Izvor: Politika, 06.Jul.2010, 11:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Runi i Mesi nisu mogli da se prilagode
Nenad Stojković smatra da oni od kojih se najviše očekivalo u Južnoj Africi nisu to i pružili, jer su reprezentacije igrale drugačije od klubova
Dogodi se u fudbalu da neka zvezda potamni, ali da se baš sve ugase – takvog svetskog prvenstva nije bilo do ovog u Južnoj Africi. Recimo, očekivalo se da će Englez Runi i Argentinac Mesi da obeleže ovaj šampionat.
– Runi i Mesi nisu zaboravili da igraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << fudbal preko noći, niti smatram da su umorni od klupske sezone. Njihov problem je u tome što se u reprezentaciji igra drugačije od onoga na šta su navikli u svojim klubovima, – kaže Nenad Stojković, nekadašnji naš reprezentativac, prvotimac Partizana i dugogodišnji internacionalac u Francuskoj. – Mislim da su najdrastičniji primer Engleska i Mančester junajted. Kad igra za klub Runi čeka protivnika na njegovog polovini, van polukruga koji označava centar. U reprezentaciji prelazi na svoju polovinu. U početku mi je bilo neobično da Englezi tako igraju. Ali, kad se zna da im je selektor Italijan, onda je sve jasno. Engleski fudbaleri nisu navikli da čekaju protivnika na svojoj polovini i zato se nisu snašli u Južnoj Africi. Slično je i s Mesijem u Barseloni i Mesijem u Argentini.
Uigranost je u fudbalu često važnija od pojedinačnih vrednosti igrača. Prilike su takve da u našoj reprezentaciji nije bilo dva fudbalera iz istog kluba. Na pitanje da li je možda to jedan od uzroka što nismo prošli dalje od prve faze na Svetskom prvenstvu Stojković kaže:
– Mislim da je Antić tu dobro ukomponovao pojedince u ekipu. Uglavnom je svako igrao ono što igra i u klubu. Dopalo mi se i što prilikom izvođenja kornera naši nisu čuvali igrača, nego prostor. Bio sam centarhalf i znam da je mnogo bolje kad mogu iz zaleta da skočim na loptu, nego kad stojim pored napadača, guram se s njim i skačem iz mesta.
Nekada se igralo s četiri igrača u odbrani, trojicom u veznom redu i trojicom u napadu. I onda je sve bilo jasno. Trojica iz odbrane čuvaju trojicu protivničkih napadača, a četvrti odbrambeni igrač, takozvani libero, ispravlja greške saigrača.
Sada su u odbrani i dalje četvorica, u veznom redu jedan više nego ranije, a u napadu jedan manje. Dakle, postavlja se pitanje, ako protivnik u napadu ima samo dvojicu, šta radi polovina naše odbrane, pošto i dalje imamo četiri beka.
– Taj sistem igre se meni lično ne dopada. Još kad se dogodi kao kod nas da se dva defanzivna vezna igrača suviše približe našoj odbrani, da uđu centarhalfovima u krilo, onda im samo smetaju, – objašnjava Stojković na osnovu svog bogatog iskustva. – Uvek sam za to da se zadnja linija pomeri napred, da ne bude na šesnaest metara, nego na 30-40 metara od gola. Onda i ako se pogreši ima vremena da se ispravi greška, a kad se pogreši pred šesnaestercem, onda je teško da se to popravi. Centarhalfovi treba da se povuku u šesnaesterac samo kad protivnik napada preko krila, pa se očekuje centaršut.
Razume se, ne može trener sve da predvidi šta će biti na igralištu. Zato se i slave oni igrači koji umeju sami da nađu najbolje rešenje na licu mesta, u deliću sekunda. I obrnuto, ima onih koji se ne snađu u nepredviđenim okolnostima, iako su odlični igrači.
