Izvor: Sportski Žurnal, 04.Okt.2013, 00:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ninković: Navijaš za Zvezdu, igraš u Čukaričkom? Tako sam i ja

Banovo brdo. Ulica Beogradskog bataljona. Koliko je samo puta trčećim korakom, sa rancem prepunim školskih knjiga i sportske opreme, maleni Miloš Ninković savladao uspon da bi stigao na trening. I ušuškan nadom i nespornim talentom spuštao istim putem do porodičnog doma. Rešen da postane ono što danas jeste – fudbaler svetskog glasa.
(FOTO: N. Negovanović)
Fudbalski je prohodao u Čukaričkom. Dve sezone u prvom timu bile su dovoljne da se kao 19-godišnjak >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << preseli u slavni Dinamo iz Kijeva. Od letos je u Crvenoj zvezdi. Prekosutra će prvi put igrati protiv matičnog kluba.
Emocije naviru. Bude se sećanja. „Žurnal” je uspeo da ih dodatno podgreje i sa Ninkovićem o dečačkim danima kroz prizmu sadašnjost govori na stadionu Čukaričkog.
– U ovoj prodavnici smo, posle svakog treninga, kupovali smo hleb, salamu i veliku flašu koka-kole. Javljali se ko je „prva, druga, treća žeđ”. Seli na stepenice i uživali. Toga se sećam kao juče da je bilo. Sjajno smo se družili. Bili smo klinci i voleli fudbal – govori Miloš Ninković dok koracima sećanja gazi mesto gde se seku ulice Beogradskog bataljona i Petra Martinovića.
Razgovoru zaljubljenika u fudbal nikad kraja. Nove obaveze, ipak, zovu.  Dok izlazi iz klupske zgrade Čukaričkog miluje po kosi mališane koji dolaze na trening.
– Možemo li da se slikamo? – pita jedan od njih.
Ko bi odbio takvu molbu.
– Vidi mu masku telefona. Pehar iz Barija. Navijaš za Zvezdu, igraš u Čukaričkom? Tako sam i ja.Poštuj oba kluba i da postaneš veliki igrač – poručio je Ninković mališanu.
Ceo intervju možete pročitati 4. oktobra u Sportskom žurnalu. Ukoliko želite da se pretplatite na elektronsko izdanje Žurnala kliknite OVDE.

Nastavak na Sportski Žurnal...