Izvor: Radio Slobodna Evropa, 28.Jun.2015, 14:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Paunović za RSE: Ponašaj se šampionski i pre nego što to postaneš

Entuzijazam, odgovornost i poštovanje svakog rivala – neophodni su uslovi za dostizanje najviših ciljeva, poput osvajanja titule svetskog šampiona. Recept je već dokazan u praksi pošto ga je primenio Veljko Paunović, 37.-godišnji selektor omladinske reprezentacije Srbije koji je svoje fudbalere predvodio do titule svetskog prvaka. Gde crpi nepresušnu veru u uspeh, kako je „utrenirao“ šampione, kako protiv huligana u sportu i hoće li fudbal stati na zdrave noge, Paunović >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Slobodna Evropa << govori u intervjuu nedelje RSE.

Veljko Paunović: Pre svega, mislim da je jako bitno da svi imamo i radimo na vrednostima, da ih postavimo od samog početka. Te vrednosti treba da budu univerzalne vrednosti, u saradnji i u funkcionisanju bilo kakvog tima, u odnosu među ljudima. Radi se o poštovanju, odgovornosti, entuzijazmu za zajednički život i zajedničke ciljeve. To obuhvata eventualno sve. Ako želimo, onda sigurno sa ove tri vrednosti mnogo toga možemo da postignemo. Lista vrednosti, koje se nadograđuju na sve to, je ogromna. Proizišli su iz dugotrajnog projekta i kontinuiteta koji smo imali za ove tri godine. Na svakom okupljanju smo nadovezivali i postavljali nove zahteve i nove ciljeve.

Veljko Paunović: Momci dele sve ove vrednosti koje sam spomenuo. Zajedništvo između njih je ogromno i oni su generacija koja je već dugo zajedno. Sa njima sam tri godine, pre toga je bio selektor Nenad Sakić. To zajedništvo proizilazi upravo iz toga, iz jednog dugotrajnog rada, selektiranja, postavljanja sistema vrednosti i sistema tehničko-taktičkih zahteva koji su bitni za nas.

Veljko Paunović: Prevashodno smo mi u stručnom štabu imali veliku inspiraciju da to prenesemo kao jednu od ideja, ali ne kao pritisak, koji bi ti momci trebali da imaju. Oni nisu živeli u toj zemlji, ne znaju šta je to značilo tada. Tražili smo jedan model, koji su imali i druge reprezentacije, koje su uspele da budu šampion sveta. Mi smo ga našli u našim ljudima.

Objektivno, onda smo bili velika država i država gde smo imali vrednosti koje su nas odvele tako daleko. Pokazali smo im snimak, već na prvom okupljanju, gde pričaju oni. Peđa Mijatović je govorio da su se radovali svakom okupljanju - to je entuzijazam. Rekao je da su ginuli jedan za drugog na terenu - to je odgovornost. Dodao je da su poštovali svakog rivala. Tako su došli do kraja. To su tri osnovne stvari. Bukvalno su se držali toga i to nikada nisu ispuštali.

To ističem i ponavljam. Ne treba zaboraviti i zajedništvo u svemu tome, integritet. Sve su to stvari koje trebamo da naglasimo kao jako važne u pravljenju tima i pravljenju šampiona. Svakako da šampion mora da se ponaša kao šampion i pre toga što postane šampion. To je poenta.

Veljko Paunović: Ne slažem se. Mislim da je na prvom mestu Fudbalski savez jer me je i doveo. Zaposlili su me u Fudbalskom savezu, prvenstveno Savo Milošević, Mitar Mrkela, direktor sportskog sektora, i Zoran Laković, generalni direktor i predsednik. Svi su me podržali, kao i skupština. Zasluge su po hijerarhiji, polazeći preko mene i mog stručnog štaba. To su ljudi koji su danonoćno radili. Ne govorim samo o svetskom prvenstvu. Oni su se bavili analizama i pripremama, kako protivnika, tako i nas samih i individualno naših igrača. Radili su na tome - šta možemo da im ponudimo, da oni budu bolji.

Veljko Paunović: Na prvom tom okupljanju, ne samo da smo im pustili taj video, nego smo im predstavili upravo igrače koje ste naveli - zlatnu čileansku generaciju. Šta je značio taj uspeh za njih? Oni su iz toga napravili sjajne fudbalske karijere. Oni su postali prvaci sveta i svi su posle napravili uspeh u profesionalnim karijerama, ali ne samo tada, nego i kada su završili karijere. Davor Šuker je predsednik hrvatskog Saveza, Peđa Mijatović je bio direktor Reala.

