Izvor: B92, 03.Feb.2011, 23:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od fudbalskih bogataša do bankrota
Sindikat nemačkih fudbalera (VdV) alarmirao je javnost aktuelnim podacima o osiguravanju egzistencije igrača.
Prema tim podacima svaki četvrti profesionalac na kraju karijere bankrotira ili je prezadužen.
"Oni znaju da jure prema zidu, ali oni ne koče!", tim je rečima predsednik VdV-a Ulf Baranovski zaprepastio nemačku javnost i razbio uvreženo mišljenje o fudbalerima koji na kraju karijere imaju podeblji račun u banci, uz nekoliko sportskih automobila u garaži, komforne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u Minhenu, Berlinu ili Frankfurtu.
"Između 20 i 25 odstoo svih profesionalaca nakon fudbalske karijere ili je prezaduženo ili je bez prebijene pare", rekao je Baranovski.
Kako je Baranovskin naveo, njihova egzistencija zavisi od pomoći države, socijalnih davanja, ili supruga, naravno ukoliko one uopšte rade.
"Zato mi našim članovima preporučujemo da ne kupuju skupe automobile već da ulažu u obrazovanje. Kad-tad dođe 'dan X', a svako zna da na fudbalskom terenu samo jedan jedini prekršaj može značiti 'dan X'", rekao je Baranovski o mogućnosti da teška povreda u tren oka prekine sportsku karijeru vrhunskih fudbalera i dovede u pitanje njihovu egzistenciju.
Prema informacijama Udruženja profesionalnih fudbalera, samo je oko deset odsto nemačkih vrhunskih igrača tokom karijere zaradilo toliko novca da ne mora da brinute za 'stare dane'.
Razlike u primanjima u nemačkom profesionalnom fudbalu su drastične pošto je profesionalac svaki igrač koji ima ugovor s nekim klubom iz prve, druge ili treće lige, a klubovi po pravilu ne objavljuju primanja igrača.
Poznato je, međutim, da nižim ligama gde ne nastupaju profesionalci mnogi igrači mesečno dobijaju maksimalno 400 evra i to pod uslovom da su klubovima non-stop na raspolaganju.
Najbolji igrači iz Bundeslige godišnje zaraduju i po nekoliko miliona evra, ali su oni manjina i nisu predmet briga VdV-a. Brige sindikatu pričinjavaju igrači kojih je najviše i čije godišnje plate iznose možda i po nekoliko stotina hiljada evra.
"To je na prvi pogled mnogo novca koji je kriv za to da igrači počnu da žive na visokoj nozi i ne štede za vreme nakon profesionalne karijere. Ili imaju loše savetnike. Novac razbacuju investirajući ga preko sumnjivih finansijskih savetnika, mnogi se jednostavno ne brinu dovoljno oko finansijskih aspekata", objasnio je Baranovski, dodajući da su čest problem i roditelji igrača, "Klubovi umeju da im prodaju iluzije koje nije moguće ispuniti. Pogotovo mladi roditelji veruju da će baš njihovo dete jednog dana postati superzvezda. To zaista postigne samo nekoliko igrača".
Sindikat nemačkih igrača opominje da nije pametno sve karte u karijeri staviti isključivo na fudbal. Potreban je i plan B, pre svega dobro obrazovanje, kako bi u slučaju potrebe egzistencija mogla biti osigurana i na radnom mestu koje nema veze sa fudbalom.
Minhenski Bajern je jedan od boljih primera što se toga tiče, jer se oduvek brinuo oko svojih bivših zvezda. Bajern sarađuje sa jednom poznatom gimnazijom u blizini klupskih prostorija, u kojoj je, kao primer, maturirao nekadašnji golman tog kluba Mihael Rensing, sada član Kelna.
"Kod nas je najvažnija škola, pa tek onda fudbal", tvrdi Horst Šmidbauer, koordinator gimnazije za saradnju s vrhunskim sportistima, "Život nakon fudbala je duži nego sama fudbalska karijera!".
