Izvor: S media, 05.Dec.2011, 18:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šampion u invalidskim kolicima (VIDEO)
Petar Milenković (26) za sebe kaže da je tipično beogradsko dete. Svoje detinjstvo i mladost proveo je na Konjarniku. Sport kao put i opredeljenje za njega je bio normalan izbor, jer je odrastao u kući u kojoj je sport bio svakodnevna tema zbog oca fudbalera.
- Već od sedme godine pokazao sam veliko interesovanje za borilačke veštine. Moj otac se možda nadao da ću krenuti njegovim stopama ali mene fudbal uopšte nije zanimao. I tako je ostalo do danas. I danas je >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << to sport koji ne pratim niti gledam.
Obaranje ruke
- Kada smo na kraju srednje škole otišli na ekskurziju u Italiju napokon sam pridobio simpatije mojih profesora i direktorke. Bilo je jako interesantno videti kako te svi hvale – šeretski namiguje Petar.
-Tokom našeg boravka u Rimu održavalo se profesionalno takmičenje u obaranju ruke. Drugari su me prijavili. Ostali takmičari su bili «nabildane dase» koji su me gledali sa čuđenjem pošto sam bio klinac i baš nisam bio nešto korpulentan. Cela škola je došla da to gleda, na čeli sa profesorima i direktorkom. Pobedio sam trostrukog šampiona Italije i eto napokon je moja razredna dobila prliku da se nečim pohvali kad sam ja u pitanju.
Mangup u školi
U školi baš nije «briljirao», jednostavno sport je bio predmet njegove pažnje. Karate je trenirao dosta dugo, a onda je slučajno počeo da se upoznaje sa «pauer liftinogom» tj. dizanjem tegova.
- U srednjoj školi nisam bio baš neki đak, a poprilično puno sitnih ispada i nevinih nestašluka doprinelo je da ne budem «miljenik» profesora - uz grlen smeh priča sagovornik S media portala i dodaje – što ne mogu reći za devojčice. Šalu na stranu, već tada moje profesionalno opredeljenje i glavna preokupacija je bio sport.
Treninzi i provod
Petar priznaje da voli noćni život ali da ga društvo, provod i devojke nikada nisu ometale da redovno trenira:
- Kao dete sam krenuo redovno da treniram i tako je celog mog života. U mladalačkim danima treninzi su uglavnom bivali u večernjim satima tako da sam posle treninga često izlazio sa društvom. Voleo sam i volim noćni provod ali ne alkohol i cigarete. To me nikada nije privlačilo. Naravno kad kreću pripreme za takmičenja onda sam maksimalno posvećen treninzima, izbalansiranoj ishrani i odmoru tako da sve drugo odlazi u drugi plan. Intezitet treninga je strahovit i trenira se pet dana u sedmici. Samo disciplina i rad donose rezultate.
I ovo je Srbija: Sa 30 godina uči da čita i piše!(VIDEO)
Zbog Srpkinje promenio i ime i veru!(VIDEO)
Ostavljena deca: Krenula iz Zvečanske, osvojila svet! (VIDEO)
Sportski automobil- ispunjenje mladalačke želje
Petrov put uspešne sportske karijere prekinula je saobraćajna nesreća. Mnogi bi o toj kobnoj noći izbegavali da pričaju ali naš sagovornik nije jedan od «mnogih».
- U svojoj devetnaestoj godini kupio sam sportski automobil. Voleo sam brzinu, a kao juniorski šampion u svim kategorijama u dizanju tegova dobio sam ponudu da budem zastupnik opreme za taj sport u ovom delu Evrope. Ta oprema je poprilično skupa, što mi je omogućilo lepu zaradu a i ispunjenje želje da sebi kupim sportski automobil.
Kobna nesreća
Dok priča o noći koja će donekle promeniti njegov život, njegove vragolaste oči kojima fiksira sagovornika odaju snagu i savršenu samokontrolu. Se neobičnom nonšalantnošću Petar se priseća tog događaja:
- Jedno veče sam se vraćao sa snimanja neke serije u kojoj sam statirao, igrao sam košarkaša. Bilo je to 2005. godine. Sa mnom je bila jedna prijateljica. Vozi sam brže, ustvari mnogo brže, 140 km na sat. U jednoj krivini naleteo sam na radove na putu i izgubio kontrolu nad autom. Prevrtali smo se, a ja sam ispao iz automobila. Tom prilikom dobio sam udarac u kičmu što je uzrokovalo oduzetost doljnih delova ekstremiteta. Nesreća se desila na putu kod Nebojšine kule. Sreća da se devojci nije ništa desilo jer sam joj rekao, kad sam krenuo malo brže da vozim, da se veže, tako da je zadobila samo lakši potres mozga.
Borben duh
Mnogi bi zbog nesreće pokleknuli, ali Petrov borbeni duh mu je pomogao da ostane čvrst i fokusiran i da, posle skoro godinu dana provedenih u bolnici, nastavi aktivno da se bavi sportom.
- Ja sam borac, a jedan borac se nikad ne predaje. Zato nikada nisam imao psihičke padove. Probao sam sve. Išao sam i u inostranstvo ali leka nema. Jednostavno medicina trenutno nema odgovor na moje stanje, iako ja nisam povredio kičmenu moždinu što je najčešći slučaj paralize. Sve me to ne ometa da aktivno živim i treniram.
Svi Petrovi trofeji
- U karateu sam imao mnogo medalja. Već sa deset godina, na mom prvom takmičenju, na Prvenstvu Jugoslavije, osvojio sam srebro. Što se tiče dizanja tegova ne znam ni da nabrojim koliko sam puta bio državni šampion. Državne rekorde sam obarao 50 puta. Osvojio sam 2008. godine Evropsko prvenstvo u bodi bildingu a krajem iste godine i svetsko prvenstvo. To sam sve ponovio i ove godine. U benču se i dalje takmičim sa ljudima koji su «na nogama». Pre par dana sam postao opet apsolutni šampion. Nova disciplina u kojoj ću se takmočiti na Olimpijskim igrama sledeće godine je bacanje kugle.
Čeka naslednika
Danas Petar ima svoju teretanu u kojoj se priprema za predstojeće Paraolimpijske igre, 2012. godine. Oko sebe ima grupu mladih talenata koje savetuje i trenira, i čeka da dobije naslednika jer još uvek je naš šampion u «benču» tj. dizanju tegova iz ležećeg položaja.
Petar već četiri godine ima ozbiljnu vezu i pored osvajanja medalje na Olimpijadi razmišlja i o «sledećem koraku» sa izabranicom svoga srca jer za budućnost «ljubav je vrlo važan faktor».
Tatjana Vrećo
