Izvor: RTS, 18.Mar.2011, 16:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putujuće zvezde
Ove ljude „ne drži mesto“. Neke od njih neuspeh je poveo ka sledećem klubu, a neki su jednostavno željni novih izazova. Među njima su i najbolji strelci Evrope, zaboravljeni asovi, ali i oni za koje verovatno nikada niste čuli. Svako od njih ima svoju priču i traži svoje mesto pod suncem, a sve ih veže činjenica da su se dosta selili. Pred vama su „fudbalski čergari“.
Dva igrača koja su promenila dosta klubova, a kojima neće biti posvećeno previše pažnje, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << su Ahmed Hosam Husein Abdelhamid (Mido) i Nikolas Anelka. Egipćanin i Francuz u karijeri su igrali pod devet različitih grbova. Međutim, ova dva fudbalera nemaju dovoljno „kvaliteta" da bi se svrstali u „društvo lutajućih zvezda".
Oven Kojl: trenutno radi kao menadžer Bolton vonderersa. U karijeri nastupao za 12 klubova. Oprostio se od aktivnog igranja fudbala 2007. godine, kao član Sent Džonstona. Iako je rođeni Škot, zabeležio je jedan nastup za nacionalnu selekciju Irske.
Endrju Kol: čovek koji je najsjajnije trenutke karijere proveo u Mančester junajtedu, osvojivši pet titula Engleske, dva kupa i jednu Ligu šampiona. Trenutno radi kao trener napadača u Hadersfildu. Promenio je 12 klubova, a bitno je reći da je i dalje drugi na večitoj listi strelaca Premijer lige, sa postignutih 187 golova.
Kristijan Bobo Vijeri: veliki Pele ga je 2004. godine svrstao među 100 najboljih živih fudbalera. Nastupao je za 12 klubova (Torino, Piza, Ravena, Venecija, Atalanta, Juventus, Atletiko Madrid, Lacio, Inter, Milan, Monako, Fiorentina). U Atalantu se vraćao još dva puta, a 2006. godine potpisao je ugovor koji mu je garantovao platu od 1,500 evra mesečno, s tim da za svaki postignuti gol dobije po još 100 hiljada. Te sezone se dva puta upisao u strelce. U istoriji italijanskog fudbala Vijeri je prvi po broju postignutih golova glavom. Bio je najbolji strelac sezone u Španiji (1998.) i Italiji (2003.).
Mikael Antoan-Kurije: rođen u Francuskoj, poreklom iz Gvadalupea. Petog marta 2011. napunio je 28 godina, a do sada je igrao za 14 klubova. Trenutno nastupa za Hamilton Akademikal, koji je član Premijer lige Škotske. Počeo je da se bavi fudbalom u Pari Sen-Žermenu, ali ubrzo se preselio na Ostrvo. Nakon malo uspeha se seli u Norvešku, gde brani boje dva kluba iz Haugesunda. Sledi povratak u Veliku Britaniju, ali ovoga puta u Škotsku. Za selekciju Gvadalupea odigrao je 13 utakmica i postigao 6 golova.
Stiv Kleridž: trenutno zaposlen na Bi-Bi-Si televiziji kao stručni konsultant. Branio boje 15 različitih klubova, ali se po tri puta vraćao u Vejmut, a po dva puta u Bormut, Milvol, Kembridž i Portsmut. Igrao je u prvih šest liga Engleske i upisao preko hiljadu nastupa na utakmicama profesionalnih i poluprofesionalnih klubova. Njegovim golovima 1996. godine Lester je ušao u prvu ligu i 1997. osvojio Liga Kup.
Endrju Dibl: nastupao za 18 klubova, a u dva navrata bio u Lutonu, Šefild junajtedu i Midlzbrou, a upisao je i tri nastupa za reprezentaciju Velsa. Između ostalih, branio je boje Mančester sitija, Boltona, Rendžersa i Kardifa. Debi u Rendžersu imao je u velikom derbiju protiv Seltika, kada je uspeo da sačuva mrežu i tako obezbedi titulu za „policajce". Trenutno radi kao trener golmana u Akrington Stenliju.