– Gledajući utakmice sa Svetskog prvenstva imam zamerke na igru nekih naših igrača i u pojedinim situacijama i uopšte, ali o tome ne bih javno pričao, jer ne znam kakve su konkretno zadatke dobili, a ni kakve su dogovore igrači imali međusobno, – navodi Stojković. – Recimo, dok sam igrao tražio sam od mog veznog igrača da bude desetak metara ispred mene i govorio mu koju stranu da pokriva, a u koju može da pusti protivničkog igrača. Možda grešim, ali mi se čini da, recimo, Džerard i Lampard nisu tako dobri kao pre tri godine. Nešto slično sam primetio i u našem timu. Prema onome što sam video na pripremnim utakmicama i čuo šta kažu neki igrači tada stekao sam utisak da su, možda, pretrenirani. A mi smo 1982. imali upravo taj problem.
To Svetsko prvenstvo u Španiji ostalo nam je u sećanju i po tome što je sudija Serensen iz Danske protiv nas dosudio penal za domaćina, iako je naš reprezentativac Zajec zaustavio Španca Alonsa van šesnaesterca. A kad je Lopez Ufarte šutirao pored gola, onda je penal ponovljen, jer se navodno naš golman Dragan Pantelić kretao po gol-liniji što tada nije bilo dozvoljeno.
Za razliku od subotnje utakmice s Paragvajem kada je Čavi Alonso izveo i ponovljeni penal (razlika je, doduše, u tome što je on prvi pogodio) Španci su protiv nas promenili izvođača. Pucao je Huanito i izjednačio (na kraju smo izgubili s 2:1).
Ovo Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi biće sigurno zapamćeno i po sudijskim greškama. Da ostavimo po strani da li smo mi oštećeni, ali ono što se dogodilo Englezima protiv Nemaca (posle Lampardovog šuta lopta je pala iza gol-linije) i Meksikancima protiv Argentinaca (prvi gol im je dao Tevez iz ofsajda) zaista je neshvatljivo za takmičenje najvišeg mogućeg nivoa. Na pitanje kako je igračima da igraju pošto ih sudija ošteti Stojković, koji je to iskusio protiv Španije 1982, kaže:
– Nije uopšte lako, pogotovo ako su protivnici približne snage, jer tada jedan gol mnogo znači. Ali, mora se dalje. Tu, pre svega treba da se deluje psihološki na igrače, da se okrenu igri i da ne misle na ono što se dogodilo.
Na Svetskom prvenstvu je ostalo još da se vidi kakav će biti rasplet. Za naš fudbal bi bilo dobro da se čuje mišljenje što više ljudi i da se iz njih izvuku pouke kako bismo na sledećem takmičenju bili uspešniji.
----------------------------------------------
Opravdano saslušavanje u francuskoj skupštini
U svetu je neobično odjeknulo saslušavanje predsednika saveza i selektora Francuske u nacionalnoj skupštini. Poznato je da međunarodne sportske federacije ne dopuštaju mešanje politike u sport.
– Ovo je nešto sasvim drugo i pokazuje kako ozbiljna država reaguje. Takmičarski neuspeh francuske reprezentacije u Južnoj Africi je bio samo povod, a razlog je nedolično ponašanje reprezentativaca, – objašnjava Stojković, koji je u Francuskoj živeo dvadesetak godina, ima duboke korene u Monpelijeu i odlična poznanstva s najviđenijim ljudima u svetu fudbala. – Njihovi fudbaleri su se međusobno tukli, a bilo je i drugih problema. Nekada je Zidan držao stvari pod kontrolom. On je, inače, vrlo miran i pribran čovek. Istina, isključen je u finalu prošlog svetskog prvenstva, ali to je bilo zato što mu je Materaci opsovao sestru, a on takve stvari ne može da oprosti. Bilo je takvih igrača i kod nas. Međutim, to je nešto drugo u odnosu na ovaj sadašnji francuski problem, a oni nemaju nekoga ko bi se ovim igračima nametnuo kao autoritet.
Ivan Cvetković
objavljeno: 05/07/2010
