Izvor: Blic, 09.Apr.2014, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odbrojavanje (64) - Mijatova prečka, slavlje Francuza i večna misterija o Ronaldu
Sve traume jednog fudbalskog detinjstva mogu da stanu u jedan momenat, kada je Mijat 29. juna 1998. godine pogodio prečku u Tuluzu protiv Holanđana. Ta prečka se i dalje trese, i vraća se u sećanja često kao noćna mora, kao podsećanje na našu ukletu fudbalsku sudbinu, koju najbolje opisuje Andrićev citat. "Čudno je, koliko je malo potrebno da budemo srećni, i još čudnije kako često nam baš to malo nedostaje".
Posle osam godina odsustva sa svetske scene, iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << SFRJ je izbačeno F, a Srbi i Crnogorci krenuli su u novi izazov. Imali su čemu da se nadaju fanatici, bilo je tu mnogo bivših šampiona Evrope, neki su je osvajali i dva puta poput Juge i Deja, a baš te godine je i Mijat podigao "klempu" kog je doneo Realu golom protiv Juvea.
I bilo je svega, sve je počelo Mihinim minimalcem protiv Irana, a nastavilo se ludačkom utakmicom protiv Nemaca. Od 2:0 do 2:2, od sjaja do očaja, pokazivanja Klinsmanu kako boli slobodan udarac, i kraja utakmice kad je Jens Jeremis šokiran jurio naše reprezentativce pokazujući im da ga je Miha pljunuo u usta, na šta je samo dobio Piksijevo nezainteresovano odmahivanje rukom.
Koga je bilo briga za to posle dva izgubljena boda, usledio je minimalac i protiv Amerikanaca, a onda - osmina finala. Da nismo prokockali dva boda protiv "pancera", išli bismo na Meksikance, a ovako - naleteli smo na "lale" i usledio je novi adrenalinski meč. Poveli su Holanđani preko Bergkampa, ali je Komljenović "iskopirao" sopstveni gol protiv Amerikanaca, da bi potom Aranda pokazao na belu tačku, kada se Jap Stam zaneo povlačeći Jugin dres.
Dalje znamo - Van der Sarov pad je izgledao kao beg od projektila, posle kog je lopta odskočila predaleko od gola. Zamrzeli smo zatim Edgara Davidsa, a još više prečku, koja je prva asocijacija na 1998. godinu, poslednju kad su majstori fudbala i virtuozi iz naše zemlje bili u zrelim godinama i kad su mogli da dotaknu zvezde.
No, da se vratimo na temu, nismo jedini igrali na Mundijalu, a ovo je bio prvi šampionat na kom su se nadmetale 32 selekcije, osam više nego u Americi 1994. godine. Po prvi put su timovi bili "primorani" da putuju, jer je svaki stadion bio namenjen za mečeve više grupa, a uvedeno je i pravilo "zlatnog gola" kojim je pobednik postajao tim koji u produžecima prvi postigne pogodak.
Bilo je to prvenstvo na kom je najmlađi pozvani igrač bio Kamerunac Samjuel Eto sa 17 godina i tri meseca, gledale su se bravure Zamorana i Salasa, Nigerijci su nas kupili šarmom i srčanošću, a imali su simpatije i zahvaljujući Bori Milutinoviću.
Svetsko prvenstvo 1998.
Domaćin: Francuska
Šampion: Francuska (prva titula)
Finale: Francuska - Brazil 3:0 (2:0)
Najbolji strelac: Davor Šuker (Hrvatska) 6 golova
Najbolji igrač: Ronaldo (Brazil)
Ukupno golova: 171 (prosečno 2,67)
Najefikasnija selekcija: Francuska (14)
Gledanost: 2.785.100 (prosečno 43.517)
Ko bi zaboravio Babajara, Vesta, Okoču, Oliseha, Babangidu... srušili su jednu Španiju sa 3:2 u spektakularnom meču, a u poslednjem kolu grupe viđen je filmski scenario. "Furija" je demolirala Bugare sa 6:1 i plakala - Paragvaj je pobedio Nigeriju, pa se španska selekcija oprostila od Mundijala.