Mario Žardel de Almeira Ribeiro: odlični Brazilac igrao je u 19 različitih klubova, od čega dva puta za Ferovario. U Portu, uz pomoć Zlatka Zahovića, Ljubinka Drulovića i Serža Konseisaa, dva puta bio najbolji strelac Evrope (1999, 2000). Deluje neverovatno, ali Žardel je na 125 utakmica za Porto postigao čak 130 golova! Sledi odlazak u Galatasaraj, gde osvaja Superkup Evrope. Godinu dana kasnije, Žardel se vraća u Portugal i potpisuje ugovor sa Sportingom. Opet je najbolji strelac Evrope, a sezona 2001/2002 verovatno je vrhunac u njegovoj karijeri. Nastupa početak kraja. Brazilac odlazi u Bolton, ali se ne snalazi najbolje, pa napušta klub. Mnogobrojne selibde nisu donele mnogo uspeha. Stigao je da igra i u SAD, ali i u Brugarskoj, gde je za Černo More nastupio osam puta. Sedam puta je nosio dres „karioka" i jednom se upisao u strelce Trenutno igra za nižerazredni brazilski Rio Negro.
Nil Redfern: vezista koji je igrao za 20 klubova i nikada se nije vraćao u neki od njih. Karijeru počeo u Boltonu 1982. godine. Upisao je 790 nastupa za profesionalne klubove u Engleskoj (peti na večnoj listi), a odigrao je preko hiljadu utakmica u karijeri koja je trajala 24 godine. Barnsliju je sa postignutih 17 golova, 1997. godine, pomogao da se prvi put u istoriji kluba prasira u najjaču ligu Engleske. Trenurno radi u Lidsu, kao trener ekipe do 18 godina.
Vilijam Bili Vajtherst: u njegovoj biografiji stoje imena 22 kluba. Brutalni Vini Džouns za Vajthersta rekao je da je najčvršći igrač koga je ikada sreo. Bili je igrao i sa slomljenom rukom, sa preko 30 šavova koje je zaradio u tuči tri dana pred utakmicu, nosem koji samo što nije otpao. Najbolju sezonu u karijeri odigrao je u Njukaslu, gde je sa Polom Gaskoinom redovno dobijao pohvale i visoke ocene. Igrao je i u Australiji i Hong Kongu. Zbog čestih povreda kolena, okončao je karijeru 1993. godine.
Džastin Fašanu: Nigerijac rođen u Londonu. Počeo je da trenira boks, bio je veliki talenat, ali se ipak odlučio za fudbal. Nastupao za 22 kluba, od čega je dva puta imao epizodu u Edilejd sitiju u Australiji. Bio je prvi tamnoputi igrač čiji je transfer plaćen milion funti (prešao iz Noriča u Notingem Forest).
Bi-Bi-Si tvrdi da je Fašanu bio prvi profesionalni fudbaler koji je javno priznao da je gej. Njegov rođeni brat Džon takođe je bio fudbaler i poznat je po tome što je u Vimbldonu bio član „lude bande" (poznati po beskrajnim smicalicama koje su pravili drugim timovima, ali i jedni drugima), koju su pored njega činili Vini Džouns, Denis Vajs i Lori Sanačez. Dok je igrao za Norič, Džastin Fašanu postigao je gol sezone 1979/80 u utakmici protiv Liverpula. Preselio se u SAD 1997. godine i potpisao ugovor sa Atlantom. Život je završio sa samo 37 godina, kada je 2. maja 1998. izvršio samoubistvo zbog optužbi za seksualno zlostavljanje, koje nikada nisu bile dokazane.
