Izvor: MozzartSport.com, 02.Jan.2016, 11:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nikada više „gospodin luzer“: Zamolili su ga da ostane čak i ako ispadnu, a on je započeo nestvarnu fudbalsku bajku! (VIDEO)

Klaudio Ranijeri u poslednji čas oživeo karijeru osuđenu na neslavan kraj i započeo priču kojoj svi priželjkuju slavan epilog

Prilikom razgovora za posao vlasnici Lestera od Klaudija Ranijerija samo su tražili reč da neće odlaziti iz kluba čak i ako ispadnu u Čempionšip, a on im je pružio nestvarnu fudbalsku bajku. Svega pet meseci kasnije Lisice su 2015. godinu završile na deobi liderske pozicije Premijer lige sa Arsenalom, a iskusni italijanski >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << stručnjak večitim kritičarima zauvek zapušio usta.

Mnogi su bili skloni da Ranijerija javno proglase „luzerom“, ali je on na to uvek odgovarao gospodskim manirima, kao da je bio svestan da će jednog trenutka doći njegovih pet minuta. Ali, kako i ne bi bio luzer kada je za 30 godina trenerske karijere osvojio samo po jedan Kup i Superkup Italije, Kup kralja i Superkup Evrope.

Jasno je da nije sve u trofejima, svuda gde je dolazio radilo se o začetku nekog velikog projekta, prihvatao se poslova u nezahvalnim trenucima, a na kraju odlazio pod oreolom nekoga ko navodno neće uspeti da istera stvari do kraja na najbolji način. Tako je bilo i u Čelsiju, gde je nakon dolaska Romana Abramoviča od samog početka bio privremena opcija na Stamford Bridžu. Bogati ruski milijarder je prvo iza njegovih leđa pregovarao sa Svenom Goranom Eriksonom, a sledeće godine doveo Žozea Murinja.

Još tada počele su velike razmirice između Ranijerija i Murinja. Temperamentni Portugalac ni dan danas ne može da „svari“ Italijana, a tokom šampionskih poduhvata na klupi Intera često je koristio priliku da na prilično ponižavajući način „spusti“ Ranijerija, mada mu ni ovaj nikada nije ostajao dužan.

Vrhunac je predstavljala borba za „skudeto“ 2010. godine. Inter je deset dana ranije osvojio Kup Italije, pobedivši Romu na njenom Olimpiku sa 1:0, a onda sezonu završio sa dva boda više iznad Vučice. Murinjo je pred poslednje kolo predložio Romi da pruži finansijski podsticaj Sijeni, kako bi pobedila njegov tim, što je žestoko pogodilo Ranijerija.

„Ovo nije fudbal koji volim. Ja sam drugačiji, volim da me neko poštuje, kao što ja poštujem njega. Pitate me da li je Murinjo fenomen? To zvanje su mu dali mediji, za mene je samo dobar trener i neću reći ništa više“, rekao je tada Ranijeri, a onda postao večita meta za portugalskog stratega.

RAT SA MURINJOM

Ranijeri je nešto ranije otkrio italijanskim medijima da je igrače za derbi sa Interom pripremao tako što im je puštao film Gladijator, što je predstavljalo sjajnu priliku za Murinja.

„Tri sata sam proveo na računaru kako bi šestorici igrača Rome našao slabe tačke, naravno, lakše mi je bilo da sam samo ogledao film. Ranijeri je očigledno zabroravio da su njegovi igrači šampioni, a ne deca. Da sam mojim igračima pustio da gledaju film Gladijator, slobodno bi mogli da mi se smeju ili pozovu doktora da pitaju da li sam bolestan“, rekao je Murinjo, a onda otrio ono što je najviše zabolelo Ranijerija.

„Nije moja krivica što je on 2004. godine smenjen. Rečeno mi je samo da žele da pobede, a da to nikada neće učiniti sa njim. Zaista nije moja krivica što se on u Čelsiju smatra gubitnikom“, rekao je tada Murinjo ne sluteći da će ga poraz od Lestera 14. decembra 2015. godine „koštati glave“ u drugom mandatu na klupi londonskih Plavaca. Ranijeri je nakon toga mogao u potpunosti mirno da spava, jer je „gospodina posebnog“ makar na jedan dan napravio u „gospodina luzera“.

Ranijerijev prvi trenerski bljesak dogodio se još s kraja osamdesetih godina prošlog veka, kada je kao trener Kaljarija za samo dve sezone od Serije C stigao do Serije A. To mu je otvorilo vrata Napulja, Firence, Valensije, Madrida, a onda i Londona. Za razliku od prvog mandata u Valensiji, kada je osvojio Kup kralja, izborio plasman u kvalifikacije za Ligu šampiona i u prvi plan izbacio tadašnje velike nade kao što su Gaiska Mendijeta, Migel Anhel Angulo i Havijer Farinos, drugi mandat 2004. godine nije bio toliko uspešan, iako je počeo osvajanjem Superkupa Evrope. Već u februaru sledeće godine Ranijeri je smenjen nakon eliminacije od Steaue u Kupu UEFA, a onda sledi povratak u Italiju: Parma, Juventus, Roma, Inter, potom i odlazak u Monako sa kojim je izborio promociju u Ligu 1, pa bio drugi na tabeli, a onda smenjen.

Preuzimanje reprezentacije Grčke nakon odlaska Fernanda Santosa vrlo lako je moglo da predstavlja i neslavan kraj karijere italijanskog stručnjaka. Ranijeri je smenjen 15. novembra 2014. godine nakon poraza od Farskih Ostrva u Pireju u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Francuskoj.

Poziv bogatih Tajlanđana na čelu Lestera prestavljao je poslednju priliku za Ranijerija da ostavi značajan pečat na Ostrvu. Toga je očigledno bio svestan i Italijan, koji je bio oduševljen načinom na koji su se u pregovorima rukovodili čelnici Lisica.

„Postojale su dve želje. Prva, da pokušamo da održimo Lester u Premijer ligi dve sezone, pa onda napadnemo visok plasman, a druga da im obećam da ću ostati ovde čak i ako stvari krenu naopako. To je bilo neverovatno za mene, jer sam bio svestan da ovde postoji veliki projekat“, rekao je Ranijeri.

Nakon toga, sve je ubrzo pretvoreno u najepšu fudbalsku bajku, koja će narednih nekoliko meseci dobiti svoj epilog. U Lesteru, ali ni u čitavoj Evropi, još uvek niko ne veruje da je šampionska titula ostvariv domet, pa čak ni plasman u Ligu šampiona.

„Slušajte, kada sam potpisivao ugovor nisam mogao ni da zamislim da ćemo u decembru biti na čelu Premijer lige. Mi živimo u podrumu, a ostali timovi u luksuznoj vili sa bazenom, to nije lako, ali nastavićemo da se borimo. Sve ovo što smo do sada učinili predstavlja pravo čudo“, rekao je Ranijeri na kraju 2015. godine i možda na najbolji način opisao nestvarne dane na klupi Lestera.

Ostaje još samo da se vidi da li su čuda u fudbalu zaista moguća, a bajke zaista ostvarive priče.



(FOTO: Action images)

Nastavak na MozzartSport.com...