Izvor: Sportski Žurnal, 26.Jan.2014, 02:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

PISMA IZ SANTJAGA: Žica ili trofeji

Fudbal je najvažnija sporedna stvar na svetu, pa tako i u Čileu, ali i rukomet se prati u prelepoj južnoameričkoj zemlji. Doajen sportskog novinarstva, Pavle Erceg, iako je u dalekom Santjagu, pomno prati sva dešavanja na Evropskom prvenstvu u  Danskoj.
Ulrik Vilbek ili Klod Onesta? Obojica imaju po dva zlatna pojasa sa poslednje četiri evrosmotre, prvi put u direktnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << okršaju za titulu.
Karte su podeljene, svi se slažu, Ekspert i domaćini su neprikosnoveni favoriti, uz jedno neveliko ali, prednost svog terena iskoristili su jedino Šveđani. Ubrzo im je presušio potok medalja!
Mogu li trikolori da ipak ispolje moć olimpijskih šampiona,
videćemo danas. Landin ili Omeje, Karabatić, uz pomoć protivnika gravitacije letećeg Lik Abaloa, ili Mike Hansen i Knudsen u polju?
Igrački nijedna strana nema jasnu prednost.
Trijumf nad svetskim prvacima bi trebalo da donekle uteši naše
zapadne komšije, smatraju da su im sudije i Landin oteli finale!
Goluža je to izjavio, dodavši “da su on i igrači živeli kao životinje”, jer su Danci sve činili da poboljšaju šanse i ispada, smanje troškove.
Nije tema profit, ni sportski ni materijalni, ni zapadnobalkanska gostoljubivost, nego nešto treće, naglasio je da stoji iza svake reči, kao dvostruki olimpijski pobednik!
Otvorivši mi tako prostor za moja razmišljanja o tome kako se rađaju veliki rukometni stratezi? Da li je u pitanju neka urođena žica, ojačana strašću prema rukometu, ili uspešne vojskovođe nastaju od igračkih veličina? Iskustva su raznolika, pada u oči da osim Goluže, nisu bili nikakve veličine na terenu ostala trojica selektora polufinalista!
Prelistao sam na brzinu sastave stručnih štabova ostalih učesnika EURO 2014 i kakve su velike zvezde u ulozi selektora ostale u senci.
Imena da se smrznete, koliko imaju osvojenih trofeja recimo Stafan Ulson i Ola Lindgren, ili Oleg Kulešov kod Rusa, Jurij Ševcov na klupi Belorusa, igračke trofeje imaju i Rimanov, Šveđanin Hedin na kormilu Norvežana, Čeh Haler, dok Austrijance vodi nekada čuvni bek Patrekur Johanesen, ili Orlove zlosrećni Vladan Matić, koga krase istina samo bronzani trofeji, pri čemu je riznica Dejana Perića bogatija.
Još nešto treba imati na umu, temelje velikih uspeha nisu udarale zvezde, zar su to bili Vlado Štencl, Nikolae Nedef, ili Bengt Johanson? Šahovničare je odveo na stazu nesumnjivih uspeha Lino Červar, do tada ga nije tukao glas jakog stručnjaka, ali je bio poslanik HDZ, ponekad stranačka rešenja nisu promašaj!
Vilbek je dugo slovio za entuzijastu u prvom redu, Onesta je nasledio Konstantinija, Valero Rivera je Kadenasu ostavio breme svetske titule.
Dilemu, žica talenta ili igrački format malo mi zamućuje Vladimir Maksimov, posedovao je i jedno i drugo. Kao i naša iskustva, Bilo je i ranije selektorskih vrteški, nabrojaću drugi put o koliko sam prvih trenera reprezentacije pisao, dok nisu došli minhenski junaci, Pokrajac, pa Živković, uz napomenu da je iz Seula doneo Arslanagić olimpijsku bronzu, bilo je zlatnih i još šaka medalja u njihovoj režiji.
Nastavili smo, ne baš sistematski da od igračina stvaramo selektore, Vuković je stigao u Kombank areni do srebra, ali kao da je ta “šabačka linija” iscrpena?
Veliki selektori se (ne) rađaju, treba ih samo izmisliti i izabrati. Moje guslanje kao da ne ide u prilog velikim igračkim autoritetima, ali mi pada na pamet jedna izjava  supertalentovanog i super neobuzdanog Vuje iz njegovih igračkih dana – šta je trener, igrači ga vode, ne može da bude odigrano, ništa što mi na terenu, prvo ne izmislimo! Možda ne prenosim od reči do reči, ali je ekcentrični Vuja, nažalost, ostao samo veličina sa loptom u ruci.
Toliko u danu predaha za gigante rukometa i čekanja na dve velike
bitke i iščekivanja žreba za Katar i poteza RSS. Sad malo i zalaganja za promene, neće li više da “dva lica traže pisca”? Budu li, nekome ne gine propast, funkcionerima ili srpskom rukometu…
Pogledaj vesti o: Fudbal

Nastavak na Sportski Žurnal...