Izvor: Sportski Žurnal, 19.Mar.2013, 13:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

POGLED: Dva lica Igora Štimca

Piše: Zoran STOJADINOVIĆ
(FOTO: N. Negovanović)
Zagreb, dan prvi po fudbalskom računanju vremena. Može li kiša da ohladi usijane hrvatske glave uoči – za njih povijesne, za nas odlučujuće utakmice u kvalifikacijama za odlazak na fudbalski karneval u Rio?!
Igor Štimac je svoju odavno ohladio. Pred selektorom Hrvatske, kamere i objektivi fotoaparata kao da provociraju osmeh koji bi trebalo da odslika reči o silini njegovog tima. >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal <<
Hrvatski novinari kao da ne smeju ništa da ga pitaju, a kad srpski preuzmu inicijativu, Štimac se vraća u štoperski stav i kratkim odgovorima, da ne bi napravio grešku, izbegava eventualni kiks zbog kojeg je na stubu srama već visio Zdravko Mamić.
Samouverenost Igora Štimca, Nikice Jelavića i Vedrana Ćorluke koji su se juče pojavili pred medijima neodoljivo međutim podseća na raspoloženje Hrvata iz 1999. godine.
Srbija je danas ipak ozbiljno hendikepirana – za Hrvatsku neće braniti Ladić, a i domaćini su, bar tako tvrde zagrebački taksisti naučili lekciju o nacionalističkoj euforiji.
I zaista, izuzev na Kraljevcu gde je u šumi van domašaja običnih smrtnika u hotelu AS smeštena hrvatska reprezentacija, nigde u Zagrebu ne može da se nasluti da bi koliko za tri dana ovde trebalo da se vodi pravi fudbalski rat u kojem će Štimac ili Mihajlović postati pukovnik ili pokojnik…
Maksimalno je selektor Hrvata opušten bio i posle oficijelnog sureta sa novinarima. Umesto odgovora na pitanje da li mu na bilo koji način dešavanja oko Zdravka Mamića remete atmosferu i kako gleda na ceo slučaj – odgovorio je sa ,,Ne,, i kontrapitanjem: ,,remeti li nešto vama to”…
Postalo mi je jasno zašto su se pre dve decenije jedan naspram drugoga narogušeni našli baš Igor Štimac i Siniša Mihajlović, a hrvatski kolega dopunio je sliku:
– Da ste ga to pitali na nekom drugom mestu i da nije selektor, već bi bio u klinču sa vama. Sad je suzdržljiv… Da, on to definitivno smatra provokacijom…
Priđoh Štimcu iako me je neodoljivo u tim trenucima podsećao na Jensa Jeremisa, reprezentativca Nemačke iz recimo 1998. godine…
Predstavih se, a on reče – ,,znam” i prijateljski me uhvati za ruku… Na tvrdnju da nisam imao želju da ga isprovociram, uzvratio je ovog puta uz onaj prepoznatljivi osmeh:
- Ma znam…. Nego, šta da ti kažem… Nema glupih pitanja, samo odgovori mogu biti glupi…
Otvoren i srdačan, Štimac definitivno nije onakav kakvog ga Srbi pamte kao igrača… Reče i da je dozvolio reprezentativcima da ih obilaze devojke i supruge u hotelu, čak i da odlaze do grada sa dozvolom.
- Sve je to ljudski, zar ne… Ali pravila moraju da se znaju, nema kašnjenja, nema samovoljnog udaljavanja…
Nekoliko minuta kasnije definiciju transformacije ponudio nam je najveći gospodin hrvatskog fudbala – direktor svih reprezentativnih selekcija Zorislav Srebrić:
- Zanimljivo je da treneri koji su nekada bili nestašni danas postaju zagovornici najčvršće discipline i poštovanja propisa. I čude se kako je moguće da igrač na primer kasni… Eh da su ranije sazreli…
Pogledaj vesti o: Fudbal

Nastavak na Sportski Žurnal...