Izvor: Sportske.net, 01.Mar.2019, 19:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rimske priče - Za koga ti je navijao deda i jesi li kupio povratnu kartu?
Kada napišem da je sudar Lacija i Rome u stvari najveći derbi na svetu kada je u pitanju ko će zauzeti četvrto mesto na tabeli, to možda zvuči surovo, ali kako sam već rekao, ovo je "urbi", ne "orbi" fudbal, dakle, poslanica namenjena jednom gradu, ne svetu. Ma kakva se strast prevaljivala obalama Tibra i onim katakombama što kod Amanitija kriju zaostale sovjetske sportiste sa OI 1960. pretvorene u zombije podzemnog Rima, treba reći da sama činjenica da je važnija pobeda nego podvlačenje crte, govori o malom fudbalskom apetitu Rimljana. Znate verovatno da smrtni neprijatelji nisu jedno zahvaljujući Musolinijevom generalu Vkiaru koji je sačuvao Lacio od ujedinjenja sa ostalim klubovima prestonice. Musolini je mrzeo fudbal, "antička" duša tog pajaca je boks i rvanje smatrala dostojnim italijanske verzije fašizma. Da li je navijao za Lacio, pitanje je oko koga se spore mnogi. Neki navijači "L'Akvila" tvrde, ne bez ponosa, da jeste, na kraju boje Lacija su boje Grčke, majke civilizacije. Roma, sa druge strane, nosi odoru grada. I to je dovelo do zanimljive situacije, iako bogatiji krajevi Rima, Monte Mario i Parioli generalno navijaju za Lacio, a sirotinjski Testaćo je tvrđava Rome, nemali broj Romanista će vam reći da je Lacio tim pastira. Jer, da nije tako, zbog čega bi se zvali po regionu, a ne po gradu? Iako su se političke razlike na Kurvama izgubile, pa je i Roma skrenula desno, u ksenofobiju i rasizam, severna tribina Olimpika polaže tu bezumnu tapiju na fašizam i to ne bez razloga. Laž je da je Aronu Vinteru, kada je devedesetih kao prvi transfer Mina Rajole stigao u Italiju zviždao samo sever, ne, dobar deo stadiona prezirao je crnog Holanđanina. Osiromašena aristrokratija za svoje propadanje krivi strance i došljake, sa druge strane, oni nakrcani u autobuse što iz pregrađa gde se masno jede stižu na posao kao u Moravijinim romanima. I oni takođe gledaju na došljake kao na pretnju. Pa, ako se u nečemu slažu, navijači Rome i Lacija to je mržnja prema drugima i drugačijima, policiji, ali i severu Italije. To još više pocrtava rivalstvo jednakosti, u biti, stremljenje i ideologija više ne čine razliku, Romanista je više, okupilo ih se milion u Koloseumu kada su početkom veka uzeli titulu, baš iz ruku Lacija. Ako izuzmemo idiotske parole, odnosno širenje rasne i svake druge mržnje na tribinama Olimpika, navijači su umeli da budu inovativni. Pošto su Lacijali stariji od Romanista, ne propuste priliku da napišu, "Za razliku od vas, mi smo sigurni da nam je deda navijao za Lacio". Sa druge strane će napisati, "Mi smo klub, vi ste geografija". Kada god Curva Nord razvije svog orla, sa južne tribine usledi pitanje, "Da li vam je to pečena piletina". Romanisti često posavetuju neprijatelje da, kada su već došli u Rim ne propuste priliku da se slikaju pored Koloseuma. Imaju Lacijali odgovor, ne propuštaju da podsete da je Romu osnovao Italo Foski, poznati fašista. Obavljao je razne pozicije u fašističkom sistemu, čovek od zadatka je bio jedan od ključnih ljudi u pravljenju ozbiljne profesionalne lige 1929. Osuđen je posle rata za izdaju, ali je pomilovan, umro je par godina posle toga. Foski je iz Abruca, Rim je pre marša fašista jedino video na razglednici. Ipak to ne sprečava navijače Rome da protivnike upitaju "Da li ste kupili povratnu kartu". I igrači su umeli da zakuvaju strasti, Toti nepristojnim porukama na majici, De Rosi srednjim prstom, ali je Kinalja u svojim slavnim danima provocirao Romaniste, jednom im je pokazao iz tunela nogu kojom će im dati gol. Lacio je 11 godina bio u Seriji B, rivali ih stalno pitaju kako i dalje uspevaju da pričaju o fudbalu. Videli smo i transparent, "Sredom mi smo u Evropi, vi gledate Tvin Piks". U svakom slučaju uvek bude vatre, loše stvari se dešavaju i na tribinama i van njih, tim pre što rimska policija nikada nije uspevala da bude tako efikasna kao kad se igraju derbiji na severu, neki će to pripisati korumpiranosti, drugi činjenicom da i oni, kao Rimljani ili pridošlice moraju da se opredele. Jedno je sigurno, nikada neće prestati, iako su jednom Romanisti rivalima poručili da su kao "Cirio" paradajz sos, imaju rok trajanja... Ali to su njihove gradske stvari, što reče Đulio Andreoti večiti italijanski premijer, "Nemojte strah od Rima pripisivati broju ljudi koji tamo živi. I kada su dvojica Rimljana samo, jedan će ubiti drugog..."
