Izvor: Politika, 12.Jun.2012, 02:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pisanje me ispunjava, ali teže je davati golove
Dugogodišnji reprezentativac naše fudbalske reprezentacije Dejan Stanković govori o tome kako je ušao u „novinarske vode”
Od Dejana Stankovića smo navikli da cepa mreže sa 20 i više metara, da ostavi srce na terenu za svaki tim za koji igra, ali ovih dana je mnoge iznenadio kao bloger na vebsajtu http://euro2012.itsmyplay.com, gde analizira mečeve s „Evra 2012” i komunicira s ljubiteljima fudbala iz svih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << krajeva sveta. „Politika” u štampanom izdanju redovno objavljuje njegove komentare, pa zato i ima obavezu da objasni svojim čitaocima da je – Dejan Stanković onaj pravi Dejan Stanković!
– Znam da se pojavljuju razni virtuelni blogeri koji se kriju iza imena poznatih sportista, ali ovo sam zaista ja – kaže za naš list, kroz osmeh, dugogodišnja uzdanica Intera Dejan Stanković koji se uspešno oporavlja posle operacije ahilove tetive. – Ako se samo malo bolje pogleda o čemu se radi, jasno je da je nemoguće zloupotrebiti ime tako velike firme kao što je „Ic maj plej”.
Kako se osećate u ulozi pisca, novinara?
Čudno se osećam, ali mi prija. Ne bih ni prihvatio da nisam znatiželjan. Kad su me momci iz „Ic maj pleja” pitali da li to želim, nisam mnogo razmišljao. Kao i sve u životu želim i ovo da uradim korektno, da se posvetim u celosti. Za sada se sve lepo odvija. Od drugog kruga šampionata uvešću neke novine, biće eksperimenata, a pokušaću da obezbedim neke interesantne goste, od saigrača, do ljudi koji nisu iz sveta fudbala. Radujem se što ćemo svi zajedno da razmenjujemo utiske sa šampionata.
Kako reaguju prijatelji i saigrači?
Zovu prijatelji, šale se. Svi pitaju koliko mi vremena oduzima. Ali, ne oduzima puno, jer ovo nije „tvit” varijanta. Gledam da pozdravim posetioce do 12 časova, da se upoznamo sa dnevnim programom, pa onda dolaze tehničko taktički detalji, moja očekivanja… Neke stvari sam predvideo. Zanimljivo mi je i nije mi naporno. Koliko god da bude posetilaca, hiljadu ili sto hiljada, meni je jednako prijatno i zanimljivo.
Šta vas najčešće pitaju navijači?
Najčešće pitaju kako sam posle operacije, zatim koje su omiljene ekipe na šampionatu, za koga navijaju moji sinovi. Kažem im da sam dobro, da navijam za one ekipe u kojima su mi prijatelji, pa sam, recimo, zbog Snajdera uz Holandiju. Italijane simpatišem jer sam već dugo u toj zemlji, a moji sinovi su se skroz podelili: Stefan je za Rusiju, Filip za Nemačku, a Aleksandar za Holandiju.
Kako ocenjujete prvo kolo šampionata?
Videli smo tri meča koja po imenima izgledaju kao da je reč o finalu: Nemačka – Portugalija, Španija – Italija, Francuska – Engleska. Videli smo taktički zanimljiv meč između Portugalaca i Nemaca, odličnu igru u susretu Italijana i Španaca, a meč Francuza i Engleza trebalo bi da bude još jedan spektakl. Za sada, jedino iznenađenje je pobeda Danske protiv Holandije.
Kada se uporede reprezentacije na šampionatu sa potencijalom našeg nacionalnog tima koji je na svom novom početku, da li ste optimista?
To trenutno nije uporedivo, jer naš tim je igrao prijateljske susrete u drugačijim okolnostima. Te reprezentacije su se spremali za veliko takmičenje, a naši igrači su imali 18 dana karantina posle teške sezone. Imamo mladu ekipu u kojoj je sve novo. Totalno se slažem sa selektorom Mihajlovićem da treba svima pružiti šansu i da mora mnogo da se radi i da se, posle susreta sa Irskom u avgustu, izvuče ono najbolje.
Koji fudbaler bi mogao da obeleži šampionat?
Vesli Snajder je bio sjajan prvom kolu, pripremio je nekoliko šansi, ali to nije bilo dovoljno njegovom timu. Uglavnom su u prvom planu kolektivi, kao u slučaju Italije. Mada u njoj moram da izdvojim De Rosija kao centralnog defanzivnog koji je odigrao fenomenalno, uspeo da zatvori sve prilaze golu i da daje dobre lopte. Znao sam od ranije da on to može, jer ima osećaj da čita akcije. Očekujem mnogo od Balotelija. Vreme je da eksplodira.
Da li je teže pisati ili davati golove?
Teže je davati golove, uz dužno poštovanje prema novinarima i njihovoj profesiji. Ali moram da priznam da me pisanje ispunjava i radujem se što je od juče moj blog i na srpskom jeziku. Voleo bih da naglasim da ja nisam, kako se to kaže u Italiji „opinionista”, onaj koji iznosi kritike i deli svima lekcije, kakve se mogu čuti od raznih komentatora na „Skaju” ili „Raiju”. Pišem jasnim jezikom i ne ulazim u dublje analize, jer cenim svoje kolege, pošto kao učesnik nekoliko velikih takmičenja znam s kakvim se izazovima suočavaju.
Imate li neku poruku za kraj?
Hvala svima koji me podržavaju. Ali, spreman sam da prihvatim i svaku kritiku ako moje pero ne bude radilo kako treba.
Aleksandar Miletić
objavljeno: 12.06.2012.
.jpg)
