Izvor: Blic, 16.Feb.2010, 01:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pera neponovljivi
Kada su nas onomad plamene zore budile iz sna, kralj malera i suveren bravuroznosti krenuo je iz Beograda. Sobom je poneo ubeđenje da je fudbal igra i zabava i osećaj da uz fantoma sa Slavije čuva oreol gradskog šmekera.
Ono zbog čega je ovde smatran čudakom tamo mu je donelo kultni status: sav svoj, i gaće ispod kolena, i kolmovana frizura, slikarski talenat i talenat za ludoriju i smisao za kiks. I dok se njegov >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rodni grad divio Buđavom vođi „Seks pistolsa” iz londonskog Kings rouda, dotle je taj isti Čelsi beogradskog probisveta slavio kao prvog novotalasnog golmana. Evo kako je to praktično izgledalo: Tito je u proleće osamdesete smrtno bolovao, a Lena Lovič krenula na prvu turneju po Jugoslaviji. Zainteresovana za svoje poreklo, oduševila se saznanjem da će pevati u rodnom gradu jedinice Čelsija. U knjižari „Kultura” na Terazijama potpisivala je ploče pevajući „Svi se mi slažemo/Petar Borota je mađioničar”.
Iz Partizana Pera je u Čelsi prešao za 70.000 funti i prvu utakmicu branio protiv tada superiornog Liverpula. Zamađijao je svoju mrežu i spektakularnim odbranama kupio navijački puk. Potom je još 113 puta čuvao gol londonskih plavaca, na 36 utakmica nije primio gol i 1981. proglašen za klupskog junaka godine. Najpopularniji golman svih vremena u Čelsiju! Ljubimac publike i prvi pravi šoumen tadašnje engleske lige, ni izbliza popularne ni razvijene kao danas. Rodonačelnik atraktivnosti. Onda će slediti Gaskoin, Zola, Kantona, Bekam, Ronaldo, Drogba... skupi spektakli, rekordni transferi, titule. Ali neko je morao da bude prvi.
Golman je u fudbalskoj ekipi ono što je bubnjar u rok bendu. Ima pregled svega, ali je osuđen na epizodu, njegove se vrline zaboravljaju pred greškama. Prokletstvo golmana je u njegovoj večnoj potcenjenosti. S tim se Borota nikad nije mirio.
Svestrano obdaren atleta, bez dovoljno unutrašnjeg mira, nošen umetničkom prirodom, na terenu se dokazivao na nesvakidašnji način - od lične pojave do načina odbrane gola. Težio je da bude autentično delo ispred svog gola.
On je simbol promena u branjenju. Taj je posao zauvek nadogradio dimenzijom šou-biznisa. Dominantna pojava svog šesnaesterca, igri je stalno dodavao čaroliju. Naravno, kao i svakom golmanu, dešavali su mu se kiksevi, od kojih su napravljene anegdote.
Ljubimac fanova, ludo hrabar i samouveren, spojio je akrobatiku i umetnost. Voleo je da igra kao treći bek, često loptu izbijao glavom umesto da je boksuje rukom, istrčavao daleko ispred šesnaesterca i znao da dribla protivničke igrače redom sve do centra. Postoji i priča da se jednom usred utakmice naljutio, seo na prečku i odbio da brani. Umeo je da uhvaćenu loptu pre degažiranja baca o prečku na strah svojih navijača. Bio veštak na terenu, nešto do tada neviđeno! Atipičan fudbaler i čovek čija je ogromna harizma dovodila publiku na stadione. U jugozapadnom Londonu još živi priča o golmanu koga je lopta pogodila u glavu i pukla. Na tribinama neverica, a njemu ništa.
Ikona iz vremena kad je fudbal bio još uvek nešto više od marketinga i bankarskih transakcija, čovek koga su blesave greške i gafovi više proslavile nego sjajne odbrane, večni primer onoga što zovemo umetnost branjenja, baš takav beogradski original savladan je kvarnim šutom koji mu je kurva sudbina pre regularnog zvižduka uvalila u Đenovi.
