Izvor: Sportske.net, 09.Okt.2017, 15:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nezaboravna noć na "Maksimiru" danas slavi punoletstvo! (video)
Godine neumitno teku a vreme događaje kojih ne želimo da se sećamo baca u fijoke zaborava. Jedna takva, prekrivena prašinom, stoji u svesti hrvatskog naroda, ista ona u koju je Jugoslavija smestila jednu od najvećih fudbalskih pobeda u poslednje dve decenije.
U danima kada fudbalska reprezentacija Srbije privodi kraju još jedne kvalifikacije za veliko takmičenje, kao duh iz starog ormana izvirilo je sećanje na jedan >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportske.net << fudbalski meč koji je za narode na ovim prostorima imao poseban značaj.
Ratom razorena Jugoslavija nije još bila krenula u oporavak u trenutku kada je žrebom u Nionu odlučeno da se tadašnja Jugoslavija (Srbija i Crna Gora) i samostalna Hrvatska nađu u istoj kvalifikacionoj grupi za odlazak na EURO 2000.
Narodi koji su samo nekoliko godina ranije bitisali u okvirima iste države, premda se nikada nisu smatrali "bratskim", dobili su priliku da kroz duel fudbalskih reprezentacija izleče sve one frustracije nastale tokom rata.
Prva utakmica između Jugoslavije i Hrvatske odigrana je u Beogradu i taj remi bez golova bio je priča za sebe. Prisećanje na sve ono što se događalo te avgustovske večeri na "Marakani" iziskivalo bi još jednu opširnu analizu, a na današnji dan prisećamo se duela koji je odigran dva meseca kasnije na "Maksimiru".
Kako je tada doživljeno gostovanje reprezentacije Jugoslavije u prestonici samostalne Hrvatske verovatno najbolje govore delovi iz autobiografije Dejana Stankovića u kojoj je nekadašnji prvotimac Crvene zvezde opisao kako je izgledao boravak u Zagrebu.
"Oktobar u Zagrebu. Oni u delirijumu, transu. Igrao sam na milion stadiona, u milion gradova, ali tako nešto nisam video. Od aerodroma do hotela na svakih 100 metara policija, a u gradu na 50... Hotel – posebna priča. Njihova državna bezednost, naša..." prisetio se Stanković u autobiografiji.
Dolazak u Zagreb pod obezbeđenjem najvišeg stepena i čuveni Dejov intervju pred utakmicu ostaju kao uvertira onoga što smo 9. oktobra 1999. godine gledali na "Maksimiru".
Ono malo fudbalskog u čitavoj priči tada je pripalo nama. Remi rezultatom 2:2 uz nezaboravno napipavanje "potomstva" Roberta Jarnija od strane Batice Mirkovića ostaju nam za navek u amanet.
Reprezentacija Jugoslavije tada je bodom osvojenim u Zagrebu obezbedila mesto na Evropskom prvenstvu u Belgiji i Holandiji 2000. godine, poslednjem na kojem je država u kojoj živimo uspela da se kvalifikuje.
Hrvatska - Ladić, Rukavina, G. Jurić, R. Kovač (od 62. Bišćan), Jarni, Stanić, Soldo, Tudor (od 83. Rapaić), Asanović, Bokšić (od 75. J. Šimić), Šuker
Selektor: Miroslav Blažević
Jugoslavija - Kralj, Mirković, Đorović, Jokanović, Đukić, D. Stanković, Nađ (od 56. Drulović), Mijatović (od 74. Savićević), Milošević, Stojković (od 53. Bolić), Mihajlović
Selektor: Vujadin Boškov
I tako, sećajući se te večeri kada su "Plavi" ućutkali "Maksimir" i naneli Hrvatskoj jedan od najvećih "poraza" u istoriji, dolazimo do utakmice koja će odlučivati o plasmanu Srbije na Mundijal u Rusiji.
U nadi da će Srbija, kao pre 18 godina na "Maksimiru" uspeti da se izbori za plasman na Svetsko prvenstvo čekamo početak utakmice sa Gruzijom.
Raširenih krila, do pobede, za Srbiju, za Srbe sve i svuda! Napred "Orlovi"!
.jpg)
