Izvor: MozzartSport.com, 20.Dec.2014, 13:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šćepović za MOZZART Sport: Već sitnim dane do Old firma
Za 24 godine života igrao fudbal u čak šest zemalja, pa nas zato nije iznenadilo kada nam je rekao kako mu je dosta seljakanja i da mu ne pada na pamet da napusti slavni Seltik, iako ima status rezervnog napadača. Nedavno je postigao dva gola protiv Dinama u Zagrebu, a 1. februar i prvi duel Bojsa sa Rendžersom posle tri godine čeka sa velikim ushićenjem
Sezona iz snova u Segundi i 23 gola za Sporting iz Hihona preporučili su Stefana Šćepovića mnogim kupcima >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << iz Zapadne Evrope. Ipak, zbog raznih menadžerskih zavrzlama saga o selidbi 24-godišnjeg špica potrajala je ceo letnji prelazni rok, da bi se nekadašnja velika nada Partizana prvih dana septembra skrasila u škotskom velikanu Seltiku. Prvi srpski fudbaler u dresu osvajača jedne evropske i čak 45 domaćih titula, 36 kupova Škotske i 14 Liga kupa, među poslednjima je stigao u zeleno-beli deo Glazgova, pa zato još pušta „korenje“ u novom fudbalskom ambijentu.
Zasad s više uspeha u Ligi Evrope, gde je bio strelac protiv rumunske Astre i nedavno zagrebačkog Dinama (dva gola).
"Ko zna, može biti da sam se uželeo evropskih utakmica, jer su one neka druga dimenzija i drugačija vrsta izazova. Pogotovo što u ovom takmičenju iz sezone u sezonu rastu kvalitet učesnika i fudbala. Pre bih, ipak, rekao da se radi o većoj minutaži. Samo jedan meč u Ligi Evrope nisam počeo, dok me je iz protokola drugog izbrisala povreda. Mogao sam da dam i neki pogodak više. Eto, na meču s Dinamom sam pogodio stativu pri rezultatu 4:3, a pre njihovog autogola poslednji sam zakačio loptu. Eliminaciona faza je prilika da popravim skor", kaže Stefan Šćepović na početku razgovora za Mozzart Sport.
Zbog čega u prvenstvu još nisi uhvatio pravi golgeterski ritam?
"Više je razloga... Počev od pomenute minutaže, odnosno toga što ne igram u kontinuitetu. Nije isto uopšte ne igrati, ulaziti s klupe, pa hvatati ritam ekipe i utakmice ili svaki meč počinjati kao starter. Ni konkurencija nije naivna, mislim pre svega na Džona Guidetija, pozajmljenog od Mančester Sitija, pogotovo ako se zna da mi forsiramo formaciju s jednim napadačem. Najzad, ovo mi je debitantska sezona u ostrvskom fudbalu. Još se privikavam".
Da li si nervozan i isfrustriran što te odmah nije krenulo kao u prošloj, fantastičnoj sezoni u Segundi?
"Ni najmanje, verujte mi. Štaviše, vrlo sam miran, razuman i strpljiv. Verujem u sebe i žestoko treniram, ubeđen da će s vremenom sve leći na svoje mesto. Baš onako kako smo zamišljali klupski čelnici, trener i ja kada smo letos dogovorili transfer. Nijednog trenutka nisam posumnjao da sam pogrešio u izboru sredine".
Objasni nam, iz prve ruke, zašto je igračima iz kontinentalnih prvenstava toliko teško da se priviknu na ostrvski fudbal? Eto, ti si stigao iz druge španske lige koja kvalitetom ne zaostaje mnogo za Primerom...
