Izvor: Sportske.net, 17.Sep.2015, 14:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Premijer liga - Poraz ili pobeda?
Bubnjevi koji najavljuju propast engleskog fudbala uludo prave buku. Niti je taj fudbal engleski, niti je propao, naprotiv, pobediio je. Kako to? Glavna nagrada se promenila...
Već čujem kako dobošari na online trgovima obznanjuju svetu da je engleski fudbal propao.
Nema sumnje, svaka imperija jednom pojede samu sebe, samo kada ovoj bude kraj, sa sobom će povući i samu igru, nestaće fudbal kakav >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportske.net << poznajemo.
Ako se vratimo par decenija, Premijer liga je bila samo sluškinja kraljice zabave, Serije A. Sad, odmah će važno dežurne neznalice zaključiti da je to dokaz da se carstva ruše i da je sve na točkovima istorijskih prilika, odnosno prevrata. Ima samo jedan problem, Englezi su bezlično korporativno carstvo, "kalćo" feudalna zabava.
Objašnjavao sam jednom, teritorije su, kao u "Riziku" podeljene i tu se neće menjati ništa. Sada se u azijskim nedođijama koje do skora nisu bile ucrtane na fudbalskim kartama ekipa okuplja u Čelsijevim dresovima kako bi gledala meč. Isti ti sigurno neće potrošiti skupu dokolicu na Ligu šampiona. Nikako, Premijer liga je zabola svoje kočiće u mnogoljudne zajednice Azije i mobilisala sve, od berača pirinča do mladog berzanskog tigra u Singapuru. Kada je tako, blamiranje Arsena Vengera u Zagrebu ili to što je Juventus izvukao uši Sitiju neće promeniti ništa, zlatna jaja Azije i Amerike i dalje završavaju na tanjiru engleskih klubova.
Tu je i razlika u odnosu na Italiju iz prošlog veka. Tamo je feudalna vlastela finansirala strast, status, interesovanje kmetova, nazovite kako hoćete. Kada su te bisage presušile, Moratijeva sujeta zadovoljena, Berluskoni našao mlađu zanimaciju od Milana, naslednici Anjelijevih postali Amerikanci po krvi i obrazovanju, sjajna fasada je otpala, tako je sa palatama koje se ne održavaju.
Ali, sa PL to nema nikakve veze, oni su prvi zauzeli globalno selo i tu je priči kraj. Da bi se nešto promenilo, neko bi morao u Nankingu da plati da gleda Levante, Saragosu ili Bolonju. Takvih nema, a ni Real, Barsa ili Juve ne bi voleli da postoje, jer bi to značilo da bi ono crno, koru od torte morali da podele sa nekim siromaškom.
Ali, zbog čega ostrvski klubovi gotovo svakog utorka ili srede zarade crvenilo na obrazima?
Vidite, Englezi su uspeli u divljenja vrednoj misiji da ne budu dobri u nečemu što su izmislili. Taj hendikep je nemoguće promeniti tako što ćete kupiti najfinije sastojke za pitu. Drugim rečima, Sitijev mentalitet se neće promeniti tek tako jer u pitanju je dvosmeran proces, ti nagojeni i smoreni profiji poprimaju neke osobine domaćina. Nijedan fudbalski tim, pogotovo tako kvalitetan, da nema zrnce engleske naivnosti, ne bi propustio priliku da dotuče Juventus, niti bi postao tako nesiguran kada se suoči sa činjenicom da je čovek na golu nešto posebno. Jednostavno, lider PL nema ubilački instinkt i to se plaća.
Arsenal je već metafizika koja se ne da lako objasniti. Moguće je da Venger smatra da je umeće odbrane precenjeno, ali niko razuman ne može da objasni zbog čega godinama sakuplja mediokritete na mestu onih što bi trebalo da napune top. Guneri su imali divnu šansu da oforme ekipu koja bi bila prvi kandidat za titulu, tvrdili su da niko nije dovoljno dobar za njih u finišu prelaznog roka. To što su izgubili u Zagrebu neće biti previše bitno ako dotuku Murinja za vikend, Jer, to je nagrada, nikako Maksimirska šuma i klub čije će ime zaboraviti do sledećeg susreta.
Junajted?
Definitivno je da su oni žrtva Van Galove ljutnje na zli, veliki svet koji mu nikako ne priznaje genijalnost. Ovaj Junajted je potrošio stotine miliona na to da razveje maglu neizvesnosti i cilj se i dalje ne vidi. On izgleda nije titula, a nije ni neka pristojna faza Lige šampiona. Tranzicija posle škotske diktature svakako nije laka, ali ne podrazumeva novi autoritarni sistem nedovoljno prosvećenog apsolutiste. Van Galom su nezadovoljni svi, od klase 92, preko navijača, do klupskih struktura, ali on lagano gricka svoje vreme i ostao mu je još dobar deo kolača.
Složićete se da Junajted ima bolje rezultate nego što izgleda i kada se dogodi nešto kao Ajndhoven to izazove nevericu samo bez poznavanja premisa. Tim nije dovoljno dobar, ne mislim na igrače, već na stihiju koja neće dozvoliti balans između linija. To je kao sa rešavanjem Rubikove kocke potrebna je metoda. Holanđanin veruje da je izmislio kocku, pa šablon i uputstvo ne priznaje. Zbog toga, velika većina koja ne vidi tako daleko kao Van Gal, ne shvata šta je njegov plan, osim da pravo iz blokbastera ode u penziju.
Za Čelsi, pisao sam pre neki dan, zadržavam pravo da verujem da ovo nije kraj evropske nade, na kraju krajeva, to je najžilavija družina koju možete da zamislite i najmanje vezana za prošlost od svih novih žderača fudbalskog vremena u ovom veku. Uostalom, oni su od tima koji je primao direkte na konopcima stigli za nekoliko meseci do one slavne minhenske noći i najvećeg uspeha.
Ali, na kraju da se vratim na poentu, Premijer liga je, kada govorimo u brojevima, nadređena Ligi šampiona. Više je novca, prodatih dresova, uključenih televizora, koncentrisanog kvaliteta u tom društvu. I to se neće promeniti u korist kontinenta, potrošačka civilizacija, ali i ograničeni resursi u ljudima to neće dozvoliti. Uloge su podeljen, Evropa stari, buja novi život tamo gde rastu armije sledbenika korporativnog fudbala.
Voleo bih da nisam u pravu, moja generacija je zarobljena u nedeljnim popodnevima najšarmantnijeg fudbala na svetu. Ali, živimo u vremenima kada je fudbal subotom važniji, kada je i ponedeljak uveče "nogometni dan" što kaže pesma.
I to se, uzmite ovo kao aksiom, neće promeniti u razumnoj budućnosti...