Frenk Vortington: bio je član 24 kluba. Nastupao je za klubove u Engleskoj, Južnoj Africi, SAD i Švedskoj. Bio najbolji strelac prve lige u sezoni 1978/79, dok je branio boje Boltona.
Piter Barns: nastupao za 25 klubova, a po dva puta bio u Boltonu, Mančester junajtedu, Mančester sitiju, Lidsu i Farenseu. Igrao je u Engleskoj, Velsu, Grčkoj, Portugalu, Španiji, Australiji, Irskoj i SAD. Njegov prelazak iz Sitija u VBA 1979. godine koštao je 752 hiljade funti, što je predstavljalo rekord koji nije oboren u narednih 20 godina.
Trevor Bendžamin: napadač koji je igrao za mladu selekciju Engleske, ali i A reprezentaciju Jamajke. Ima 32 godine i trenutno obavlja funkciju igrača-menadžera u Morpet taunu, članu devete lige Engleske. Počeo je karijeru u Kembridžu, odakle je prešao u Lester, koji ga je 2000. godine za 1,3 miliona funti doveo kao zamenu za Emila Heskija. Brojne pozajmice i česta promena sredine nisu ispunila potencijal koji su u njegovim mladim danima prepoznali stručnjaci na Ostrvu.
Džon Baridž: pobednik ove liste sa neverovatnom brojkom od 29 različitih klubova. Golman rođen u Vorkingtonu promenio je 15 profesionalnih klubova u Engleskoj, što je i danas rekord. Igrajući za Mančester siti u sezoni 1994/95, sa 43 godine, četiri meseca i 26 dana, postao je najstariji igrač koji je nastupao u Premijer ligi. Proglašen je za heroja 70-ih od strane Blakpulovih navijača i na otvaranju stadiona Blumfild roud uvršten je u Kuću slavnih Blekpula. Detalje njegove burne karijere možete pročitati u autobiografiji, koju će Baridž izdati 4. aprila 2011. godine.
I za kraj, čovek koji je branio boje klubova širom cele planete i za koga se nadamo da nije promenio klub u trenutku pisanja teksta - Luc Fanenštajl. Ovaj golman je bio član 25 klubova. Po dva puta je potpisivao ugovor sa Danedin Tehnikalom, Berumom i Bredfordom. Ali krenimo redom. Fanenštajl je rođen 12. maja 1973. godine u Cvajzelu, u Nemačkoj. Mladu karijeru proveo je u Cvajzelu i Vilshofenu. Običan golman iz malog nemačkog grada krenuo je na profesionalni put ne sluteći da će igrati fudbal u 15 različitih zemalja, na svih šest naseljenih kontinenata.
Evo i liste klubova: Bad Kecting (Nemačka), Penang (Malezija), Vimbldon (Engleska), Notingem Forest (Engleska), Orlando Pajrets (Južna Afrika), TPV (Finska), Haka (Finska), Vaker Burghauzen (Nemačka), Gejlang (Singapur), Danedin (Novi Zeland), Bredford (Engleska), Hadersfild (Engleska), Kam (Nemačka), Berum (Norveška), Kalgari (SAD), Otago (Novi Zeland), Vlaznija (Albanija), Bentonit (Jermenija), Vankuver Vajtkeps (Kanada), Atletiko Ibirama (Brazil), Flekeroj (Norveška), Manglerud Star (Norveška), Remblers (Namibija). Pet puta je branio za nacionalnu selekciju Nemačke do 17 godina. Fanenštajl je bio trener golmana reprezentacije Kube 2008. godine. Sa Remblersima u Namibiji potpisao je ugovor 2009. godine, gde trenutno vrši funkciju igrača, trenera i sportskog direktora. Za vreme Svetskog prvenstva u Južnoj Africi 2010. godine radio je kao stručni konsultant za nemačku televiziju koja je prenosila utakmice sa najvećeg fudbalskog turnira. Verujemo da mu je krivo što se fudbal ne igra i na Antarktiku.