"Bio sam u Španiji, Belgiji, Italiji i Izraelu, pokupivši ponešto iz svake od tih liga, ali ostrvski fudbal je definitivno novi svet. U to se uveriš tek kada se nađeš u „areni“ s fudbalskim atletama. Nisam mršavko, ali sam odmah po dolasku dobio program vežbi s ciljem jačanja muskulature. Tako je sa svima. Potrebno je navići se na konstantne žestoke duele bez sudijskih sankcija, jer se ovde ne sviraju prekršaji zbog kojih se drugde igra obavezno prekida. I tempo je jači. Igra se direktnije prema golu, takođe. Ko gleda ovdašnje utakmice zna da na njima nije nikada dosadno. Čak i kada nema golova".
Koliko ti adaptaciju olakšava konstantna podrška trenera Ronija Dejle u medijima? Posle dva gola u Zagrebu nazvao te je fudbalerom od klase?
"Uvek je lakše kada ti trener veruje i drži ti stranu, a ja sve to dobijam od mog šefa. Dejla je inače vrlo pristupačan čovek, veoma otvoren za komunikaciju. Sa svima, ne samo sa mnom. Uvek mu možeš prići, pitati ga za objašnjenje ili savet i dobiti ga. Baš mi znači što me vidi kao pravo pojačanje i stalno to ponavlja. Odlično se razumemo i sarađujemo".
Tom prilikom je rekao i da imaš još prostora za napredak. Na šta je mislio?
"Još malo mi nedostaje da se „ukačim“ na, do krajnjih granica, agresivan fudbal i visok presing. Uživanje je igrati u Španiji, ali je zato dokazivanje na Ostrvu neverovatan izazov za svakog fudbalera. Verujem da ću uskoro pokazati šta sam naučio na treninzima i gledajući tim s klupe. Nije fraza, čovek se uči dok je živ".
Bije te glas momka koji svakih godinu dana menja klub. Da li je možda baš Glazgov tvoja sigurna luka?
"Ne mrdam odavde! Došao sam u pravu fudbalsku zemlju i grad. U klub fascinatne istorije i renomea, čijih je 150.000 navijača zapucalo svojevremeno na finale Kupa UEFA s Portom, iako ni četvrtina njih nije mogla da uđe na stadion. Dobro se osećam tu gde sam i mnogo želim da uspem u ovoj fazi karijere. Sigurno ostajem i posle juna. Dosta je više bilo s čestim seljakanjima, mada sve dosadašnje promene klubova imaju svoja objašnjenja".
Imaš li utisak da si iskreno prihvaćen od strogih navijača?
"Osećam da dosta očekuju od mene i to mi je za sada dovoljno. Za ostalo ću sam da se potrudim. Apsolutno poverenje navijača stiče se samo kvalitetnim igrama. I golovima, u slučaju nas napadača. Nema tu mnogo filozofije".
Jesu li, preko tebe, tvom ocu oprostili čuvenu i bolnu eliminaciju od Partizana u Kupu pobednika kupova, kada je baš Slađanov gol „presudio“ Seltiku?
"Izgleda da jesu, a-ha-ha... Mada, nisu Seltikovci zlopamtila. Cene svakoga ko to zaslužuje, makar ih je taj neko nekada sapleo. Eto, naš ekonom je na meču s Dinamom spazio mog Slađana i pitao me da li mi je to otac, da bi bio siguran. Kada se uverio da nije pogrešio, odmah je otišao do tate da ga pozdravi i skupa se prisete te čuvene utakmice. On ju je kao navijač u to vreme gledao s tribina i seća se svakog detalja, pa i tog gola koji je Partizan odveo dalje. Medijima je u početku bilo zanimljivo što je Seltik doveo baš Šćepovićevog sina".
Da li su Seltikove pristalice zaista među najodanijim, najpravičnijim i fudbalski najpotkovanijim na svetu?
