Izvor: Politika, 18.Jun.2013, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preživi se i fudbalski smak sveta
Independijente, rekorder po broju titula južnoameričkog klupskog prvaka, prelazi u niži stepen nacionalnog fudbalskog prvenstva, a takva sudbina je ranije zadesila i velikane kao što su Juventus, Milan, Mančester junajted, Arsenal, Liverpul, River Plata...
U argentinskom fudbalskom prvenstvu, koje se kao profesionalno vodi od 1931, doskora su samo tri tima imala da se podiče da nisu ispali u niži stepen takmičenja. Onda je pretprošle godine smak sveta, jer to tako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << doživljavaju njihovi navijači, „posetio” River Platu, a sada i Independijente.
Tako nešto zasad nije zadesilo jedino Boku juniors. Najbolje društvo, ruku na srce, nikada nije napustio ni Arsenal iz Sarandija od kako se 2002. prvi put domogao glavne lige. Čak je prošle godine trijumfovao u „klausuri”, jednom od dva prvenstva koja čine sezonu u Argentini (prvo se igra „apertura”, titule se broje u oba), ali je reč o kudikamo mlađem klubu (osnovan 1957) od pomenutih velikana.
River Plata postoji od 1901, Independijente od 1904, a Boka juniors od 1905. U toj deceniji rođena su i ostala dva tima iz „velike petorke” argentinskog fudbala Rasing (1903) i San Lorenco (1908). To su i pet najtrofejnijih klubova Argentine (River Plata 34 titule prvaka, Boka juniors 30, Independijente i Rasing po 16, San Lorenco 13), koji se ne odriču šampionskih lovora ni iz amaterske ere (1891-1931), a i zašto bi kada je u njihovoj zemlji pokrenuta prva nacionalna fudbalska liga mimo Velike Britanije.
I River Plata i Independijente, koji ima rekordnih sedam trijumfa u Kupu Libertadores, južnoameričkom pandanu evropskoj Ligi šampiona, žrtve su neobičnog obračunavanja bodova u argentinskom prvenstvu. Od 1983. na snazi je svojevrsni „logaritam”: sabiraju se poeni iz tri poslednje sezone, iz po tri „aperture” i „klausure”, pa se njihov zbir deli brojem utakmica. Tako je Independijente, kolo pre kraja šampionata, posle poraza protiv San Lorenca kod kuće s 1:0, izgubio svaku nadu da može da popravi količnik u poslednjem meču. Ispao je zato što za tri godine ima drugi najlošiji učinak među 20 prvoligaša. Kad bi se gledala samo ova sezona, u „aperturi”je zauzeo 18. mesto, a zatim u „klausuri” dvanaesto.
River Plata je, opet, imala šansu za opstanak pre dve godine. Nije ispala direktno već se u razigravanju, takozvanom plej-autu, sastala s drugoligašem Belgranom. Izgubila je u gostima s 2:0, a 60.000 njenih navijača na čuvenom „Monumentalu” u Buenos Airesu u crno je zavio nerešen ishod u revanšu – 1:1. U toj sezoni, primera radi, u „aperturi”je bila četvrta, a zatim u „klausuri” deveta. Cenu je platila zbog poslednjeg mesta u „aperturi” dve godine ranije baš kao što se danas Independijenteu obija o glavu poslednje mesto u njoj u sezoni kada je River Plata napustila elitu. Timu iz lučkog grada Aveljanede ostaje nada da će u nižem stepenu takmičenja da bude samo jednu sezonu, kao što je to bio slučaj s najtrofejnijim argentinskim klubom.
Mimo Boke juniors sada najduži prvoligaški staž neprekidno imaju Velez Sarsfild (od 1944), Njuels old bojs (od 1964) i San Lorenco (od 1983). Rasing, koji je takođe iz Aveljanede, vratio se u najbolje društvo 1985...
A evo kako stoje stvari u nekim drugim ligama:
Engleska
Od pokretanja najstarije fudbalske lige na svetu – 1888 – nema tima koji nije ispao iz nje. Najduže bez prekida u njoj je Arsenal, koji se vratio iz drugog stepena 1919. Sledi Everton (od 1954), koji je u najboljem društvu engleskog fudbala ukupno 111 sezona, po čemu mu nema ravnog (prati ga Aston Vila sa 103). Najduži prvoligaški status neprekidno dalje imaju Liverpul (od 1962), Mančester junajted (od 1975) i Totenhem (od 1978). Aston Vila se vratila 1990, a Čelzi godinu ranije od nje.
Premijer liga, kako se danas zove takmičenje 20 najboljih klubova Engleske, osnovana je 1992. Pobrojani timovi su njeni stalni učesnici. Iz Premijer lige, doduše, nisu ispadali ni Fulam, Stouk i Svonsi, prvi velški klub u njenoj istoriji. Fulam je postao premijerligaš 2001, kada se domogao elite prvi put posle 33 godine. Stouk je ušao 2008. Među najboljima nije bio od 1985. Svonsi će igrati treću sezonu uzastopce, a prethodno su ispali iz nekadašnje Prve divizije 1983... U sledećoj Premijer ligi debitovaće i drugi velški tim – Kardif, pobednik drugoligaškog takmičenja.
Nemačka
Hamburger je jedini učestvovao svake godine od osnivanja Savezne (bundes) lige (1963). Jedan od glavnih razloga za stvaranje profesionalne lige nemačkog fudbala osim novca bio je neuspeh reprezentacije na Svetskom prvenstvu u Čileu 1962, pošto je krivac za poraz protiv Jugoslavije u četvrtfinalu (1:0) pronađen u amaterizmu.