Postoji bojazan. Ne mogu da kažem da strahujem, ili da se brinem, ali verujem da oni to mogu. Znam da postoji mogućnost, ali verujem da momci trebaju da budu svesni da sve ovo, što su stekli na ovaj način, nisu stekli slučajno. Stekli su pridržavajući se ovih stvari koje sam spomenuo. Svega toga treba da nastave da se pridržavaju jer sasvim je normalno da, ukoliko izađu iz ovog formata, mogu da idu nekim putem koji ih neće odvesti tamo, gde mogu da stignu.

Veljko Paunović: Rekao bih da smo mi imali jednu iskru varnicu koja je bila pre dve godine, posle osvajanja evropskog šampionata u Litvaniji, sa selektorom Drulovićem. Ta varnica je trebala da zapali potencijal koji je naša zemlja oduvek imala. Posle ovog uspeha, opet postoji odličan preduslov da se ujedinimo. Mislim da je zajedništvo, ono što nam je nedostajalo.

Naša poruka na svetskom prvenstvu je bila upravo ta. Bilo je momenata kada je neko želeo da se istakne iz grupe, a to su momenti kada nam je možda i izmicala utakmica iz kontrole. Zajedništvo, pretočeno u fudbal, znači da kada imamo loptu, zajedno napadamo, ja tebi dodam, ti meni vratiš, osvojimo prostor koji treba da rešimo svojim talentom. Onda zajednički damo gol, kako god da se to zove.

U našoj reprezentaciji, naša dva najbolja napadača, Šaponjić i Mandić, su postigla pet golova i mi smo prvaci sveta. Mađari su imali jednog igrača, koji je dao pet golova, kao i Ukrajinci, ali oni nisu prvaci sveta. Raspodelili smo uloge, raspodelili smo i učinak. Na kraju smo svi zajedno pobedili. To je zajedništvo - guranje u istom pravcu.

Podrška infrastrukturi je jako potrebna našem fudbalu, to je naš najveći problem. Mislim da naši ljudi nisu svesni koliko je bitno da tereni budu po modernim kriterijumima, da bi smo mogli normalno da radimo. Naravno, i svi ostali materijali i sve ostale infrastrukture koje su potrebne, da bi smo mogli da od igrača tražimo svetski nivo igre. To bez infrastrukture ne možemo.

Veljko Paunović: Za mene je jako bitno da sam preneo momcima moje mišljenje. Takođe sam kao mlad otišao, i napravio grešku, ali sam se izborio i opstao. Uzeo sam teži put i uspeo sam da uživam u fudbalu kroz svoju karijeru.

Njima savetujem da naprave projekt svoje karijere, sa svojim savetnicima, sa ljudima koji ih vode, da li su to roditelji, menadžeri ili prijatelji. Oni moraju jasno da znaju da li im se taj projekt sviđa. Moraju da znaju gde žele da igraju, kako žele da igraju. Uvek u svom projektu treba da imaju A reprezentaciju. Oni su sada maturirali omladinski fudbal na najbolji mogući način. Ako naprave projekt svoje karijere i taj projekt im se sviđa, onda moraju da se bore i moraju da budu svesni da svoj projekt stalno moraju da osvežavaju, da stalno moraju da se bave svojim telom, svojim mentalitetom, svojim načinom života, jednostavno da prihvate fudbal kao stil života koji u svakodnevnici mogu da sprovode i da uživaju u njemu.

Veljko Paunović: Seniorski nivo, A reprezentacija, je mnogo teži nivo. Mnogo je ozbiljniji nivo po pitanju očekivanja, po pitanju organizacije. U seniorski nivo sve reprezentacije ulažu najviše. Mi treba da shvatimo da smo mala zemlja. Nas je sedam miliona. Ne možemo da se poredimo sa Nemcima ili Brazilcima, ali imamo talenat. Naša očekivanja su jednaka tome. Mi možemo, kao što se sada desilo, da napravimo uspeh, ali moramo taj uspeh strpljivo da čekamo. Za to je potrebno vreme. Fudbal je izvanredna igra, koja svakome daje, ali konstantno su nam u startu očekivanja velika.

Veljko Paunović: Svi igrači idu i u diskoteke i na splavove, i u Španiji i u svim drugim zemljama. Sve je pitanje količine i načina na koji se to radi. Svi ljudi vole da se provode i svi vole da se zabave. Sve je to normalno, samo treba naći momenat.

Veljko Paunović: Kada smo bili na svetskom prvenstvu, postavili smo jedan sistem da, kada god smo imali neku situaciju ili problem, mi smo samo vadili naše bazične vrednosti. Analizirali smo gde to spada, da li u poštovanje, odgovornost, šta smo prekršili. Na taj način smo dobijali odgovor na sve.

