Izvor: Politika, 05.Okt.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nećemo tolerisati napade na sudije

Ministarstvo pravde preuzima sve mere u svojoj nadležnosti kako bi povećalo opštu sigurnost u sudovima, kako zaposlenih tako i građana

Snežana Malović, ministar pravde, inače najmlađa među kolegama i koleginicama u vladi, ne spori da postoji korupcija u pravosuđu. U razgovoru za naš list, ona komentariše tvrdnje da Specijalno tužilaštvo nije želelo da se uhvati u koštac sa „fudbalskom mafijom”, kako je moguće da pritvorenik pobegne sa suđenja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a tvrdi i da ratni zločini neće biti zaboravljeni.

Slobodan Radovanović, v. d. republičkog javnog tužioca rekao je da je u nekim tužilaštvima broj odbačenih prijava za koruptivna dela prevelik. Znači li to da postoji sprega između državnih organa i počinilaca krivičnih dela?

Rano je za takve zaključke. Tužilac Radovanović će ispitati te slučajeve. Podneta krivična prijava ne znači obavezno krivični postupak i progon. Policija, takođe, ima odgovornost u delu koji se odnosi na pretkrivični postupak i prikupljanje dokaza.

Među novinarima, ali i delu stručne javnosti, pojavila se informacija da Specijalno tužilaštvo nije želelo da prihvati predmet u vezi sa „fudbalskom mafijom”.

To je stvar procene nadležnog tužilaštva. Ono je samostalno u toj proceni i Ministarstvo nema ingerencije da vrši takvu procenu i meša se u rad tužilaštva.

Posle pretnji upućenih sudiji Velimiru Lazoviću zbog izricanja desetogodišnje kazne Urošu Mišiću ponovo se postavlja pitanje bezbednosti nosilaca pravosudnih funkcija. Može li Ministarstvo pravde da uradi nešto kako bi se povećala bezbednost sudija i tužilaca?

To nije lak posao, ali Ministarstvo čini sve da stvori bolje bezbedonosne uslove za sudije i tužioce. Ispitaće se mogućnost pooštravanja sankcija za njihovo vređanje i fizičko ugrožavanje. Nećemo tolerisati pretnje i pritiske koji su im upućeni i jasno ćemo pokazati kako u takvim situacijama reaguje pravna država.

Šta može Ministarstvo pravde da uradi kada se na tribinama pojavljuju huligani sa pretećim porukama sudiji?

To je posao policije, tužilaštva i suda. Zakonski okvir za njihovo postupanje već postoji. Ukazujem na izrečenu visoku kaznu zatvora u slučaju koji ste i sami naveli. Osuđujem svaki atak na sudije i tužioce, a Ministarstvo će se u okviru svojih nadležnosti boriti da takve napade spreči.

Koliko, prema Vašem mišljenju, ima korupcije u pravosuđu?

Korupcije najviše ima u krivičnim postupcima, takozvanim pritvorskim predmetima, postupcima stečaja privrednih društava i privatizacije i sporovima velike imovinske vrednosti. Na ove činjenice su ukazivali nosioci pravosudnih funkcija. Kako bi se što bolje obračunala sa korupcijom, država je usvojila strategiju za borbu protiv nje, donet je akcioni plan, a Ministarstvo pravde pripremilo niz zakona.

Kako ohrabriti građane, ali i sudije i tužioce da prijave korupciju?

Tužiocima je službena dužnost da prijavljuju korupciju. Sve takve slučajeve, oni su dužni da procesuiraju pred sudom. Ohrabrenje građana da prijave delo korupcije zavisiće od broja otkrivenih slučajeva, brzine njihovog završetka i adekvatne kaznene politike.

Hoće li se Zakon o oduzimanju imovine, kada bude usvojen, primenjivati retroaktivno?

Ovaj zakon će važiti za sve slučajeve koji, u momentu njegovog stupanja na snagu, nisu pravosnažno okončani. Zakon će se primenjivati od 1. marta 2009. godine. Retroaktivne primene neće biti. Imovina se trajno oduzima, kada se postupak pravosnažno okonča i utvrdi krivična odgovornost.

