Izvor: Blic, 13.Sep.2015, 09:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Piše Zoran Avramović: Fudbal bez silikona
Slika od pre nekoliko dana: u Savamali, kod Pristaništa ispod Saborne crkve u Beogradu, mališani iz Sirije i Avganistana čiji su prsti crni od davanja otisaka na granicama ljudskog nerazumevanja, u patikama natopljenim kišom i suzama igraju lopte. „Mikser“ i fudbal za njih su kopno, usputna stanica nade.
Juče u Minhenu, kapiten Bajerna Filip Lam čvrsto je stisnuo ruku nekom drugom mališanu, prstiju crnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od otisaka na granicama nerazumevanja, i poveo ga na centar prepune „Alijanc arene“ u meču sa Augzburgom. Humanost nije emigrirala iz fudbala. Oni imaju sve. Kristijano Ronaldo, na primer, svakog dana u ponoć može da čuje nešto kao zvuk bankomata koji istrese u njegove moždine 262.000 evra, kolika je visina dnevnice na osnovu ugovora sa Realom i još 11 sponzora. Oni imaju „lamborginije“, jahte i avione. Oni imaju crveni tepih po kojem šetaju top modele sa „Plejbojevih“ duplerica. Oni su zvezde, predmeti obožavanja, razlog zbog kojih stotine miliona mališana pred spavanje odlaze u astralne sfere uz nadu da će biti kao oni.
Ponekad ih neko zove „milioneri ravnih tabana“. A oni su veliki. I stvarni. Njihova duša nije od silikona. Njihove ruke su tople. One sada malene emigrante u dresovima Reala, Barselone, Bajerna, gde „Ronaldo“, „Mesi“, „Miler“ izgledaju kao zadnja pošta na adresi velike nade, ne vode na periferiju nego na centar. Da se podrška i empatija najbolje vide.
„Let’s play for the migrants.“ Bajern je darivao milion evra za emigrante. U njegovom trening kampu njima je organizovana ishrana i učenje nemačkog jezika. I ostali giganti uključili su se u inicijativu predsednika Porta, Nuna Pinta da Košte, da se evro od svake ulaznice u Ligi šampiona uputi kao pomoć izbeglicama. Suma i finansijska i emotivna sintetizovana je u sloganu „Igrajmo za emigrante“.
Fudbal je, nema sumnje, socijalno osvešten. Tako je Roma pokrenula projekt pod nazivom „Football Cares“ (Fudbal brine). Akcenat je na lokalnim akcijama za prikupljanje, ali cilj je globalni: Celi fudbalski svet ujediniti pod jednu zastavu. To je zastava fudbala i humanizma. Slično su reagovali i klubovi iz Čempionšipa.
Golgolta! Ili fudbal protiv stradanja nedužnih. Katastrofa ogromnih razmera koju fudbal sam ne može da zaustavi. Ali fudbal je medijska platforma veća od najvećih pošasti i on može da ukaže celoj planeti da deci koja su u orahovoj ljusci izbegla struje i oluje Sredozemlja, treba pomoći. Na kompasu beznađa fudbal pomera iglu ka luci spasa.
Fudbal i život. Neodvojivo. Neraskidivo. Nema emigriranja jednog od drugog. I zato dok je fudbala, za ovaj svet ima nade!
Pogledaj vesti o: Sirija
