Izvor: Blic, 29.Dec.2009, 14:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osnovano carstvo sa 400 dolara
„Fijat”, odnosno „Fabbrica Italiana Automobili Torino”, osnovan je 1. jula 1899. u Torinu, iste godine kada i fudbalski klubovi Milan i Barselona. Grupu investitora predvodio je vizionar Đovani Anjeli, bivši vojnik i gradonačelnik mesta Vilar Perosa, koji je u kompaniju uložio 400 dolara.
Ambiciozni Anjeli je iskoristio novac i moć lokalnih grofova i „Fijat” je danas najveći italijanski proizvođač automobila i šesti proizvođač na planeti. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Prvi model je bio „fijat 4HP”, poznatiji i pod imenom „3 1/2 CV”, koji je 1899. godine proizveden u osam primeraka. Automobil dugačak 2,3 metra i težak 700 kilograma pokretao je dvocilindrični motor sa vodenim hlađenjem, postavljenim pozadi, u kombinaciji sa manuelnim menjačem sa tri brzine. Zapremina agregata bila je 700 kubika, a snaga skromna 4,2 konja pri 800 obrtaja u minutu. „Fijat 4HP” je i pored maksimalne brzine 35 kilometara na sat trošio 8 litara na 100 kilometara. Ukupno su proizvedena 24 „fijata 4HP”, od kojih su „preživela” samo dva izložena u muzejima u Torinu u Dirbornu.
„Fijat” je nastavio da „izbacuje” nove i nove modele, a već 1908, devet godina od osnivanja, izvezao je prvi automobil u SAD. Kompanija iz Torina je brzo postala najveći italijanski proizvođač, da bi 1910. u gradiću Pakipsi, država Njujork, počelo sklapanje „Fijatovih” modela. U tom periodu, „Fijat” je postao omiljen među američkim bogatašima koji su plaćali između 3.600 i 8.600 dolara za italijanski automobil, dok je domaći „ford model T” koštao samo 850 dolara (cena iz 1909. godine).
Broj zaposlenih se sa početnih 150 povećao na 4.000 na kraju 1912. godine. „Fijat” je, pored automobila, proizvodio i kamione, autobuse, tramvaje, traktore i motore za avione i brodove. Početkom dvadesetiih godina prošlog veka, predstavljen je luksuzni „superfijat 520” sa, za to vreme, neverovatnim 12-cilindričnim motorom zapremine 6.805 kubika i 90 konja. „Fijat” je posle SAD počeo da se širi i u Evropi jer je u Italiji pokrivao 87 odsto tržišta. „Polski Fijat” je osnovan 1921. godine, a vozila se pod licencom proizvode i u Rusiji, Francuskoj, Španiji...
Legendarni „fijat 500 topolino” lansirane je 1937. i sa manjim kozmetičkim izmenama proizvodio se sve do 1955. godine. „Topolino” (Miki Maus na italijanskom) je pronašao više od pola miliona vlasnika, iako je u početku prodavan za 9.700 lira, što je bilo duplo više od planirane cene (5.000 lira). Naslednik „topolina”, još bez zvaničnog imena, trebalo bi da se proizvodi u „Fijatovoj” fabrici u Kragujevcu. Za sada se zna samo da će koristiti „A platformu”, zajedno sa „fijatom 500! i „pandom” i da neće biti duži od tri metra.
„Fijat” je za vreme Drugog svetskog rata, pod fašističkim režimom, morao da smanji proizvodnju automobila i da se okrene avionima, kamionima i oklopnim vozilima. Najteži udarac ipak je bila smrt osnivača Đovanija Anjelija (13. avgust 1866. - 16. decembar 1945. godine). Kompanija je sve do 1946. godine radila sa gubitkom, a nova vlast u Italiji je sklonila porodicu Anjeli sa čela „Fijata” zbog saradnje sa Musolinijevim režimom. Anjelijevi su se vratili tek 1963. godine kada je Đovanijev unuk, Đani postigao generalni menadžer.
Jedan od zaštitnih znakova „Fijata” je i model 600, kod nas poznatiji kao „zastava 750”, „zastava 850” i „fića”, koji se proizvodio u „Zastavinoj” fabrici u Kragujevcu. „Fijat 124” je izabran za evropski automobil 1967. godine, a vrednu nagradu kasnije su poneli i modeli „fijat 128” (1970. godina), „fijat 127” (1972), „fijat uno” (1984), „fijat tipo” (1989), „fijat punto” (1995), „fijat bravo” (1996), „fijat panda” (2004) i novi „fijat 500” 2008. godine.
„Fijat” je početkom godine za nula dolara kupio 35 odsto „Krajslera” kako bi sprečio propast američkog automobilskog giganta, koji je u srećna vremena proizvodio dva miliona automobila godišnje. Nova alijansa poslovaće pod imenom „Krajsler grupacija”. Za 20 procenata učešća u novoj firmi, „Fijat” će „Krajsleru” obezbediti tehnologiju za proizvodnju manjih, štedljivijih i ekološki čistijih vozila. Prvi čovek „Krajsler grupacije” je Serđo Markiona, bivši izvršni direktor „Fijata”.
