Izvor: Sportski Žurnal, 10.Avg.2012, 12:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

STATIVA: Opet na početku

Piše: Mihajlo Todić
Čekali smo tri meseca i dočekali da kažemo – počinje! Utakmicom na Banjici počinje sedmi šampionat Srbije. Karavan od 16 klubova kreće na put dug deset meseci, a kad ga pređe znaćemo ko je prvak, ko će u Evropu, ko će u niži rang.
Ovako rečeno – očekuje nas šampionat kao svaki drugi. Za pobedu tri boda, za nerešeno dva, za poraz – kriv je sudija. Svake godine, rekli bismo, isto gledamo i slušamo.
Ispred nas je, međutim, šampionat >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << drugačiji od prethodnih.
Drugačiji je zato što svi oni koji čine srpski fudbal moraju da pokažu da li žele da nam fudbal – bude bolji. Ostane li ovako kako je sada, neće biti dobro.
Šampionat pred nama nas skoro polovina superligaša počinje s brigom gde će igrati. Zovemo publiku na stadione, a stadione – nemamo. Igraće se na ruinama, spomenicima davno prošlog vremena. Na prste ruke mogu da se izbroje stadioni na kojima ima toaleta za publiku.
Novina je da će u svakom kolu televizija prenositi tri utakmice. Prednost će, čuli smo, imati klubovi na čijim stadionima ima reflektora. A imaju ih Crvena zvezda, Partizan i Vojvodina. Ostale će Srbija videti kad dođu u Beograd ili Novi Sad.
Toliko o tome gde će se igrati. Malo o onome ko će igrati.
Srbiji su potrebne fudbalske zvezde. Ima talenata, ima igrača koji privlače pažnju, ali nikako da bljesnu. Nemaju gde, ni kad. Traže igru, ali igre nema.
Srpski navijač ne može da uživa u lepom fudbalu. Nemamo trenere inovatore, trenere hrabre da dozvole igračima da se – igraju fudbala. Taktika koju često ne mogu ni da objasne je sve što dobijamo od naših trenera. Gledamo ih, svi kao jedan: igra sa dva zadnja vezna i jednim napadačem. I vrapci znaju – utakmica sa tri gola je retkost u srpskom fudbalu.
Moramo, dakle, da se menjamo. Potrebni su nam lepši stadioni, bolji marketing oko fudbala, igrači zbog kojih će publika dolaziti na utakmice i kreativniji treneri.
Oni koji se kao takvi pokažu, ne smeju da predstavljaju izuzetak.
Da bismo sve to imali, potrebni su nam ljudi koji shvataju da je fudbal ozbiljan posao. Srbiji nedostaju sportski radnici, oni koji će stvarati ne očekujući priznanja ili milione za uzvrat. Neophodni su nam ljudi koji će kao nagradu videti bolje igrače i bolji fudbal. Potrebni su nam strpljivi rukovodioci klubova, predsednici sa manje strastvenih reči, oni koji će prvo pogledati u svoje dvorište, pa potom u tuđe.
Kao i uvek, treba početi od – početka. A mi smo opet na početku. Ako to najzad ne shvatimo, bićemo na kraju priče.
Lopta ne ume da laže…

Nastavak na Sportski Žurnal...