Izvor: Sportski Žurnal, 27.Avg.2012, 21:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Saopštenje Slobode Point: Karadžić jedini krivac!

Utakmica Sloboda Point–Donji Srem (2:2) podigla je atmosferu do usijanja. Saopštenjem se oglasio i Upravni odbor Slobode Point. Prenosimo ga uz redakcijsku opremu:
„Sada, kad smo na velika vrata ušli u srpski fudbal, meta smo različitih interesa koji bi trebali da minimiziraju naš rad. Pretprošlu sezonu smo završili na 6, a prošlu na 5. mestu.
Da bi se naš rad neutralisao i sprečio zalet ka vrhu srpskog fudbala, posle učešća u finalu kupa i kvalifikacijama za Ligu >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << Evrope, uspešne fuzije, izgradnje stadiona, povratka publike, sticanja statusa stabilnog superligaša i nekoliko velikih prvenstvenih pobeda, pojavljuju se,  a ko bi drugi, nego izvođači radova u liku ljudi u crnom – sudije.
Kako i kome može da se objasni činjenica da je Sloboda Point u prošlogodišnjem prvenstvu imala najviše žutih i crvenih kartona, da se našim igračima pred važne utakmice planski i sistematski dodeljuju kaznene mere da bi naši budući protivnici lakše došli do bodova, dok se iz zvaničnog izveštaja komesara za takmičenje vidi da je Sloboda Point po kriterijumima poštovanja protivnika, pozitivne igre i ponašanja navijača među prve tri ekipe u Super ligi.
U meč sa Donjim Sremom ušli smo, kao i u svaki drugi – da se na terenu viteškim i poštenim pristupom borimo za bodove, ali u tome smo onemogućeni. Sudija Milan Karadžić, to je poznato sportskoj javnosti, važi za izuzetno nepokretljivog i sporog, pa sumnjamo da može da istrči normu od 6.0 sekundi na 40 metara.
Njegove poznate procene bile su prisutne i na utakmici protiv Donjeg Srema. Od mesta događaja, u 93. minutu, bio je udaljen oko 25 metara, a pad napadača gostujuće ekipe Damnjanovića, kojeg kao da je udario brzi voz, zbog preteranog simuliranja nije kaznio žutim kartonom, već dosudio kazneni udarac.
Prekršaj nije postojao, u pitanju je čista simulacija igrača gostujućeg tima, što se nedvosmisleno može utvrditi na video zapisu.
Jasna potvrda je i reakcija pomoćnog sudije, internacionalca Igora Radojčića, koji je bio daleko bliži spornoj situaciju od sudije Karadžića. Posle dosuđenog kaznenog udarca, sudija Karadžić je načinio novu grešku, nije ponovio izvođenje kaznenog udarca, jer su igrači oba kluba, što je više nego vidno na snimku sa utakmice, ušli u kazneni prostor pre nego što je izveden  kazneni udarac.
Na taj način, igrači su učinili povredu člana 14. Pravila fudbalske igre (položaj igrača i lopte), što je saglasno ovom pravilu zahtevalo ponavljanje kaznenog udarca.
Njegova apsolutna naklonost prema gostujućoj ekipi naročito je bila izražena u poslednjih deset minuta drugog poluvremena. Kao ilustraciju tendencioznog suđenja izdvajamo:
– kada je sudija dozvolio ubacivanje lopte sa strane (auta), a ne izvođenje udarca sa vrata („bekovske lopte”), jer je očigledno lopta izašla van terena preko poprečne linije iza gola gostiju (87. minut)
– izmišljeni faul igrača Slobode Marića na 17 metara od gola Slobode, kada je igrač gostiju bio zbunjen ovakvom odlukom sudije, jer prekršaj nije postojao (89. minut)
– start sa dve noge na ivici kaznenog prostora Slobode nad Jovicom Vasilićem kad sudija nije dosudio faul, a start je bio za crveni karton (90. minut).
Kod prekida su gostujući igrači stajali ispred lopte ne dozvolivši našim igračima da izvedu slobodne udarce, zadržavali su loptu, što nijednog momenta sudija nije sankcionisao. Sve je začinio jedanaestercom u 94. minutu, nekoliko sekundi pre završetka utakmice.
Sve te odluke uticale su na normalan tok utakmice, a ako pomenemo i prethodne zasluge Milana Karadžića (po dva puta protiv Hajduka i Javora, jednom protiv Borca, čak kao i četvrti sudija), onda je jasno zašto je posle utakmice oko 200-300 navijača, a ne huligana, čekalo da sudija napusti prostorije kluba.
Dok je Milan Karadžić bio u našim prostorijama navijači su klicali i pevali klupske pesme i uz garancije predsednika kluba Dragana Subotića date organima javnog reda i mira, da će sve proći u najboljem redu, kao što je uostalom i bilo, i što je javnosti već poznato, napustio je Užice u pratnji policije, a po našem skromnom mišljenju mogao je da prođe i bez pratnje odmah po izlasku sa stadiona.
Da li je sudija Karadžić i sa ovim pravio predstavu kao što pravi na RTS-u kada iznosi svoje viđenje pravila i marketinški predstavlja čistunstvo, a na terenima širom Srbije sudi i presuđuje sa i oko centra po svom nahođenju, valjda narudžbini, ili sa željom da pomogne nekima kojima je ta pomoć neophodna?
To pitanje čeka odgovor, ne zbog Slobode Point, već zbog fudbalske Srbije i poboljšanja stanja u srpskom fudbalu.
Čvrsto stojimo na uverenju da je „istina preča od koristi” i predlažemo da se odgleda snimak utakmice Sloboda Point – Donji Srem, pa neka se vidi „ko je vera, a ko nevera”.
Preko „slučaja Milan Karadžić” nećemo lako preći i sve ćemo učiniti da dokažemo ko je u ovom slučaju žrtva, jer sudija Karadžić je isključivi krivac za atmosferu u kojoj se našao.
To najbolje mogu posvedočiti pomoćne sudije, četvrti sudija i druga zvanična lica koja nisu imala nikakve neprijatnosti.
Zvaničnu ocenu  suđenja Milana Karadžića daće predstavnici sudijske organizacije.
Sloboda Point zahtevaće od nadležnih da Milan Karadžić više ne sudi utakmice našeg kluba i istrajaće u borbi da dokažu da njemu sličnima, koji su isključivi krivci za sve manje publike na stadionima, nije mesto u srpskom fudbalu.
Od sportske javnosti, posebno klubova očekujemo da stanu uz nas u borbi za poštenu fudbalsku priču, koja će vratiti publiku na prazne stadione”, stoji u saopštenju Slobode Point.

Nastavak na Sportski Žurnal...