Izvor: Politika, 01.Maj.2014, 11:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema kazne za one koji prevare sudiju
O tome kako je neko delio pravdu na utakmici svoju ocenu daju i zvani i nezvani, a oni koji su svesno kršili pravila igre, ali to arbitar nije video, mogu mirno da spavaju
Protekli fudbalski „večiti derbi” je najsvežiji primer gledanja na pogrešnu stranu. I pobednik i poraženi upiru prstom ka sudiji.
To što Mažić sudi u Ligi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << šampiona i što će da bude na Svetskom prvenstvu u Brazilu ne znači i da je nepogrešiv. Bilo je, a verovatno ima i sada, sudija koji i zgreše. Namerno.
Ali njihovo suđenje neko razmatra, ocenjuje, kažnjava... I to zvanično. Punosnažno.
Krivci su, uvek, na drugoj strani
Za sudije, međutim, nema razumevanja. Nema olakšavajućih okolnosti kao za sopstvene igrače, trenere itd.
Dešava se da se promaši penal. Dešava se da se promaše i dva na istoj utakmici.
Barselona u finalu Kupa šampiona 1986. nije dala nijedan gol kad je došlo do penala. Steaua je postigla dva i postala prvi šampion Evrope iz istočne Evrope.
I Zvezda je 1991. osvojila Kupa šampiona s bele tačke. Svi njeni igrači su protiv Marseja pogodili s 11 metara.
Ali, Zvezdini igrači sada promašuju penale. I to tokom cele sezone. I šta je preduzeto da igrači ne podlegnu pritisku kad izvode najstrožu kaznu?
Sada se to ostavlja u drugi plan. A u prvi plan se gura, recimo, pitanje zašto sudija nije dosudio prekršaj na sredini, kod aut-linije, posle čega je Partizan dao pobedonosni gol.
Pitanje nad kojim Zvezda treba da se zamisli jeste zašto je primila gol u nastavku te akcije. Svi njeni igrači u odbrani su bili na svom mestu, tako da to nije bio mat u jednom potezu, to jest sudijina odluka nije donela Partizanu presudnu prednost.
S druge strane se s čudom pitaju kako to da sudija dosudi dva penala protiv njih. I to su još domaćini!? Kao da postoji ograničenje.
Na utakmici Crvena zvezda – Dinamo, 2. avgusta 1981, bilo je 2:2, a sva četiri gola su postignuta iz jedanaesterca! Za „crveno-bele” su golove dali Dušan Savić i Vladimir Petrović, a za Zagrepčane oba Zoran Panić.
Nedavno su protiv Mančester junajteda, na njegovom Old Trafordu, dosuđena tri penala za Liverpul. Džerard je iskoristio prva dva.
Partizan je na Zvezdinom stadiona 7. juna 1970. šutirao dva penala. Golman „crveno-belih” Ratomir Dujković je odbranio oba.
Na prvenstvu Južne Amerike 1999. u Paragvaju za Argentinu su protiv Kolumbije dosuđena tri penala. Sva tri je izveo Martin Palermo i – nije dao nijedan gol! A dao je kasnije (2007) za Boku juniors protiv Independijentea 2007) gol sa 61,2 metra!?
I jedan od naših najboljih fudbalera svih vremena Stjepan Bobek na jednoj utakmici takođe nije iskoristio tri penala. U četvrtfinalu Kupa Jugoslavije 1953, na dan osnivanja njegovog Partizana (4. oktobar), udarce s bele tačke mu je u 21. i 30. minutu odbranio Majerović.
Pošto ni posle produžetaka nije bilo pobednika (5:5), izvođeni su penali i ponovo je od Bobeka bio uspešniji golman zagrebačkog Dinama (u 78. minutu jedanaesterac nije iskoristio ni golman Partizana Slavko Stojanović).
Kad su izvođeni penali gol nisu dali ni takvi asovi kao što su Miloš Milutinović i Branko Zebec, pa su gosti otišli dalje.
Međutim, oni kojima bodu oči dva penala protiv istog tima nikako da rasvetle kako to da protivnički napadač, u ovom slučaju isti fudbaler (Mrđa) nadmudri obojicu svojih čuvara (prvo Stankovića, pa Trajkovića) i nađe se iza njihovih leđa, a da ne bude u ofsajdu?
Ili da krivca za zaostatak od tri boda, pre svega, vide u sebi. Jesenas su Zvezdi poklonili ta tri boda, jer joj je pobedu iz čista mira doneo autogol Obradovića.
