Izvor: Politika, 01.Jul.2013, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posle antitačerizma navijački čartizam u Engleskoj
Od objavljivanja koliko koštaju karte za sledeću sezonu pristalice klubova vodeće fudbalske lige na Ostrvu zahvatila još veća ogorčenost
Mi najbolje znamo da se navijačka ostrašćenost ne smiruje ni kad igra reprezentacija. Ako se desi da se suprotstavljeni tabori ujedine oko istoga, onda se na to gleda kao kad pas i mačka spavaju jedno dodrugo po ciči. Kod nas, recimo, taj „led-ledeni” razlog ima ishodište i u veri, pa organizovane grupe navijača poslednjih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godina odbijaju da idu na stadion, ako utakmica padne na Veliku subotu, u predvečerje Vaskrsa.
U Engleskoj, koja je „kolevka fudbala”, ali i rodno mesto huliganstva, to zajedništvo se iskazivalo i neobičnim povodom. Nedavno, posle smrti nekadašnje predsednice vlade Ujedinjenog Kraljevstva, pevalo se: „Kad Margaret Tačer umre, slavićemo svi”. Čeličnoj ledi nije zaboravljeno što je krajem osamdesetih stala nogom za vrat izgrednicima, zauzdavši navijačke pirove na stadionima.
Od 1989. ulaznice skuplje 716 odsto
Onomad je pažnju privukao protest u Londonu. Nekoliko stotina poklonika raznih klubova ujedinili su se na podstrek „liverpulovaca” oko razumnije stvari. Svojevrsni navijački čartizam u engleskom fudbalu pobuđen je zbog još viših cena karata za sledeću sezonu koje je odredila većina prvoligaša.
Negodovalo se i ranije. Zimus, na meču Mančester sitija i Liverpula, njihovi navijači su istakli zajednički transparent na kojem je pisalo „Što je mnogo – mnogo je”. Takođe prošle sezone Mančester siti je vratio Arsenalu 900 od 3.000 karata za susret na njegovom terenu jer su za pristalice gostujućeg tima koštale čak 62 funte (73 evra). Na Ostrvu se poslednjih godina zapanjuju kada Fudbalska asocijacija Engleske odredi cene ulaznica za polufinale i finale kupa na novom Vembliju...
Ovaj put žuč je prelila čašu i zbog podatka da će timovi iz glavne engleske lige u sledeće tri godine između sebe da izdele pet i po milijardi funti (skoro šest i po milijardi evra) od novog ugovora o televizijskim pravima na njihove utakmice za domaće i inostrano tržište. Kolač, naravno, neće biti podeljen na ravne časti, ali će svaki klub da dobije najmanje 14 miliona funti više nego pre. Ni takav priliv novca nije ih urazumio da snize cene karata. Naprotiv.
Vođa jedne navijačke grupe Liverpula na protest je došao potkovan statističkim pokazateljima, a na oporoj izjavi za medije mogu da mu pozavide i vešti govornici među opozicionim političarima i sindikalnim pregaocima.
– Fudbalski klubovi danas imaju više para nego ikada. To se ne odnosi samo na Mančester junajted ili Arsenal ili Liverpul već na sve. S obzirom na vrednost novog ugovora o TV pravima svaki od njih može da smanji cenu ulaznica za 51,3 funte i ostaće na istoj količini novca kao prošle sezone. Ali, to im ne pada na pamet čak ni kad su najverniji navijači u pitanju. Od 1989. karte su poskupele u proseku 716 odsto, a zarade zaposlenih su povećane 186 odsto prosečno. Plate igrača, međutim, veće su i do 15 puta – negodovao je taj.
Najjevtinija sezonska karta u proseku 600 evra
Dok je protest trajao, održan je sastanak na kojem je Ričard Skadamor, izvršni direktor Premijer lige, profesionalnog udruženja fudbalskih klubova u Engleskoj od 1992, sat i po razgovarao s predstavnicima pristalica Mančester junajteda, Arsenala, Liverpula i Totenhema i Federacije fudbalskih navijača. Njegov stav je bio da Premijer liga nisu vrata na koja ogorčeni ljubitelji fudbala treba da kucaju nego da su to uprave timova za koje navijaju, jer one samovoljno odlučuju o cenama ulaznica. Usput je istakao da je popunjenost stadiona u engleskom šampionatu i dalje velika – 95 odsto.
Navijači, uzimajući sve u obzir, izričito smatraju da najjevtinija pojedinačna karta ne bi trebalo da bude skuplja od 20 funti. Tu cenu, međutim, drže samo Aston Vila, Vest Bromvič Albion i Hal.
Najjevtinija sezonska karta za sledeće prvenstvo u proseku košta 508 funti (skoro 600 evra) ili oko 27 funti (32 evra) prosečno za svaku od 19 utakmica na domaćem terenu. Cena sezonske karte za najskuplja mesta je vrtoglavih 837 funti u proseku (985 evra) odnosno 44 funte prosečno po meču (52 evra), koliko je koštala i ulaznica na Centralni kort Vimbldona prva dva dana najuglednijeg teniskog turnira (muški finale 130 funti).
Arsenal ga pretera
Arsenal je i dalje nemilosrdan prema svojim gledaocima iako nije menjao cene. Njegova najjevtinija pretplatna karta košta 985 funti (1.160 evra), a najskuplja 1.955 (2.300)! I mesto u centralnoj loži „Emirata” za utakmice prve kategorije, protiv najvećih rivala, plaćaće se više nego na bilo kom drugom stadionu – 123,5 funte (145 evra). Šampion Mančester junajted tu privilegiju na svom „Old Trafordu” daje za 53 funte (62 evra), a Čelzi na svom „Stamford Bridžu” za 87 (102).
Zanimljivo je da najjevtinije pretplatne karte za običan svet ima Mančester siti: 299 funti (352 evra). Najveći rast cene i za najjevtiniju i za najskuplju pretplatu za sledeću sezonu vidi se kod Kristal Palasa, što je i prihvatljivo i logično s obzirom na to da se vraća u najbolje društvo posle osam godina.
Kada se sagleda sve ovo i još kad se engleskim fudbaloljubima kao so na ranu stavi podsećanje da je najjevtinija pretplatna karta evropskog i nemačkog prvaka Bajerna prošle sezone koštala 104,5 funte (123 evra), pet puta manje od proseka u Premijer ligi, onda ne čudi što je gnev u Londonu iskazan i transparentima s napisima: „Radnička klasa gleda utakmice po ceni za biznis-klasu”, „Navijačka sloga nikada neće biti poražena”, „Vi ste pohlepna kopilad”, „Finansijski fer-plej za navijače”, „Našu igru je uništila pohlepa”...
G. Anđelić
objavljeno: 02.07.2013.
.jpg)