Kojih će 16 klubova da učestvuje u njoj određeno je na osnovu učinka od 1952. do 1963. i plasmana u poslednjoj amaterskoj sezoni (1962/63) u pet regionalnih liga. Zbog takvog sistema Bajern nije igrao prve dve godine. Iako je u obračunu za poslednjih deset sezona imao 59 bodova više od Minhena 1860, prvog pratioca na listi, morao je da mu prepusti mesto u novoosnovanoj ligi zato što je njegov gradski rival bio prvi u tom južnom regionu 1962/63 (Bajern treći). Od 1965. Bajern je stalni učesnik, a s 22 titule prvaka nema mu ravnog.
Bajer iz Leverkuzena je neprekidno u Bundesligi od 1979. Iz nje nikada nije ispao ni Volfzburg (od 1997), ali ni Hofenhajm, koji je bundesligaš prvi put postao 2008 (minule sezone spas u plej-autu), i Augzburg, koji je debitovao pretprošle godine.
Vicešampion Evrope Borusija iz Dortmunda bila je među 16 timova u prvoj godini savezne lige. Ispala je 1972 (pretposlednje mesto) u regionalno takmičenje u kojem je provela dve sezone. Zatim je dve godine igrala u Drugoj Bundes ligi, pokrenutoj 1974, a u najbolje društvo se vratila 1976.
Italija
Od osnivanja jedinstvene italijanske lige 1929. samo Inter nikada nije ispao. Juventus je 2006. zbog grehova u skandalu „Kalčopoli” izbačen iz najboljeg društva, pa je jedini put u istoriji morao da igra u drugoj ligi, ali se vratio posle samo jedne sezone.
Ista sudbina zadesila je i Milan 1980. „Rosoneri”, koji su godinu ranije uzeli desetu titulu prvaka, izbačeni su u drugu ligu zbog učestvovanja u aferi „Totonero” u vezi s nameštanjem i podmićivanjem. Vratili su se kao i Juventus – ekspresno – ali su opet morali u niži rang, ovog puta zbog lošeg plasmana (treći od pozadi). Milan je bio prvi u drugoj ligi i 1982/83. Posle tri godine počela je uspešna era Silvija Berluskonija...
Španija
Od pokretanja španske lige 1929. iz nje nikada nisu ispali Real, Barselona i – Atletik (Bilbao). Nije ni Hetafe, koji se najboljeg društva dokopao 2004. i još je u njemu.
Francuska
U Francuskoj je liga krenula od 1932. Nema tima koji nije ispao bar jednom, a posebna priča je Pari Sen Žermen. Aktuelni francuski šampion nastao je 1970. ujedinjenjem Pariza, koji je igrao u eliti, i Stad sen Žermena. Kad je tikva između dva kluba pukla već posle prve sezone, Pariz je nastavio da se takmiči s najboljima, a Pari sen Žermen je kao amaterski klub krenuo od Treće lige. Za dve godine preskočio je dva stepena i od 1974. je neprekidno u eliti, duže od bilo kog kluba.
Slede Lion (od 1989), Bordo (od 1992), Ren (od 1994), Marsej (od 1995)... Evijan je debitovao pretprošle sezone, a i dalje čuva prvoligaški status.
Škotska
Od osnivanja škotske fudbalske lige 1890. samo Seltik iz Glazgova, jedan od njenih pokretača, čuva prvoligaški status od početka. Bilo bi tako i s njegovim ljutim gradskim rivalom Rendžersom da ovaj zbog bankrota nije administrativnom odlukom prošle godine preseljen u treću ligu.
Aberdin je postao član najboljeg društva 1905, posle samo jedne sezone u drugoj ligi. U eliti je i dan-danas.
SSSR/Rusija
Sovjetska liga je igrana od 1936. do 1991, a nasledilo ju je rusko prvenstvo. Jedino je Dinamo iz Moskve neprekidno u glavnom takmičenju. Njegovi gradski rivali Spartak, CSKA i Lokomotiva i Krila sovjeta iz Samare nikada nisu ispali u ruskoj ligi, ali jesu u vreme SSSR – Spartak samo 1976, a CSKA 1984. i 1987.
U Holandiji iz najboljeg društva nikada nisu ispali Ajaks, PSV, Fejenord i Utreht, u Portugaliji Porto, Benfika i Sporting, u Rumuniji gradski rivali iz Bukurešta Dinamo i Steaua, u Poljskoj Legija iz Varšave, u Turskoj Bešiktaš, Fenerbahče, Galatasaraj, Trabzon, Sivas i Istanbul, u Grčkoj Panatinaikos, Olimpijakos, Paok, Ksanti i Asteras iz Tripolija, u Norveškoj Lilestrem...
G. Anđelić
-----------------------------------------------------------
Prilog istoriji Rada
Crvena zvezda, Partizan, Dinamo i Hajduk, „velika četvorka” jugoslovenskog fudbala, igrali su i svih 45 posleratnih prvenstava (1946/47 – 1990/91). Samo jedan tim nije ispao iz Prve lige nekadašnje zajedničke države kada je u nju ušao. To je Rad, koji se najboljeg društva domogao 1987.
U debitantskoj sezoni se borio za opstanak, a dao je najboljeg strelca prvenstva. Duško Milinković, igrač razornog udarca, postigao je bio 16 golova. Već sledeće godine Rad je zauzeo četvrto mesto pa je igrao u Kupu Uefe. U prvom kolu izbacio ga je Olimpijakos. Međutim, posle raspada Jugoslavije selio se u niži rang takmičenja.
objavljeno: 19.06.2013
Pogledaj vesti o: Fudbal