"Svaki od tih epiteta je tačan! Nema još mesta u Evropi gde smo igrali da nas nisu pratili. I to u velikom broju. Poseban fenomen su Seltikovci među ljudima koji nemaju dodirnih tačaka s Škotskom. Na primer, kada smo igrali s Astrom u Rumuniji, osim na tribini za pristalice gostiju ljudi s obeležjima Seltika bilo je i na ostalim delovima stadiona. Čuo sam da ih ima dosta i u Srbiji. Istina je i da obožavaju fudbal i razumeju. Strogi su, ali pravični. Oprostiće ti milion loših pasova, prijema, centaršuteva, slobodnjaka, uklizavanja, kornera... jer svakome dođe dan kada mu malo toga ili ništa ne ide od noge. Jedino preko čega nikada ne prelaze je „štekovanje“ snage i motiva. Ko ne pruži 100 odsto, dobija zvižduke. Bespoštednim borcima sleduju aplauzi i kada greše".
Da li su onda takvi mogli da se raduju eliminaciji Legije za zelenim stolom?
"Još sam bio u Španiji u vreme tih mečeva. Samo sam ih gledao i video dve loše Seltikove partije. Pa opet, nismo mi krivi što je Legija napravila propust, a UEFA nije htela da pređe preko igranja suspendovanog igrača. Sami su skrojili svoju sudbinu. Za nauk drugima"...
Koliko njima i vama na terenu uopšte nedostaje Rendžers u eliti? Što zbog rivaliteta, što zbog kvaliteta škotske Premijer lige?
"Kratko sam ovde, ali rekao bih da mnogo nedostaje. S odlaskom Seltikovog večitog rivala iz Premijer lige, povukli su se mnogi sponzori, što se osetilo u budžetima ostalih timova. Povratak Rendžersa potreban je i za dizanje kvaliteta prvenstva. Povratak Hartsa takođe. O rivalstvu da ne pričam. Svi jedva čekaju 1. februar i derbi u kupu. Prvi posle tri godine".
Oseća li se već tenzija pred taj Old firm ili je rano?
"I te kako se oseća! Svi pričaju o utakmici svih utakmica, a mediji uveliko dižu atmosferu. Ježim se dok mi pričaju kakva je ludnica u gradu tog dana. Kažu da vri na sve strane za vreme meča. Pre, posle, danima nakon toga... Na terenu više od fudbala, pravi mali „rat“! Ko u tih 90 minuta napravi nešto veliko istog časa postaje klupska legenda. Za sva vremena! Već sam počeo da hvatam sebe kako svaki čas gledam u kalendar i sitnim dane do novog Old firma".
Da li je realno da Seltik ne osvoji još jednu titulu, kada ste, koliko god kiksirali, za koplja ispred ostalih?
"Ružno je i rizično potcenjivati ostale ekipe. Verujem da imamo najbolji tim, realno najveće šanse za titulu i dovoljno veliki fond igrača da izdržimo ritam od dve utakmice nedeljno, ali ne bih trčao pred rudu i proglašavao nas šampionom pre nego što to postanemo".
Dokle biste mogli da dogurate u Ligi Evrope? Šta vam je uopšte prioritet – domaća titula ili što bolji plasman u LE?
"Seltiku je uvek sve važno: prvenstvo, oba škotska Kupa, Liga Evrope ili Liga šampiona. I svuda želimo daleko da doguramo. Ni ova sezona nije izuzetak".
"RENDŽERS SCENARIO“ JE NEZAMISLIV U SRBIJI
Možeš li da zamisliš da Crvena zvezda i Partizan, poput Rendžersa, zbog dugova završe u nižem rangu takmičenja?
"Teško, baš teško... Može li iko u Srbiji? Sumnjam... U Škotskoj zato nemaju pardona ni prema kome. Zakon je isti za sve i striktno se primenjuje. Jesi li dužan do guše? Ne možeš da vratiš dugove? Izvoli u četvrtu ligu, pa kreni od nule. To nema veze s emocijom, nema veze s nečijim imenom, veličinom, tradicijom. Kod nas je takav scenario nezamisliv. Koliko god bio logičan. Amaterizacija, poluamaterizacija, do potpunog brisanja minusa u kasi, ili privatizacija. Nisam ekonomista, ali bojim se da nema trećeg leka za potpuno ozdravljenje".
Piše: Olgica Nikolić
olgica.nikolic@mozzartbet.com
Nastavak na MozzartSport.com...
