Izvor: Politika, 22.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O komunizmu kroz fudbal
U romanu „Crveni kralj” napisao sam priču o dečku iz provincije Zoranu Jugoviću, Zoki Kingu, a u stvari sam se bavio stanjem u društvu, kaže pisac Ivan Ivanović
„Kažem da sam oduvek bio navijač Zvezde, ali da simpatišem Partizan! Sve zavisi od toga kako se lopta namesti!”, kaže fudbaler Zoka King, glavni junak u romanu „Crveni kralj” Ivana Ivanovića. Šesto, prerađeno i dopunjeno izdanje ove knjige nedavno je objavila Politika AD.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Isti izdavač štampao je i jedanaesto, dopunjeno, izdanje Ivanovićevog romana „Arizani”, povest o propasti jedne srpske porodice.
Obe Ivanovićeve knjige izdržale su političke napade i progone njihovog autora. To nije neobično, budući da Ivan Ivanović u razgovoru za „Politiku” kaže da je svoju književnu avanturu suštinski započeo 1968, godine u kojoj ga je zadesilo „jedno ogromno buđenje”, i kada je, pre svega, postao ličnost.
– Svim srcem navijao sam za tu mladu generaciju koja je želela bolji socijalizam, sa šansom za sve. Ponosan sam što sam bio deo te pobune, iako u vreme 68. više nisam bio student. Rezultat tog mog buđenja su tri romana: „Crveni kralj”, „Arizani”, kao i „Jugovac”, koji je manje poznat – kaže Ivan Ivanović, i dodaje:
– U to vreme o fudbalerima se pričalo kao o kraljevima. Dakle, ako je postojala crvena buržoazija, bilo je normalno da postoji i crveni kralj. Napisao sam priču o dečku iz provincije, Zoranu Jugoviću, Zoki Kingu, koji se uzdiže čak do Amerike. Međutim, u svojim romanima, bilo da sam pisao o fudbalu ili o srpskom selu, u stvari sam se bavio komunizmom u društvu. Počeo sam od fudbala, koji je bio sjajna metafora svih društvenih zbivanja, i moja knjiga je komotno mogla da se zove i „Jugoslovenski komunizam i fudbal”. Pored toga, fudbal je bio, kako bi se to danas reklo, najtransparentniji, i sve što se dešavalo jasno se videlo.
U leto 1969. godine, odlomak „Crvenog kralja”, koji je bio objavljen u niškom „Listu mladih – 68”, pod naslovom „Zoran Jugović, centarfor na radu u Americi”, izazvao je senzaciju. Knjiga je prvi put objavljena u privatnom izdanju Slobodana Mašića, 1972. godine, kada zvanično i počinje lov na nju. Protiv Ivanovića su više godina vodili sudski proces komunisti Kuršumlije i Toplice, na podsticaj Udbe, a roman je konačno zabranjen odlukom Okružnog suda u Pančevu i Vrhovnog suda Vojvodine.
Kao ključni podsticaj za pisanje „Crvenog kralja”, Ivan Ivanović navodi roman „Kad su cvetale tikve” Dragoslava Mihailovića, u to vreme jedan od najboljih srpskih romana.
– Taj roman pomogao mi je u tom smislu što mi je pokazao da su neke do tada tabu teme postale dozvoljene. A pokazao mi je i da je moguće pisati jezikom koji nije strogo normirani književni. Sva zbivanja sam imao, moje je bilo samo da izmenim poneko ime iz novina. Skupo su me koštala ona imena koja nisam menjao. Moj Zoran Jugović, u neku ruku je negativna ličnost. Dolazi u sukobe sa drugim fudbalerima, kao i sa funkcionerima, a i četničko je dete, kao što sam i ja, a to mu znatno otežava položaj. Njegova filozofija je jednostavna: pošto je društvo kvarno, ako nešto hoćeš da postigneš moraš i ti da budeš kvaran. Zadaj više udaraca nego što možeš da primiš. U javnosti afere su se same nameštale – napominje Ivanović.
„Crveni kralj” zabranjen je sa obrazloženjem da vređa komunistički moral. Nije uvažena ekspertiza Vuka Pavićevića, kao ni mišljenje tadašnjeg predsednika Udruženja književnika Srbije Dragana Jeremića, koji je napisao da ovaj roman u stvari brani komunizam. Autor je otpušten sa mesta profesora gimnazije u Kuršumliji. Oslobođen je 1975. godine, međutim posledice je trpeo dugo, čak smatra da ih trpi i danas. Za Ivanovića su se u to vreme zalagali Branko Ćopić, Erih Koš, Desanka Maksimović, Borislav Pekić, Dragoslav Mihailović i drugi pisci, kao i kritičari oko „Savremenika”– Ivan Šop, Predrag Palavestra, Dušan Puvačić, Pavle Zorić, Predrag Protić. I pisci iz inostranstva protestovali su zbog proganjanja pisaca u Titovoj Jugoslaviji.
„Crveni kralj” štampan je u BIGZ-u 1984. godine, u tiražu od 50.000 primeraka. „Arizani” su, prema rečima autora, roman napisan sa „desnih pozicija” 1972. godine. Punih deset godina nije našao izdavača, a objavljen je u BIGZ-u 1982, kada je za urednika došao Vidosav Stevanović. Ova knjiga pisana je bogatim jezikom južne Srbije.
– U „Arizanima” sam ismejao komunizam. Junak Sanda Arizan seljak je i čovek tradicije, iz porodice solunskih boraca. Budući da Sanda od komunizma ne može da se odbrani, on se uzdiže iznad njega. Tako postaje humorista – naglašava Ivan Ivanović.
Naš sagovornik napominje da će se njegov roman „Jugovac”, koji govori o velikom razočaranju u komunističku ideju, pojaviti uskoro, takođe u izdanju Politike AD. Sada piše knjigu pod nazivom „Silovana istorija”, priču u kojoj analizira kako su četnici i partizani prikazani u našoj književnosti.
Marina Vulićević
[objavljeno: 23/07/2008]
.jpg)