Šta će Ministarstvo pravde preduzeti kako bi se rad sudova ažurirao?

Nesporno je da su sudovi neefikasni. Zakoni iz oblasti pravosuđa, koji su upravo pripremljeni, imaju za cilj da unaprede efikasnost sudova. Cilj bi trebalo da se postigne tako što će se upravljanje sudstvom preneti na Visoki savet sudstva, ali i novu mrežu, organizaciju, vrste i nadležnosti sudova. Takođe bi trebalo da budu jasni kriterijumi za vrednovanje, napredovanje i izbor sudija, povećanje odgovornosti sudija, uvođenje instituta disciplinske odgovornosti i druge mere. Isto se odnosi i na javna tužilaštva.

Činjenica je da većina sudova, pa čak i Vrhovni, nema sudnice u kojima bi se održavala suđenja i sednice koje sa sobom nose i bezbednosne rizike. Može li Ministarstvo pravde da reši ovaj problem?

Obezbeđen je novi prostor za neke od novih republičkih sudova. Zgrada Vrhovnog suda ostaje problem koji će se rešavati u narednom periodu. Nastojimo i da tužilaštva fizički odvojimo od sudova, kako bi se afirmisao spoljni utisak o njihovoj nezavisnosti..

Kakav je Vaš stav po pitanju procesuiranja osumnjičenih za ratne zločine iz Drugog svetskog rata, ali i one iz devedesetih godina?

Ratni zločini nikada ne zastarevaju, a zločini nacista moraju biti kažnjeni. Milivoj Ašner, Peter Egner i Šandor Kepiro moraju biti izvedeni pred sud koji će odlučiti da li su odgovorni za smrt nedužnih ljudi četrdesetih godina prošlog veka. Ne smemo da zaboravimo nijednu žrtvu iz Drugog svetskog rata, ali ni one iz sukoba na području bivše Jugoslavije.

Može li se uvesti efikasan sistem kontrole na ulasku u Palatu pravde koji bi omogućio da se lažne dojave o podmetnutim bombama automatski odbace?

Palata pravde je građena pre 30 godina, u vreme kada kriminal nije bio na današnjem nivou i kada su bezbedonosni uslovi očigledno bili u drugom planu. Zbog broja ljudi koji dnevno uđu u zgradu, nije moguće izvršiti stopostotnu proveru. Nije moguće uticati na dojavljivače da to ne čine, niti ih je moguće lako otkriti. Taj problem postoji i u drugim sudovima u Beogradu, a Ministarstvo u saradnji sa MUP-om traga za rešenjem ovog problema. Jedna prvostepena presuda je već doneta i izrečena je zatvorska kazna.

Kako je moguće da pritvorenik pobegne sa suđenja kao što se nedavno desilo u Četvrtom opštinskom sudu?

U toku je postupak utvrđivanja odgovornosti za učinjeni propust. Suspendovani su zatvorski čuvari koji su obezbeđivali pritvorenika.

Kada će biti završeni zatvorski objekti sa visokim merama bezbednosti u Požarevcu i Padinskoj Skeli kod Beograda?

Objekat u Požarevcu je već izgrađen. Osuđenici će izdržavati kazne zatvora u ovom objektu po usvajanju Zakona o izvršenju kazne zatvora za krivična dela s elementom organizovanog kriminala. Završetak izgradnje objekta u Padinskoj Skeli očekuje se u avgustu sledeće godine. Objekat je projektovan za smeštaj do 450 osuđenih lica, sa visokim stepenom obezbeđenja i tehničke zaštite. U ovom zavodu kaznu će izdržavati lica osuđena za teška krivična dela sa dugim kaznama i lica koja ispoljavaju nasilničko i destruktivno ponašanje tokom izdržavanja kazne u drugim zavodima.

Miroslava Derikonjić

[objavljeno: 06/10/2008]

Nastavak na Politika...