Izvor: Vesti-online.com, 24.Mar.2017, 14:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Princ koji nikada nije postao kralj

Prijatno prolećno veče u Dortmundu. Krcati Vestfalen posmatra prijateljski meč "pancera" i Gordog Albiona... ako se bilo koji meč Nemaca i Engleza može nazvati prijateljskim. Odličan fudbal, mnogo šansi, dobra atmosfera, ali nema golova. I onda sledi katarza. Prihvatio je loptu, napravio potez sa njom i uputio projektil u gornji levi ugao i postigao spektakularan gol. Podigao je ceo fudbalski svet na noge koji mu je aplaudiro i skandirao, a ovacije ostale da odzvanjaju do večnosti. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Tako je fudbalski princ Lukas Podolski rekao zbogom reprezentaciji Nemačke i otišao u fudbalsku legendu.

A princ Poldi nije uobičajena fudbalska legenda. Nije igrač kojeg će uzimati u obzir kada se budu birali najbolji svih vremena, decenije, pa ni godine. Nikada neće biti deo idealnih postava, niti glavni lik priča, ili saga o velikanima i legendama jer u konačnom zbiru, Lukas Podolski zapravo i nije prava legenda. Njegova priča nije tipična, do nje se ne dolazi autoputevima, već sporednim uličicama, kozjim stazama i planinskim puteljcima. Ali kao i svaka priča o diskretnim herojima i usputnim junacima, ima svoj neodoljiv šarm i toplinu.

Iako je Lukas Podolski sa 130 nastupa postao treći Nemac svih vremena po broju mečeva za "pancere" i jedan od najboljih strelaca sa 49 golova i iako je aktuelni selektor Joakim Lev rekao da je Poldi "jedan od najvećih nemačkih fudbalera u istoriji", on zapravo nikada nije ostvario do kraja enorman potencijal koji je imao. Od prognozirane karijere fudbalskog kralja, Poldi je ostao večiti princ.

Podolski, izuzmemo li Keln u kojem je počeo karijeru koja obećava, nigde nije bio vrhunski. Kralj epizodnih uloga bljesnuo bi tek s vremena na vreme, ali nikada u dovoljnoj meri da bude prvo glumačko ime na fudbalskoj pozornici. Povremene epizode bile su tek kap u moru onoga što su mu predviđali.

Iako je kao klinac na svojim leđima nosio mali Keln, sve posle toga u karijeri Podolskog je ostalo nedorečeno. Prolaznik u velikanima kao što su Bajern ili Arsenal, a u Interu jedva i to, Poldi se nikada nije iskazao do kraja. Veliki klubovi su ga uvek čekali i držali na oku jer se kroz celu karijeru činilo da treba samo mala varnica pa da beskonačni talenat eksplodira, ali do detonacije nikada nije došlo.

Lukas je uvek pokušavao, ustajao i padao, kretao uvek od nule nikada ne odustajući, ali bi uvek udario u zid, nepremostivu prepreku koja je možda bila samo u njegovoj glavi. Pa ipak, kada je došao trenutak za njegov oproštaj od reprezentativnog dresa, čitav fudbalski svet je makar na trenutak zaćutao i zastao da ga pozdravi. Nije tu bilo ni patetike, ni lažnih suza, ni praznih fraza, već iskren oproštaj od čoveka koji nije bio legenda, ali čiji su talenat i fajterski duh uvek bili prepoznavani i poštovani. Jer, iako je propustio da napravi veliku klupsku karijeru, njegov reprezentativni put i veza sa Joakimom Levom, imala je drugačiji sjaj.

Iako "Princ Poldi" nikada nije bio prototip tipičnog Nemačkog fudbalera, onog za koga bi rekli "mamu mu j.bem, pravi Švaba, igra svih devedeset minuta", niti neko koga ćete se prvo setiti kada razmišljate o najboljim igračima "pancera", Podolski je predvodnik novog talasa nemačkog fudbala. Sloven poreklom, univerzalac fudbalski, bio je simbol nemačkog fudbalskog multikulturalizma i svestranosti koji su usledili u 21 veku. Sve ono što nije bio u Minhenu, Londonu ili Milanu, Poldi je bio u nacionalnom timu. Napadač, krilo, veznjak, svestrani ofanzivac i  disciplinovani defanzivac. Saradnja sa Levom bila je plodonosna. Lev mu je verovao i kad niko drugi nije, i govorio mu da može i da jeste, svaki put kad bi mu drugi rekli da ne može i da nije. I ovaj mu je to vraćao sjanim golovima i potezima na najvećim takmičenjima.

Zato je teško pronaći prave reči kojima biste opisali Lukasa Podolskog, a da na kraju budete u pravu. Teško je ispričati priču do kraja i ne izgubiti se negde usput i zapitati se da li je sve trebalo i moralo ovako. Lukas Podolski će zato zauvek ostati neko čiju poziciju u fudbalskoj istoriji nikada neće biti lako pronaći i prema njoj imati jasan odnos. Ali će se zato njegova moćna levica, dečački šarm i goruća želja sa kojom je igrao fudbal zauvek voleti i pamtiti.

Podolski, večiti princ koji nije uspeo da postane kralj.

Nastavak na Vesti-online.com...