh). On dobro govori španski, radio je sa Oskarom Garsijom. Dobar je menadžer, ali nije tipičan Englez. Ne žele puno da se menjaju, modifikuju, navikli su na određen sistem rada dok su strani treneri više ’zainteresovani’, spremni da menjanju sebe. Od stranih ako se ne varam samo su Zenga i Montanije izgubili posao ove godine. Big Sem je bio u Kristal Palasu i reprezentaciji i on je tamo top menadžer, Hari Rednap se vratio sa 70 godina…Generalno, mi se svi znamo, ako ne lično sigurno znamo ko je ko. U tom protokolu se obraćaš imenom, nikad prezimenom, meni se obraćuju sa ’Slav’ pošto im je teško da izgovore. Red nalaže da ga pozdraviš i pozoveš na piće posle utakmice. Peglamo se za vreme utakmice, u Engleskoj je dozvoljeno da ustaješ sa klupe, vičeš, malo je veća sloboda, ali posle utakmice uvek odeš da popiješ piće. Ja sam ispoštovao svakog menadžera, i kad sam gubio i kad sam dobijao. Nisam samo otišao onom ko meni nije došao, Englezi to poštuju dok stranci baš i ne. Stam nije došao, Vagner, Benitez nije došao, nije mu bilo dobro. Englezi kažem uvek dođu i ako ne mogu onda se unapred izvine. Ja sam npr u Brajtonu odmah imao let za Madrid i nisam mogao pa sam za vreme utakmice izvinio Hjutonu o objasnio situaciju. Uglavnom je to čaša vina posle utakmice".
Potom o tome koja je razlika biti menadžer u brojnim ligama sveta?
"Respekt, samo respekt. Tačno se zna hijerahija. Primer: Ja kad idem hodnikom nisam taj koji treba da se skloni. Kad se sklonim da žena iz kluba prođe moram joj dati do znanja da je to u redu, jer ona neće da prođe ako ja to ne uradim. Tačno se zna ko je ko i možeš napraviti grešku ako ne umeš da pokažeš taj respekt. To je tamo normalno, svako se ponaša u skladu svoje pozicije".
U dahu je nastavio...
"Ja sam prilagodljiv dosta. Kada sam išao u Bugarsku pitali su me prijatelji kako ću tamo ovo ono. Ja kad idem da radim već dolazim sa nekim statusom, ne idem da radim neki redovan posao i vodim neki normalan i prosečan život. Imam olakšice i pomoć u snalaženju u svakom novom mestu gde živim. Živeo sam dva i po meseca u Sofiji i bilo mi je lepo baš i krivo mi je bilo kada sam izgubio posao. Tamo je fudbalski ambijent sličan našem u Srbiji. Na Tenerifima sam živeo 4 godine i u početku mi je bilo malo teško da se naviknem zbog vremena, putovanja, a posle sam se navikao i čak planirao da kupim kuću i ostanem da živim. Život je tamo lep, jednostavan i dosta jeftiniji nego u Španiji. U Španiji ti je npr utakmica nedeljom, ponedeljak ujutru imaš trening rekuperacije i onda utorak slobodan pa treniraš u sredu gde počinju pripreme za sledeći meč. Mnogo puta se desilo da posle tog treninga u ponedeljak pokupim familiju i odemo u najbolji hotel na Tenerifima, 50km udaljen, a mi kao igrači smo uvek imali neke popuste, i tu provedemo skoro dva cela dana".
Kompletan intervju možete videti na sajtu Engleski fudbal.
(FOTO: Action Images)
Nastavak na MozzartSport.com...
