Izvor: Kurir, 02.Jul.2010, 14:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ORAO PAO
I srušiše se lepi snovi naši. Pade orao u naletu na kengura. I molismo se mi u Srbiji, al’ aboridžinska magija beše jača. Kako drugačije objasniti da lopta neće u gol. I neće. I neće. Kaže trener Radomir Antić: „Ne pobeđuje uvek ekipa koja je bolja.“ To je tačno. Već dugo se igra fudbal koji na gledanje nije neki, ali donosi rezultate. Setimo se Italijana, koji progledaju tek kada prođu u osminu finala. Do tada >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << ništa, jedva, ali prođu. Da, tako beše na prošlom, al’ eto, ispadoše i oni. Kako li tek žabari pate, a fudbalska nacija. Osećao sam da bog ne daje sto šansi. Ko u fudbalu ne da gol iz dve-tri, magija ide na protivnika. Šta je uteha dobre ali jalove igre, broje se samo pobede.
Posle 37 godina Srbija je pobedila Nemačku, u stvari tada je igrala Jugoslavija, a to je bila ozbiljna velika zemlja od dvadeset i više miliona stanovnika. Danas naše male države, svaka za sebe, dele kolač talentovanih igrača. Ima ih svakako, Balkan je semenište talenata u umetnosti i sportu. Ali jednom prođu Hrvati na Mundijal, jednom mi. Nemačka nikada nije izostala. Dakle, Srbija je prvi put otkako je nezavisna i samostalna zemlja pobedila „pancire“, i to je uspeh. Pamtiće se i to da im je Stojković odbranio penal. I da smo kao vrhunski odbojkaši i rukometaši igrali dva puta rukom. I to je istorija.
Selektor je rekao još i da danas nema loših reprezentacija, i nema. Soker igraju dobro čak i Amerikanci. Afričke ekipe odlični napreduju. Neće me začuditi da na nekom od sledećih prvenstava sveta baš oni ponesu pehar. Možda i na ovom. Puno trče, igraju u evropskim klubovima i brzo uče.
Pogledajte francusku reprezentaciju, skoro svi su tamnoputi. U nemačkom timu po koji pravi Nemac. Možda nama baš to treba. Možda malo pomešane krvi, poneki Afroamerikanac, Turčin, Italijan, Mađar, Čeh. Kao u klupskom fudbalu i košarci. Ko zna kako bismo tada prošli. Naravno, mislim na igrače koji bi imali naše državljanstvo a bili stranci. Ili trik broj dva, da imamo iz cele bivše Juge po igrača naturalizovanog. Jednog Slovenca, jednog Makedonca, može i dva ako su ko Pančev, Bosanac, Hrvat. Taj jugotim pravih talenata, pod uslovom da imamo para da ga platimo, po meni je prava kombinacija za srpski tim.
Ako je za utehu, bar su trčali, trudili se, imali volju. Francuzi nisu. Kod nas nije bilo čarki i svađa, kod Francuza jeste. Gana je igrala dobro, ali pobedila penalom. Tu vidim jačinu njihove magije. Zakazale su Vlajne. Gde su bile te čudotvorke iz Homoljskih planina da bace vračke Gancima. Igrač nam je bio začaran, digao je ruku vođen silom crnih misli magije iz Gane. Da je vračarica koja to razvezala, promašili bi penal. A one ništa. Ne vole fudbal. Nemaju TV. Ima da im se kupi. Za sledeće prvenstvo treba mobilisati sve jogi letače, vračare, bele i crne magove, tu mi se svaki dan foliraju po malim televizijama, a kada igra zemlja, ništa. E, neće moći. Ili da baju za nas, ili da ih ukinu.
Ostaje žal za pobedom. Ostaje zvuk truba zumzara u ušima.Ostaju boje i šareniš Afrike. Ostaju i bare znoja na terenu naših igrača, ali utehe nema. Nismo prošli dalje. Šta da se radi, vežbajmo za evropsko prvenstvo, videli smo da se na Starom kontinentu i ne igra takav fudbal kao nekada, tu je naša šansa. Pokorimo u fudbalu Evropu. Uđimo fudbalom u EU.
Pogledaj vesti o: Radomir Antić