A za prednost „crveno-belih” u međusobnim okršajima (ne vidi se u tabeli, ali vredi kao jedan bod) da se zapitaju zašto je tako iskusan igrač kakav je Volkov stvorio protivničkom napadaču stopostotnu šansu, pa zbog gola više u gostima Zvezda ima i dodatno preimućstvo.
A to nisu jedine početničke greške „crno-belih” u ovoj sezoni. Međutim, u zaborav se potiskuju i one posle kojih su platili ceh, pa ne čudi što se zaboravljaju one posle kojih nije usledila kazna.
Ali, to su pojedinačni problemi. Opšti problem, koji se uopšte i ne pominje, jeste u tome što se sportski duh ne samo gubi, nego se to i podstiče.
Za prevaru u fudbalu igrači ne odgovaraju, ako to, naravno, sudija nije video. Oni mogu svesno da prime loptu rukom (Francuz Anri u razigravanju za Svetsko prvenstvo protiv Irske), posle čega bude postignut presudni gol.
Ili da lopta padne iza gol-linije na svetskom prvenstvu (Nemačka – Engleska). Sudija to nije video, ali jeste nemački golman Nojer. Međutim, on uhvati loptu i „pravi se Englez”.
I nijedan od te dvojice igrača nije kažnjen zbog zločina protiv pravila igre. I kakav je to primer za sve koji igraju fudbal?
Maradona nije kažnjen što je pesnicom dao gol Englezima na Svetskom prvenstvu 1986. Ali je zbog uzimanja droge izbačen sa Svetskog prvenstva 1990.
Shvatljivo je i potpuno ispravno što je kažnjen zbog korišćenja narkotika, ali je neshvatljivo zašto nije kažnjen i zbog kršenja pravila fudbalske igre. Ono prvo je zločin iz neke druge oblasti, a ovo drugo je najteži zločin prema pravilima igre.
Prilikom ubacivanja lopte u šesnaesterac iz kornera ili slobodnog udarca sudija i ne gledajući može da dosudi penal ili kontrafaul, jer u tim trenucima nastaje opšte guranje, povlačenje, hvatanje, obaranje, „glumljenje faula”...
I, što je najgore, to je deo taktike. To se uvežbava. Kao i opšte nezadovoljstvo odlukom sudije. Jedni traže da sudija bude još stroži, dok se drugi čude zašto je uopšte „svirao”.
Na fer-plej najviše pozivaju varalice
Jedan naš sudija je, boraveći duže u inostranstvu, u jednoj fudbalskoj velesili, iz profesionalne radoznalosti odlazio da gleda treninge najmlađih fudbalskih kategorija.
I bio je zapanjen kad je video da se već u tom uzrastu vežba, na primer, i to da se protivnički igrač uoči skoka povuče za – nogavicu. One su u visini prstiju ruke opružene uz telo, nema pokreta rukom koji bi odao prekršioca i još se prsti brzo sklone. Savršena fudbalska prevara!
Zbog rasizma, „politički nekorektnih” reči, izjava kojima se narušava nečiji ugled i slično može i naknadno da se kazni fudbaler, trener ili neko treći. Ali, zbog prekršaja pravila igre to se ne koristi.
I to podstiče da se nastavi s varanjem sudija, protiv kojih su i oni na igralištu, i oni na klupi, i oni na tribinama, pa i mediji, a i javnost.
Danas je biti kapiten, na primer, vrsta počasti. A njihova prvobitna uloga je bila da pomažu sudiji da utakmica bude odigrana po pravilima.
Ali, danas je važno da se pobedi po svaku cenu. Naročito u profesionalnom sportu. I zašto bi neko priznao da je lopta sa spoljašnje strane ušla u gol (takav slučaj je bio ove sezone u nemačkom prvenstvu) ili neku sličnu prevaru kad od toga neće imati nikakvu vajdu?!
Još je francuski mislilac Rože Kajoa sredinom prošlog veka u knjizi „Igre i ljudi” tvrdio da su prevaranti najzainteresovaniji da se poštuju pravila. Zato što mogu uspešno da varaju samo ako svi ostali misle da se radi pošteno.
A kod na se svi kunu u svoje poštenje. Tu se ne razlikujemo od sveta.
Da li je sudija pogrešio (slučajno ili ne) ocenjuje se gledanjem snimaka, a on je lišen toga za vreme utakmice. A oni koji ga prevare mogu mirno da spavaju.
Ivan Cvetković
objavljeno: 01.05.2014
Pogledaj vesti o: Liga Šampiona
.jpg)
