Izvor: Blic, 23.Jun.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruski recept
Ako bih čitaocu postavio pitanje šta možemo da naučimo od Rusa, onda bi on, čitalac, s pravom pomislio da sam i ja impresioniran lakoćom s kojom su ruski fudbalski reprezentativci u subotu, u Bazelu, isprašili favorizovane Holanđane.
Ovaj uspeh je utoliko zanimljiviji što ruski fudbaleri igraju samo u domicilnoj ligi, odnosno nemaju iskustva iz velikih evropskih multinacionalnih fudbalskih korporacija. Ali, to >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je tako samo na prvi pogled. Trener i selektor je čovek s evropskim iskustvom, a Rusi igraju tipičan evropski fudbal, samo uspešnije od glavnog favorita za osvajanje titule.
No, nije mi namera da se pored razmahnutog Gorčina Stojanovića i ja bavim fudbalom. Ovde je pre reč o tome da su Rusi i u fudbalu pokazali jedno ozbiljno umeće - da ostanu svoji i budu evropski.
Ne bih u ovoj fazi srpskog razvoja potcenio taj recept za ostvarenje cilja, a posebno sada kada se formira vlada koja će imati proevropsku orijentaciju, ali je, u formalnom smislu, daleko od Evrope koliko bi bila i neka vlada sastavljena od drugačijih sastavnih delova.
Ovih dana, kao na tekućoj traci, viđamo i slušamo evropske političare visokog i srednjeg ranga, ove druge češće, koji nam obećavaju, prevedeno na normalan jezik, da će put Srbije ka Evropi biti ubrzan mimo prethodno utvrđene trase, običaja i očekivanja
Naši, primetili ste, imaju kiseli osmeh kad gutaju te evropske šargarepe, ali znaju da od ljutnje prema toj sasvim prozirnoj politici neke koristi nikako ne može da bude, a šteta je vidljiva i političkim amaterima. Krhki socijalni mir obezbeđuje se delom evropskim parama, a još više evropskom perspektivom Srbije koja privlači kakve takve investicije i ne tera domaći krupan kapital van zemlje. Ako te perspektive budu pomračene, to će biti podloga za socijalni bunt koji bi možda i počeo, a sigurno bi se završio kao nacionalni fanatizam, kako uvek biva, čak i kad ima manje razloga za to nego što ih ima u Srbiji.
Dakle, mislim da Srbija još dugo neće biti u Evropskoj uniji, ali to nikako nije razlog da ne počnemo odmah da pobeđujemo u svim evropskim takmičenjima.
Dobar je srpski interes, na primer, da se na Kosovu obezbedi efikasno vojno i civilno prisustvo međunarodnih snaga, pogotovo evropskih, koje bi garantovale sigurnost ljudi i njihove imovine. Mi bi morali navijati da te snage budu takve, efikasne u toj zaštiti, bez obzira što ćemo im istovremeno osporavati pravni status i legitimitet, zajedno s Rusima u Savetu bezbednosti UN.
Slično je u ekonomiji. Malo je verovatno da će bilo ko ozbiljan optirati na ekskluzivno rusku kartu. Takav projekat je ekonomski i politički neodrživ, makar zbog činjenice da je Rusiji najveći trgovinski partner upravo Evropska unija i da Rusi u njoj vide strateškog partnera i glavnog konzumenta energije na kojoj se uzdižu kao sila. Malo je besmisleno, kao što sam već napisao, da čučimo u ruskom ormanu dok Rusija deli postelju s Evropom.
Savet za novu vladu je vrlo jednostavan. Čvrsta odbrana, prodori po krilu, centaršut i - gol. Ne morate biti u Evropi da biste bili evropski prvaci. A ako postanete, svi će se otimati o vas.
