Izvor: Press, 22.Nov.2010, 01:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ponosan na poreklo
Lozničanin Aleksandar Ilić došao u rodni grad sa dalekog Islanda „hamerom" koji ima registarsku tablicu SRBIN
Pažnju Lozničana ovih dana privlači „hamer", kako zbog robusnog izgleda, tako i zbog registarskih tablica na kojima umesto brojeva piše SRBIN. To je vozilo Aleksandra Ilića (40), Lozničanina koji je u zavičaj stigao sa Islanda, ostrvske zemlje u severnom Atlantiku. Zbog fudbalske lopte tamo je otišao pre 11 godina, ali je >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << ostao ponosan na svoje poreklo.
- Od malih nogu volim fudbal i posle nastupa u FK „Loznica" i više domaćih klubova lopta me odvela na Island. Nastupao sam u IBV Vestmanejar sa kojim sam igrao kvalifikacije za Ligu šampiona i Kup UEFA. Tamo je amaterski fudbal, većina igrača radi i igra. Karijeru sam okončao posle pet godina i ostao. Probao sam da vodim fudbalsku školu, ali roditelji su hteli da im se deca zabave, a ne umore. Radio sam posle u velikoj fabrici ribe, a onda pokrenuo sopstveni posao. Otvorio sam restoran i bavim se ugostiteljstvom. Živim u gradu Isafjorđur, na severozapadu ostrva, na 20 minuta avionom i oko 500 kilometara vožnje od prestonice Rejkjavika - priča Ilić.
Brzo se navikao na život koji se u mnogo čemu razlikuje od našeg. Kaže da je Island neobična zemlja, sa mnogo fjordova duž obale gde je i većina gradova, dok je unutrašnjost negostoljubiva i hladna. Glavno bogatstvo je riba, a mnoge poznate svetske ličnosti dobro plaćaju da bi pecale na islandskim rekama.
- To je mala, ali uređena država sa veoma poštenim stanovnicima. Policija nema vatreno oružje, ni pendrek, nose lisice i suzavac. Tamo ne zaključavaš auto i kuću i nema šanse da ti neko nešto ukrade. Uslovi za sport su dobri jer svako selo ima bazen i sportsku halu, ali ih muči gojaznost. Sada malo više dolaze Istočnoevropljani koji donose loše navike i kriminal, ali se to u startu zaustavlja - priča nekadašnji fudbaler, koji se uskoro vraća u daleku zemlju.
Kaže da je od Isafjorđura do Loznice baš daleko. Od grada u kome živi do luke iz koje kreće brod prešao je 1.100 kilometara, onda je tri dana i noći plovio do Danske iz koje je do Vukovog zavičaja vozio još oko 2.240 kilometara.
- Tamo sam srećan, živim mirno i bezbedno. Međutim, krivo mi je što vidim kako je dobro u zemlji koja nema ni približna prirodna bogatstva kao mi, a ovde narod ovako živi. Srbija je zemlja u kojoj sigurno može i mora da bude bolje, a ne da se ljudi školuju i žele, a ne mogu da rade. Volim Srbiju i zato sam i stavio ovakve table jer sam ponosan na svoje poreklo - kaže Ilić čije su tablice naišle na pozitivne komentare, ne samo ovde već i u inostranstvu, pa su i mnogi stranci hteli da se slikaju kraj „hamera" sa oznakom SRBIN.
.jpg)
