Izvor: Sportske.net, 16.Mar.2017, 12:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pepov fudbal - Violina na "Titaniku"!
Ogoljeni Siti bez zadnjeg izlaza na onome što je trebalo da bude Gaudijeva verna kopija samo je dokaz da je na Pepa Gvardiolu odavno napadala prašina. Ne mari, ostaće isti, njegova fudbalska metafizika je odavno prežalila činjenice...
Dugujem izvinjenje Pelegriniju.
Gledajući ga tog dana u luksuznom foajeu torinskog hotela, prva pomisao mi je bila da deluje kao čuvar plaže u zimskom periodu. Neko, koga će izneti kao pohabanu fotelju kad se naftna korporacija >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportske.net << preseli u Pepov fudbalski karusel.
Pripisao sam mu smorenost i odsustvo želje kod sitih, samozadovoljnih, bezobrazno skupih ljudi nespremnih da se žrtvuju za bilo kakvu fudbalsku ideju.
I one večeri u Madridu kada je Siti imao šansu veka da izbaci sklepani Zidanov Real, mislio sam jedino o tome, o nesposobnosti lika koji je inženjer da konstruiše situaciju u kojoj je fudbalska glad pokretač ljudi nesposobnih da nađu inspiraciju nezavisno od novca.
Zaista je izgledalo kao da i on, i igrači, samo čekaju sezonu kupanja, da plaža dobije spasioca, da resetuje stvari i da pokrene mehanizme.
Sva ona lupetanja da će Pep zameniti jedanaest igrača su samo sklonost Srba ka (bez ideološkog predznaka) "partizanštini", odnosno stavu da pre tebe nije postojalo, odnosno vredelo bilo šta.
Pep Gvardiola neće napraviti ništa i nije da o tome nisam pisao prošlog leta.
Taj pokušaj da od fudbala napraviš metafiziku ne ide bez Lea Mesija, to sam vam ponovio milion puta. Stvar je vrlo jednostavna, postoje timovi koji su sposobni da Sitiju, ne samo oduzmu loptu već da ih stave pred jednostavan izbor, da se podrediš timu ili odeš pod mač. Kada se to desi, kao sinoć u prvom poluvremenu, limiti se vide kao pod lupom.
Tu sad dolazimo do Gvardiole, on nije mogao da promeni ove igrače, ali im je dodao još par mački u džaku, pa je vrh planine na koju gura kamen baš u magli.
To da su njegovi mentori Begristajn i Sorijano očekivali da će se on prilagoditi je van pameti, Gvardiole i Van Galovi ovog sveta uklapaju činjenice u filozofiju, poput Hegela. Bolje rečeno, žrtvuju ih...
Na žalost, fudbal ume da prezre sholastiku, pa recimo, ako imate Sterlinga, zeca koji kao u bajci uvek gubi bitku od kornjače, ili Stounsa koga bi u trećoj italijanskoj ligi posle ovakvih partija stalno optuživali da prodaje utakmice, jasno zbog čega praksa stalno tetura i podriguje u Pepovim fudbalskim teorijama.
To da je imao nesreću da se Kompani povredi je argument dostojan Boldrika, Belgijanac ne pamti kad je bio zdrav. To bi isto bilo kao da kreneš na reli Pariz-Dakar "jugićem" od trideset ljeta i čudiš se što si se nagutao prašine na startu.
Nije to u pitanju, jednostavno nema alternativnog plana, nema zadnjih vrata u ovome što je trebalo da bude vešta kopija Gaudija. Ti izlaziš svake nedelje godinama sa istom idejom i čekaš da individualni kvalitet potvrdi tvoj put. Ali, ni Bajern, ni Siti, nisu ni do kolena Barseloni sa početka decenije, okolnosti su se promenile, Gvardiola je ostao isti, arhaičan, da ne kažem prašnjav.
To što su dali šest golova i ispali ne znači ništa, Monako ima centralne bekove kvaliteta Sampdorije, sva nevolja za ovaj talentovani tim nastala je u Engleskoj, u prvoj utakmici, kada su shvatili da igrači takvog kvaliteta ne mogu da na ovom nivou igraju po automatizmu, odnosno bez velikih kikseva. I isto se videlo juče u onih pola sata kada ih je Siti rasturio. Ne, to nije dokaz klase Pepovog tima, samo odsustvo iste u poslednjoj liniji rivala. Ozbiljniji, iskusniji tim bi Siti izbacio u prvom meču.
Logično je pretpostaviti da će Pep nastaviti da menja sve oko sebe. Samo, nije sam na pijaci, nije ni prvi do tezge. Postoje i ostali ozbiljni žderači novca sa Istoka, i tu su se okolnosti promenile.
Gvardiola će ostati isti, i ono što bi neki nazvali doslednošću može da se posmatra kao sviranje violine dok voda provaljuje na gornju palubu Titanika.
Drugim rečima, muzika u Pepovom fudbalu ne služi ničemu...