Veljko Paunović: To nije lako. To je borba. U reprezentaciji je lakše raditi jer ako se ne drži toga, možeš da ga promeniš istog trenutka. Na svetskom prvenstvu smo imali nekih situacija, koje sam detektovao u ranoj fazi, kada nisam bio zadovoljan onim što smo prevashodno pokazivali. U pitanju je bila odgovornost nekih ljudi. Rekao sam da neću dozvoliti nikome da to pokvari. Nikome, i po cenu toga da se neko vrati kući. To važi i za ceo stručni štab. To je kao u porodici. Napravili smo jedan porodični ambijent, u smislu da se zna ko je tata, ko je mama, ali nismo nikada nikoga prisiljavali ni na šta. Poštovanje je uvek bilo prema svima, ali smo tražili, i odgovornost i entuzijazam, za sve naše ciljeve. Štitili smo poverenje koje je proizlazilo iz takvih stvari.

Ovo sve zvuči možda previše idealno, ali uopšte nije tako. Ima puno borbe i puno situacija gde čovek mora jednostavno da se adaptira, da bude tolerantan. Tolerancija je još jedna vrednost koja nam je bila jako bitna, pogotovo na takmičenju od trideset dana, gde smo svakodnevno zajedno. Sasvim je normalno da negde neko nekome zasmeta, ili dosadi iz bilo kog razloga. Tolerancija je ta koja mora da postoji.

Veljko Paunović: Cilj je da to iskorenimo i da se to više ne dešava. I za sve u životu - postaviš sebi cilj i pitaš se kako doći do njega. Trebamo napraviti projekt i za to. Moramo bar pokušati ponovo nametnuti neke navijačke metode, gde treba fokusirati svu tu energiju na svoj tim.

Veljko Paunović: Mislim da za to sada ne postoje baš idealni uslovi.

Veljko Paunović: Mislim da je privatizacija dobra ali treba naći pravi model. Kada neko ulaže svoj novac, on traži da se taj novac njemu i vrati na neki način. Taj finansijski sistem kod nas još uvek ne postoji i nije jasan. Ide se u smeru da nisu tu baš uvek čiste radnje. Kako to ko tumači, ne znam. To upravo proizilazi iz toga što nisu jasni projekti. Nisu jasne stvari - čije je šta, ko je i kako je, odakle dolazi, gde ide. To su stvari koje treba da se razjasne kroz jedan model funkcionisanja, koji već postoji.

Ne treba da izmišljamo toplu vodu. Samo treba da pogledamo tamo gde to funkcioniše i kako se to radi. Jednostavno da putujemo, da pitamo, da razmenjujemo informacije. Ali, ako nemamo volju da to sprovedemo ovde, onda nema potrebe za tim.

Veljko Paunović: To je sigurno rešenje za ceo region. Iz toga razloga mislim da treba da se predstavi projekt sa UEFA-om i da se nađe model kako to može da funkcioniše.

Veljko Paunović: Siguran sam da i za to postoji rešenje, nemoguće je da ne postoji.

Veljko Paunović: I Savo i Mrkela su jedni od najzaslužnijih za ovaj uspeh. Jako mi je krivo što se to desilo, pogotovo zbog toga što smo mi na svetskom prvenstvu poslali poruku zajedništva. Sada dolazimo ovde i tog zajedništva nema.

Veljko Paunović: To ja ne znam. Mi nismo bili ni svesni. Savo i Mitar nisu hteli time da nas opterećuju, hteli su da puste momke da proslave, zaista ono što su zaslužili. Moje ljudsko, moje lično mišljenje je da je poruka zajedništva, koju smo mi poslali na svetskom prvenstvu, u ovoj situaciji bila svakako poljuljana.

Veljko Paunović: Mislim da se konkretno stvari menjaju, ali potrebno je vreme. Generacije, koje su do sada u omladinskom fudbalu pokazivale sve uspehe, koje smo imali u poslednje vreme, će ubrzo postati A reprezentativci. Održati taj nivo zahteva odnos o kome smo pričali tokom cele emisije. Iza ovih generacija će doći još mnogo dobrih generacija. To je ono što će jednog dana da preovlada.

Zbog toga verujem, ne predviđam, ne kladim se, da možemo da imamo evropske šampione u seniorskoj konkurenciji u narednih desetak godina. Sada treba da se radi. Mora da se pojavi iskra i varnica koja treba da zapali potencijal našeg fudbala, da bi se ovo ostvarilo.

Nastavak na Radio Slobodna Evropa...