Izvor: Sportski Žurnal, 24.Dec.2013, 00:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

PISMA IZ SANTJAGA: Zona brzih ruku

Fudbal je najvažnija sporedna stvar na svetu, pa tako i u Čileu, ali i rukomet se prati u prelepoj južnoameričkoj zemlji. Doajen sportskog novinarstva, Pavle Erceg, iako je u dalekom Santjagu, pomno prati sva dešavanja na Svetskom prvenstvu u  Srbiji.
Život teče dalje, nije planeta Zemlja prestala da se okreće, jer nisu Srpkinje postale planetarne šampionke.
Preksinoć ih je tešio >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << i utešio vidim na sajtu Žurnala Miroslav Ilić, sinoć su bile na balkonu Skupštine Beograda, za mene Kapiji pobede srpskog sporta.
Zaslužile su dubok poklon i poštovanje, vicešamionke su sveta i to je veliki, grandiozan uspeh.
Kopka, ipak kao živa rana, kako ne pobediše Brazilke ni uz podršku 19.463 navijača, pa što propustiše takvu jedinstvenu, (uz epitet istrorijsku) priliku?
Prava prilika je za mene bio meč u Čairu! Toliko promašaja, toliko slabih, ishitrenih šuteva i Brazilke su prosto dobile krila. Mogle su tada Srpkinje da ih lako pobede i „skrajnu”.
Međutim, u zlata vrednoj reprizi, ostali su nam pre svega ključni bekovi u psihološkom bunaru i pošteno je naglasiti ,zona im je bila bolja i bržih ruku!
Nije ni naša bila slaba, mada poroznija, ali nove šampionke sveta su igrale modernije! Nisu samo zatvarale prostor, ili ekspres izlascima remetile nam igru, već su bile daleko usmerenije na drsko otimanje lopte iz ruku.
Mislim da je to bilo po „crvene” kobno, kada se broje neuspešni napada, neuspešni šutevi debelo padaju u senku silnih „famblova”, poslužiću se rečnikom NFL.
Nastojao sam u minule dve nedelje da stručna viđenja budu pokrivena sa lica mesta, kao i da se ne bavim pojedinačnim učinkom, želeći da uspostavim neku vrstu komunikacije i sa reprezentacijom, ponavljajući istu poruku,sve zavisi od vas i vašeg stanja duha.
Znam da su pametne devojke i ne haju mnogo za novine i ostale medije, to je bio moj stav i toliko.
Prinuđen sam na izuzetak, izazvan sastavom prve sedmorke, inače ne hajem mnogo za te izbore po pravilu obeleženim „diplomatijom”, ali da Katarina Tomašević ne bude izabrana za prvog golmana, smatram čistim bezobrazlukom.
Nije sve u broju odbrana, uporediti treba samo kakve je muke imala Arenhart sa našim napadom i šta je sve branila Katarina, održala nam je zlatnu nadu i odbranama „dramatizovala” finale do žestokog kraja mogu li opet, da se radujem izboru Damnjanovićeve?
Kako već prililiči i decenijama glorifikovana srpska gostoljubivost i organizacija velikih sportskih događaja i ovog puta je obasuta bujicom komlimenata i pohvala.
Baš prija, meni ostaje rebus, kakav je uticaj toliko hvaljenih domaćina na delegiranje sudija? Bilo je pogrešaka i sa moje  privremene hemisfere.
Pod jedan, znao sam da imaju perspektivu kao pripadnice velike zemlje i sportske nacija, nisam imao predstavu koliko su napredovale i priznajem potcenio sam Brazilke.
Možda sam više pogrešio ne uzimajući u jednačinu prognoza kvalitet Mortena Snoubeka. Trenera, misionarskih vrlina, posvećenog da eksplozivnim pulenkama ulije u igru sistem pa i filosoviju Evrope (kolevke rukometa) stvorivši tako onaj presudan atom kvliteta za osvajanje sveta.
Treba se samo orisetiti scene sa malog ekrana, Bošković šeta i čeka igračice, Snoubek ih drži na okupu kao da nije poluvreme, nego tajmaut ekipe sa minusom na semaforu!
Brze ruke, jaka klupa, psihološki plusevi i  nama, srebro, veliki dokaz kvaliteta, imajući na umu opšte stanje rukometa u Srbiji i čudo u malom!
Talenti se još uvek rađaju i tek sad počinje pravi posao RSS, a „orlice” su visoko, visoko poletele iz senke, ima i toga u budžetima sportskih asocijacija, rodne neravnopravnosti!
Pogledaj vesti o: Fudbal

Nastavak na Sportski Žurnal...