Na drugoj strani, Rumuni su porazili Engleze za čelo grupe, a Hrvati su najavili da će biti hit prvenstva. Prvo su penalom savladali Rumune, a onda održali čas Nemcima sa 3:0. Uspeli su da povedu i protiv Francuza u Sent Deniju pred 76.000 gledalaca, ali je Lilijan Tiram rešio da odvede "trikolore" u finale.
Bilo je još uzbudljivih mečeva u nokaut fazi, Francuze je Paragvaj u osmini finala mučio do 113. minuta i gola Lorana Blana, a nezaobilazan je i meč večitih neprijatelja, Argentinaca i Engleza. Pogađali su Batistuta i Zaneti, na drugoj strani Širer i mlada nada Majkl Oven, a "gaučosi" su dalje otišli posle penala.
Sa setom smo gledali kako Holanđani krče put do polufinala, a to su učinili preko Argentine golom Bergkampa u 89. minutu, baš protiv Argentine. Sačekali su ih Brazilci predvođeni Ronaldom i Rivaldom, i penali su odlučivali. "Karioke" su bile nepogrešive u četiri serije, a Holandiju su razočarali Koku i Ronald de Bur.
Hrvati su prevazišli očekivanja i sa više elana su ušli u meč za treće mesto, rešeni da na prvom učešću potvrde istorijski uspeh bronzom. Doneli su im je Prosinečki i Šuker, koji je golom za 2:1 kaparisao "zlatnu kopačku", sa šest pogodaka. U finalu, Brazil je branio titulu protiv 80.011 igrača u Sent Deniju.
Do tada je dominantan bio Ronaldo, zasluživši titulu igrača šampionata, a zvezda finalne večeri bio je Zinedin Zidan sa dva gola, tačku na pobedu stavio je Peti, posle čega su Francuzi pobedi dali dodatnu simboliku - ostvarena je dva dana pre obeležavanja pada Bastilje, nacionalnog praznika.
Francuska je postala sedma selekcija koja je došla do "Zlatne boginje" posle Urugvaja, Italije, Brazila, Engleske, Nemačke i Argentine, a dok je slavila, svetska javnost se pitala: Šta se desilo sa Ronaldom?
Noć pred meč za titulu, otišao je na spavanje pod teretom očekivanja miliona Brazilaca da reši meč, doživeo je napad epilepsije, ne sluteći da će naći u moru mitova i teorija zavere.
"Ne sećam se šta se desilo, ali otišao sam da spavam, i doktor je rekao da sam imao napad koji je trajao 30 ili 40 sekundi", rekao je Ronaldo, uz kog je prvi bio cimer Roberto Karlos, koji je pozvao lekarsku ekipu.
Posle testova u bolnici, doneta je odluka da on ne igra i bio je van protokola za meč 72 minuta pre početka, što je promenjeno pola sata kasnije. Dovoljno da se poremeti ekipa, i da krenu glasine o sukobima u taboru Brazila. Pronosila se priča da Ronaldo ima problem sa skočnim zglobom, stomačnim tegobama, da je otrovan, da je imao "burnu noć"...
Selektor Zagalo je hrabrio podsećanjem da je Brazil bez povređenog Pelea bio najbolji 1962, ali je Ronaldo insistirao da igra. Nacija se pitala zašto je delovao odsutno i dekoncentrisano na meču, bilo je čak tvrdnji da je "Najk" kao sponzor insistirao da igra, ali, šta bi bilo koji drugi selektor uradio?
"Razmišljao sam da ostanem pri odluci da ga ostavim van ekipe. Ali rekao je da može igrati, i da nisam ubacio Ronalda posle takvih reči, bio bih na udaru još žešćih kritika", priznao je Zagalo.
Francuska je zasluženo slavila zahvaljujući silnoj želji pred svojom publikom i inspiraciji Zizua, a "Zuba" je ove besane noći zaboravio 2002. godine, kada je vodio ekipu do "Zlatne boginje". O tome, u narednom odbrojavanju posvećenom turniru u Japanu i Južnoj Koreji...
64...
Najčitanije SADA:
Pogledaj vesti o: Fudbal
