Izvor: Blic, 09.Mar.2012, 03:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odumiranje intelekta
Zašto ljudi žive u gradovima, naročito u velikim gradovima, osim što se tu rađaju ili nalaze sebi posao? Između ostalog i zato što na takvim mestima zadovoljavaju i svoje druge potrebe, recimo duhovne, ukoliko ta reč nije sasvim lišena značenja usled olake upotrebe. Jednostavnije rečeno, u velikom gradu živiš zato što se u njemu nalazi centralna, katedralna bogomolja, bar jedan veliki fudbalski stadion i teatar. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Ovde, žurim da kažem, neće biti reči o novcu, tačnije nedostatku novca, još tačnije, neće neposredno biti reči o tome. Pre je reč o potrebi – hm, duhovnoj? – da sa čitaocem podelim osećanje deintelektualizacije javne scene.
Pod intelektom ne podrazumevam ništa drugo do promišljanje čovekovog položaja u društvu, svetu, prirodi, među drugim ljudima, te, sledstveno, i ono što se naziva javnom debatom o ukupnosti egzistencije, bila ona kritički intonirana ili, pak, poetski obdelana.
Za duhovno-intelektualni razvoj čoveka neophodan je odnos prema religioznosti, prema umetnosti i prema igri. Otud ona tri infrastrukturna duhovna objekta koje sam pobrojao, uzimajući ih, dakako, kao metafore. To su mesta na kojima kvasa mogućnost intelektualne razmene.
Imam utisak, a to je možda samo osećanje, kako intelektualni diskurs zamire u prestonici. Na to utiče, bezmalo, sve: i besparica u pozorištima, i to što ne postoji časopis „Delo", na primer, i to što kafane ne rade posle ponoći. Pa i to na šta liči srpski fudbal, ili kako se ponašaju velikodostojnici. Ako se sve to svede na pokoju kolumnu, televizijske emisije u kojima se vrši prebrojavanje ideoloških (ne)istomišljenika u svrhu zabavljanja puka, i poneku tribinu kao demonstraciju moći neke od političkih opcija, onda, bojati se je, nema razloga za život u gradovima.
Pikaso bi, opisujući za njega idealan nedeljni dan, rekao: misa ujutro, korida u podne, bordel uveče. Izgleda da je ostalo samo ovo poslednje.
