Izvor: Večernje novosti, 28.Nov.2013, 21:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rizikujući život iz jame izvukao četvoricu ljudi

GORANU dugujem život. Da nije pritrčao da pomogne... da se nije snašao... ko zna da li bi bilo spasa i za mene, i za trojicu mojih komšija. A, da li je, on, u tim trenucima razmišljao o svom životu? Verovatno da nije! A iznenadni podzemni gas i za njega je mogao da bude koban. Ovako priču o podvigu Gorana Sladojevića (34), građevinca iz Badovinaca, započinje Milan Bucalo (40), komšija junaka, spasioca. U detinjstvu su, ponekad, igrali fudbal kod škole u varoši. Merili ko će pre >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << prerasti stari porodični bicikl. Danas su domaćini, podižu decu i pridižu roditelje u svojim širokim dvorištima i u svojim novim, lepim kućama. - Bio je 5. novembar... Dok živim, pamtiću ga - priča nam Bucalo. - Pozvao sam ljude da rašalujemo izbetoniranu jamu za kišnicu. Podigli smo poklopac i spuštali se... Iznenadno pokuljali gas je obarao... Jednog po jednog... Svu četvoricu... I meni se prekinuo film. U šabačkoj bolnici satima su mi vraćali svest. Moji su, kod kuće, strahovali. Iz minuta u minut bilo je kritično... Tek posle sam saznao šta je Goran za mene učinio. Šta je za sve nas učinio. Za naše porodice. MOJA DECA PAMTE MILAN Bucalo je Goranu Sladojeviću darovao vredan sat, da meri vreme podvigom koji je učinio. - Simboličan dar za ono, koliko mu dugujem - kaže nam Milan. - Ništa nije trebalo... Nisam ja to učinio radi kakve nagrade. Ili, da bi se o tome pričalo. Dovoljno je da moja deca pamte - odgovara Goran. Dok ovo govori, Milanova supruga Olja i sin Nemanja, kao da upravo, sad, preživljavaju dan u kome su, umalo, ostali bez hranioca. - Strašan je to stres za njih bio. Za moju majku. A sestri, koja živi u inostranstvu, još ništa o tome nismo javili. Da je čula, doletela bi. Ispričaćemo joj kad stigne za Novu godinu - kaže Milan, dok njegovi postavljaju vruće pogačice. - Hajde, poslužite se, nemojte mi iz kuće bez ičega. A mi žurimo kod Sladojevića, na koji minut odavde. Goran nas je, sa suprugom Milkicom, ćerkom Miljanom (10), sinovima Slobodanom (11) i Miloradom (7) - dočekao na kapiji.VEST OD VATROGASCAO PODVIGU Gorana Sladojevića prvi je javio vatrogasac Dragan Jeremić iz Badovinaca. Goran, kaže nam, sam se time nikad ne bi pohvalio. Istinski vredni ljudi i nemaju potrebu da govore da su učinili kakvo dobro delo. Pa se tek sada u Badovincima saznalo da je Goran, pre nekoliko godina, spasao dečaka koji se davio u Drini. - Ne bih mogao da živim da nisam pomogao. Mislim da je to nešto sasvim normalno - skromno će ovaj mladi domaćin.- Od roditelja smo, moja dva brata i ja, učili da nije čovek sam za sebe. Tako podižemo i svoju decu, naše osmoro Sladojevića. Da budu ljudi... Sve možeš da imaš, a mi, vala, imamo svega, ali obraz je najteže sačuvati. Priča nam, snebivajući se, kako je, kako se to kaže, postao junak za četiri života. - Radio sam na građevini, nedaleko od kuće Milana Bucala. Odjednom, dotrčali su dečaci, njih dvojica. Traže merdevine. Oči, ovolike. Drhte. Vidim: nešto nije u redu. Deca mucaju: „Guše se, guše, tamo u jami.“ Potrčim s njima. Milanovo dvorište, puno. Panika i jecaj. Dole u jami, užas. Vidim: popadali ljudi. Spustim merdevine. Spustim crevo, udahnem vazduh. Dobro je, mislim, izdržaću. Spustim se u jamu. Pomogli su i drugi. Izvukli smo ljude. Milan je bio u najtežem stanju. Strahovao sam... Ali je sve ovo što vam pričam, za mene nevažno. Potpuno nevažno. Najvažnije je da su ti ljudi, kojima sam malčice pomogao, danas sa svojim porodicama.
Pogledaj vesti o: Fudbal

Nastavak na Večernje novosti...