Izvor: Politika, 07.Maj.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predsednik Brazila me je zvao u Korintijans
Poznati fudbaler za „Politiku” otkriva šta mu je rekao doskorašnji predsednik Brazila Lula nakon što mu je uručio „Orden časti”, kako je to igrati na Kopakabani, šta mu znači ulazak u „Kuću slavnih” na čuvenoj „Marakani”, kako je biti cimer Žulija Sezara...
Dejan Rambo Petković (38) je ovih dana u Srbiji u centru pažnje zbog dokumentarnog filma o njegovom fudbalskom osvajanju Brazila, reditelja Darka Bajića, „O Gringo” (Veliki stranac). S velikim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uspehom je igrao za tri od četiri najveća kluba iz Rio de Žaneira: Flamengo, Vasko da Gama i Fluminense, proglašen je za igrača veka Vitorije, a nastupao je i za čuveni Santos, u kome je nekada igrao legendarni Pele, zatim i za Gojas i Atletiko Mineiro.
-Još uvek sam član Flamenga i imaću čast da se od fudbala oprostim u njihovom dresu u šampionatu Brazila, a potom i na spektaklu ovde na beogradskoj „Marakani” 9. avgusta, kada će se sastati Crvena zvezda i Flamengo. U najpopularnijem brazilskom klubu sam doživeo mnogo lepih trenutaka, a i dalje sam u dobrim odnosima i s nekadašnjim saigračima koji su postali svetske zvezde, poput recimo golmana Intera Žulija Sezara, s kojim sam često bio cimer i ostali smo bliski prijatelji – kazao je Petković u intervjuu za „Politiku”.
Šta se dešavalo u Rio de Žaneiru kada ste iz Flamenga, koji ima više od 30 miliona navijača, prešli u komšijski Vasko da Gama?
U Riju tada nije bilo ništa neuobičajeno, nije bilo protesta navijača Flamenga. Pre nego što sam promenio klub, imao sam pauzu od pet meseci, pa je verovatno i to uticalo da taj bombastični transfer, ipak, ne izazove potrese. U svakom klubu sam bio veoma poštovan i na to sam posebno ponosan. Navijačima Flamenga sam bio idol, razumeo sam da su se tada ljutili, ali posle sam se vratio i evo još uvek sam njihov član.
Skoro neverovatan podatak je da ste u Brazilu direktno iz kornera dali čak osam golova! Kako ste se osećali posle tih nesvakidašnjih pogodaka?
To se možda najbolje vidi na filmu. Teško je zaista opisati, šta se sve oseća u tim trenucima. Na tribinama prava euforija, a na terenu velika radost...
Postali ste počasni konzul Srbije u Brazilu. Da li je tačno da ste i pre toga pomagali našim ljudima u zemlji u kojoj ste i danas toliko obožavani?
Neki zemljaci su mi govorili da je nekada samo bilo dovoljno da taksistima kažu da su iz Srbije... Trudio sam se da mnogima izađem u susret, da pomognem našim ljudima u dalekoj zemlji. Mnogima sam i pomogao i drago mi je zbog toga.
Da li ste u Sao Paolu ili dok ste recimo igrali za Santos, smeli da kažete da ste „karioka”?
Kod nas se pogrešno za sve Brazilce kaže da su „karioke”, jer to su samo oni iz Rija, dok su „paulisti” oni koji dolaze iz Sao Paola, ali i Santosa. Dok sam tamo igrao, nisam imao taj problem. Rivalitet je veliki u Brazilu, ali nema vređanja.
Doskorašnji i izuzetno popularni predsednik Brazila Lula, uručio Vam je za sve što ste pružili u Brazilu „Orden časti”. Šta Vam je rekao tom prilikom?
Kada se završio protokolarni deo, rekao mi je da je trebalo da dođem u Korintijans iz Sao Paola, klub čiji je on veliki navijač.
U Vitoriji, Vašem prvom klubu u Brazilu, proglašeni ste za najboljeg igrača svih vremena, iako je tamo igrao čuveni Bebeto.
Proglašen sam za najboljeg igrača u istoriji kluba kada su slavili 100, ali i 110 godina od osnivanja. Uoči premijere filma o meni, u Beogradu je na „Marakani” bio i Teo Fonseka, koji me je odveo u Brazil i Vitoriju i s kojim sam nerazdvojan prijatelj. Svideo mu se film i bio je oduševljen toplom i srdačnom reakcijom publike.
Igrali ste u Brazilu s velikim asovima, kakav je recimo Adrijano, s kojim je u Evropi neretko bilo dosta problema?
Dobar je čovek, pogotovo za druge, ali mnogo manje za sebe.
Da li ste igrali fudbal na pesku na čuvenoj plaži Kopakabana?
Jesam, više da osetim kako i to izgleda. Bilo je lepo. Mnogi svetski asovi su počeli da igraju fudbal na toj čuvenoj plaži.
Ušli ste u u „Kuću slavnih” na čuvenoj „Marakani”, a vaša stopala tamo će večno biti pored takvih legendi kao što su Pele, Garinča, Franc Bekenbauer...
To je zaista najveće moguće priznanje i ogromna čast. Kruna moje fudbalske karijere!
Legendarni Mario Zagalo, koji je kao igrač i selektor bio prvak sveta, predlagao je da igrate za Brazil. Kako ste se osećali posle toga?
To je svakako veliki kompliment, pogotovo kada dolazi od takvog fudbalskog velikana.
Pred koliko ste najviše ljudi igrali u Brazilu?
Pred stotinak hiljada gledalaca na „Marakani”, naravno u dresu Flamenga.
Nedavno ste najavili da planirate da se posvetite trenerskom poslu. Da li jednog dana možemo da Vas očekujemo na klupi Crvene zvezde?
Trenutno sebe mogu da zamislim kao trenera samo u Brazilu, a nikako u Srbiji. Što se Zvezde tiče, otom-potom, prvo da vidimo šta mogu da uradim kao trener u brazilskom fudbalu.
U Zvezdu su na Vašu preporuku stigla dvojica igrača iz Brazila, Evandro i Kolumbijac Borha, koji su ostavili dobar utisak. Koja pojačanja navijači Zvezde mogu da očekuju u letnjem prelaznom roku?
Trenutno sam u Srbiji preokupiran filmom i nisam još razmišljao u tom pravcu. Ali, biće dovoljno vremena da preporučim još neke dobre igrače iz Brazila. Moja je samo preporuka, a posle transfer završavaju moj rođeni brat Boban i kum Željko Tadić, koji su fudbalski menadžeri. Ipak, najvažnije je da su u Crvenoj zvezdi zadovoljni i da je naša saradnja uspešna – zaključio je Dejan Rambo Petković.
Lazar Delić
-----------------------------------------------------------
Od Vitorije do Flamenga
Dejan Rambo Petković je u Brazilu igrao za sledeće klubove: Vitorija (1997-99, 29 mečeva, 16 golova), Flamengo (2000-2001, 44, 18), Vasko da Gama (2002-03, 19, 2), Vasko da Gama (2004, 36, 18), Fluminenze (2005-06, 39, 11), Gojas (2007, 2, 0), Santos (2007, 21, 1), Atletiko Mineiro (2008, 27, 4), Flemengo (od 2009, 52, 13).
U bogatoj fudbaskoj karijeri, Petković je još igrao za Radnički iz Niša, Crvenu zvezdu, Rela iz Madrida, Sevilju, Rasing Santander, Veneciju, Šangaj i Al Itihad.
objavljeno: 08.05.2011
