Izvor: Poznati.info, 08.Jun.2013, 21:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Siniša Mihajlović: Nikada nisam bio bubica!
“TV novosti” na snimanju emisije “Ljudi” u kojoj je Siniša pokazao drugo lice i otkrio zašto je pevanje himne u reprezentaciji važno, kada ga je bilo stid što je iz Srbije….
AKO vam otkrijemo da je gost emisije “Ljudi” (u subotu, 8. juna u 19.05 na B 92) neposredan, samoironičan i smiren, da li biste pomislili da se radi o Siniši Mihajloviću?
Arogantan, drzak, prek – samo su neki od epiteta kojima srpska javnost “časti” selektora fudbalske >> Pročitaj celu vest na sajtu Poznati.info << reprezentacije, ali na snimanju emisije “Ljudi”, Mihajlović je pokazao drugo lice. Sasvim slučajno, pogodilo se da je emisija snimana na dan koji mu je važan iz dva razloga: njegova ćerka slavi rođendan, a Crvena zvezda je tog 29. maja, pre 22 godine, u Bariju osvojila prvi (i poslednji) Evropski kup.
Upravo o toj utakmici pričala je publika, šapatom, u iščekivanju ulaska Siniše Mihajlovića u studio. Dok čistačice udaraju poslednji glanc, od autorke i voditeljke emisije Anete Ivanović saznajemo da je najviše brine da ne pogreši neki fudbalski termin “pošto će je muškarci razapeti”.
Ubrzo, u studio ulazi legendarni fudbaler i kontroverzni selektor, praćen gromoglasnim aplauzom i uzvicima.
- Je l’ vas plaćaju što ste tu – iznenađeno pita Mihajlović publiku, a ona uglas odgovara: – Neeee, mi smo vaši fanovi.
Mihajlović se ne da zbuniti:
- Čuo sam da se u ovakvim emisijama plaća ljudima da dođu i aplaudiraju. A fanova sam imao mnogo više pre nego što sam počeo da se bavim ovim poslom.
Dok mu šminkerka “radi o glavi”, a organizatori obavljaju poslednje pripreme, Mihajlović strpljivo čeka početak snimanja. A kad je počelo, nije se prekidalo do kraja. Tokom snimanja, obavljenog u cugu, Mihajlović je otkrio zašto je pevanje himne u reprezentaciji važno; kada ga je bilo stid što je iz Srbije; i zašto Srbi pričaju da vole svoju zemlju, kad delima to ne pokazuju. Na pitanje šta misli, po čemu će biti upamćen, odgovara:
- Ako gledamo posao selektora, po ovome što je do sada urađeno, ne verujem da će me iko pamtiti. Ali mi hoćemo sve ili ništa. Ako imaš rezultat, super si, ako nemaš, onda si ništa. Kad dođe do poraza, meni je sigurno najviše žao. Ne volim da gubim. Naučio sam da pobeđujem. Ali verujem u ovo što radim i ne kajem se ni zbog čega.
Saznajemo i anegdote iz Mihajlovićeve igračke karijere: u kojim situacijama je umeo da udari protivničkog fudbalera, ali i kako je kad je ugledao bivšeg trenera Ljupka Petrovića u jednom beogradskom restoranu bacio cigaretu, iako je tada već igrao u Italiji. Škakljivo pitanje kako bi selektor Mihajlović disciplinovao igrača Mihajlovića, nije ga zbunilo.
- Teško, ali bih uspeo. Ne kažem da sam bio bubica i da nisam grešio, ali uvek sam bio veliki profesionalac, što dokazuje i moja karijera. Svačiji karakter, kao i dijamant, treba da su brusi. Mene su malo brusili. Ali verujem da sam sad smireniji.
Pričao je Mihajlović i o svom odrastanju u Borovu, životnoj školi na ulici i onoj standardnoj u kojoj je bio odličan. U gradu svog detinjstva poslednji put je bio 1991. a slika dece bez sjaja u očima, do danas mu je ostala urezana u sećanju. Mada, kako stari, sve više razmišlja o tome da ponovo poseti mesto najlepših i najtužnijih uspomena, priznaje da još nije prelomio. Ipak, oprostio je svom najboljem drugu iz detinjstva što mu je, za vreme rata, zapalio kuću.
- Video sam ga 2000. i objasnio mi je da bi ga ubili da nam nije srušio kuću. Svi su znali da smo mi najbolji prijatelji i on je morao da dokaže da je veliki Hrvat. Shvatio sam da je spasao život i sebi i mojim roditeljima.
Otkriva selektor i zašto uvek zaplače kad čuje pesmu “Ne klepeći nanulama”, ali i kako se u suprugu, italijansku voditeljku sa kojom danas ima petoro dece, zaljubio na prvi pogled.
- Nisam zaljubljive prirode, ali kad sam nju video, prvo sam pomislio: “Kako bi naša deca bila lepa” – kaže Mihajlović i otkriva imaju li dečaci talenta za fudbal: – Stariji sin je dobar tehničar, ali je malo kao devojčica, a mlađi nije tehničar, ali je borben. Kad bih ih spojio, napravio bih jednog dobrog fudbalera.
Uz priču o bogatstvu koje ne čini novac, već porodica, a koju je publika ispratila aplauzom i uzvicima: “Bravo, majstore”, snimanje je završeno. Zamalo.
- Moraćemo da ponovimo… – kaže organizator, a Mihajlović ga prekida: – Od početka.
- Ne, ne, samo ulazak.
Kada je snimanje zaista završeno, Mihajlović nije brzinom svetlosti istrčao iz studija. Ostao je da ćaska sa Anetom, koja, ispostavilo se, nije “promašila” nijedan fudbalski termin. Mada ga bije glas da je strog, selektor nije imao primedbe.
- Odlično je bilo, zadovoljan sam. Pitanja su bila zanimljiva, mislim da su i odgovori bili interesantni – kaže Mihajlović, a na pitanje da li je lakše biti u emisijama ovog tipa ili na konferencijama na kojima ga “rešetaju” sportski novinari, odgovara: – Navikao sam i na jedno i na drugo. Ovde je, svakako, bilo lagodnije.
Zadovoljna je bila i voditeljka, jer je, kaže, Mihajlović pokazao lice koje nikad nije videla.
- On uvek deluje dosta strogo, kontrolisano, ponekad i ljuto, a ovde je bio otvorenog srca, duhovit i šalio se na svoj račun. Sad sam ga upoznala na sasvim drugi način, a verujem da će i gledaoci.
Izvor: Novosti.rs
