Izvor: Sportski Žurnal, 25.Jan.2014, 02:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

PISMA IZ SANTJAGA: Sveto trojstvo

Fudbal je najvažnija sporedna stvar na svetu, pa tako i u Čileu, ali i rukomet se prati u prelepoj južnoameričkoj zemlji. Doajen sportskog novinarstva, Pavle Erceg, iako je u dalekom Santjagu, pomno prati sva dešavanja na Evropskom prvenstvu u  Danskoj.
(FOTO: ehf-euro.com)
Postoji li u modernom rukometu sveto trojstvo, kako u Srbiji verujemo i dan danas kao receptu >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << za vrhunska dostignuća – jak klub, jaka liga, jaka reprezentacija?
Više nego poželjno, čak idilično stanje stvari, kao i vremenima kad je Metaloplastika drmala Stari kontinent.
Kako međutim, danas  izgleda evropski ( čitaj i svetski) rukomet, trojstva ima i nema! Kad krenemo od liga, odskaču za dva koplja nemačka i španska, potvrđuje to i Liga šampiona, po pet titula osvojili su u poslednjih deset godina, klubovi iz ove dve zemlje!
Dakle, jaka liga i jak klub se uklapaju o predstavu o preduslovu svih uspeha. Bilans medalja, bar u evropskom teatru, baca sasvim drugo svetlo, klupske prvake nemaju ni Francuzi, ni Danci ali ih to ne ometa, naizmenično osvajaju zlatne!
Sinoć smo saznali imena finalista, slika o činjenici da nije sve jakom klubu ili ligi, nije izmenjena. Uslov svih uslova za vrhunske domete su igrači!
Talenat i dobra škola su prvi preduslov da odgajite asove, naš primer to najbolje dokazuje, ni kluba ni lige za poštovanje bar sličnom, kakvo nam uživaju reprezentativci i posle danskog hoda po mukama!
Jak klub, možemo samo da sanjamo, odavno su najpoznatiji postali visokobudžetni međunarodni ansambli! Bez obzira kako će biti raspoređene medalje, znate li gde će ih igrači poneti?
Pari Sen Žermen sa devet i Hamburg sa četvoricom igrača iz selekcija u polufinalu prednjače, Barselona je tek treća sa trojicom, slede Kjelce, Šamberi, Nekar Leven, Kolding Tuluz…Rasuti, ali kad se okupe, krize igre nema.
Nema zdravih finansija ni za kvalitetnu ligu, mnogo zlehudih sredstava ode na službena lica… Ostaje samo reprezentacija i zagonetka, kako nam naše klupske zvezde rasejane po kontinentu ne uspevaju da održe nivo u crvenim dresovima?
Pomenuh talenat, ima ga u Srbiji i dan danas, kako stojimo sa školom? Sudaraju li se naš sistem igre državnog tima sa načinom igranja evropskih klubova, možda nam to sapliće Orlove?
Nekad smo bili uzor, danas bi kao da prekopiramo valjda skandinavski rukomet, stalno ista priča, jaka odbrana, laki golovi iz kontre, zar je to sva mudrost rukometne igre?
Šta ćemo sa činjenicom da su protiv Danske tri mediteranske ekipe! Ne treba se nijednoj školi priklanjati.
Vreme je da ozbiljno sednemo u skamije proučimo i proberemo dabre elemente igre od drugih, ne bi li ponovo postali uzor i inspiracija.
Vidim kako će struka dobiti reč, mrka kapa – Prvo formiranje komisije, pa čekanje Matićevog izveštaja, baš je Pokrajac ubo u neksus krize, sve je kao i pre – Ko zna, možda će žreb za Katar, ubrzati stvari?

Pogledaj vesti o: Fudbal

Nastavak na Sportski Žurnal...